Strip kao hobi

„Deveta umetnost“ je poznata mnogim našim članovima kako na Limundu tako i na Kupindu. Naši članovi su pokazali da se pravovremenom kupovinom i prodajom stripova može od istih dobro zaraditi, pronaći lep poklon za nekog ljubitelja stripova ili se može popuniti lična kolekcija.
Početkom ove godine imali smo intervju sa jednim uspešnim prodavcem i kolekcionarom koji je, malo pre pomenutog razgovora i predstavljanja široj Limundo zajednici, prodavao stripove čuvene novosadske Zlatne serije.
Bilo zbog nostalgije, bilo zbog kvaliteta prevoda i crteža „stariji“ stripovi dostižu visoku cenu i veoma se vrednuju kod svih ljubitelja stripova širom područja bivše SFRJ. Koliko smo samo poziva imali gde su ljudi hteli da postanu naši članovi kako bi kupili određeni strip nekome na poklon ili da bi popunili svoju kolekciju.

Umetnost čitanja i strpljenje

Rašireno je mišljenje da „mlađa“ generacija ne voli da čita. Tu se pre svega misli na književnost ali i na sve što zahteva „umetnost čitanja“ i „strpljenje“. Smatra se da je zabava na nekom drugom mestu, daleko od slova. To je i delimično tačno ako se ne ponudi pravi sadržaj. A šta je pravi sadržaj to treba videti i to se razlikuje od čoveka do čoveka.

Dilan Dog je nešto što je zainteresovalo jednog mog drugara koji je čitao samo kada je morao. Jednostavno – svideo mu se žanr, priča i slika. Prednost stripa je što kombinuje tekst i sliku te može biti interesantniji ljudima koji baš i ne vole da čitaju, ali može poslužiti i kao uvod u svet čitanja (nešto više o tome dalje u tekstu). Kao čuveni američki pisci Edgar Alan Po i Embrouz Birs i Bonelijev Dilan Dog je umeo da kroz dobru priču zastraši čitaoca i unese jezu u dosadan dan.
Da strip nije samo „dečija zabava“ možda najbolje pokazuje i „Alan Ford“ i njegov specifični cinizam koji se veoma dobro primio na našim prostorima i već generacijama ima svoje čitaoce. „Za onog ko umre – smrtnost je 100%“ i slične rečenice koje ćete naći u ovom stripu nasmejaće vas i podsetiti na situacije iz svakodnevnog života kao i na sličnosti koje dele ljudi iz različitih zemalja (Alan Ford je italijanski strip).

Strip kao pedagoško sredstvo

Roditeljima, iako sam to nisam, bih preporučio strip kao pedagoško sredstvo i uvod u svet čitanja – oblačići i slike Asteriksa i Obeliksa dok idu kroz Galiju mogu biti inspirativni i korisni za mladi mozak, Zagor, Komandant Mark i Blek Stena ništa manje!

Možda baš za roditelje i uglavnom za one koji imaju malo slobodnog vremena i puno obaveza preporučujem Hogara Strašnog. Njegova kratka forma ne treba da vas zavara jer se radi o veoma vrednom, poučnom i zabavnom stripu. Kroz svega par sličica i nešto teksta, koliko sadrži jedna epizoda ovog junaka, Hogaru se dešavaju različite situacije iz života koje će vas opustiti i nasmejati. Na moju veliku radost izdavačka kuća Beli Put je 2005. i 2013. godine izbacila dve velike zbirke Hogarovih avantura a moj brat, koji mi je i preneo ljubav prema stripovima, iste kupio odmah pošto su puštene u prodaju. U međuvremenu je stigla i nova, treća knjiga/zbirka međutim brzo je rasprodata i trenutno se ne može pronaći čak ni kod nas. 🙂 Ove zbirke sadrže i biografiju Hogarovog tvorca Dika Brauna (Dick Browne) kao i izdvojeni opis svakog lika iz stripa pojedinačno. Naravno, u te tri zbirke nisu stale sve epizode jer ih ima mnogo, ko zna od kada je Hogar prisutan u Politikinom zabavniku zajedno sa Garfildom kao strip-sadržaj ovog čuvenog nedeljnika, verujem da su strane sa pomenutim strip junacima mnogima bile prvo što su čitali iz bogatog sadržaja navedenog časopisa.
Strip, kao i književnost, film, muzika i svaka druga umetnost – nudi različite žanrove i sadržaje u kojima svaki čovek može pronaći nešto za sebe u zavisnosti od raspoloženja. Nadam se da će mi mnogi strip junaci, koje u ovom tekstu nisam pomenuo, oprostiti i da će biti plemeniti kao što su nas učili da budemo. 🙂