Na Limundu većina članova prodaje svoje predmete koji im više nisu potrebni i to možete potpuno neometano raditi kao fizička lica. Međutim, ukoliko želite da se profesionalno bavite prodajom preko interneta potrebno je da registrujete delatnost kako biste poslovali u skladu sa zakonom.
Milan Trbojević, direktor i osnivač sajber knjigovodstvene agencije “Knjiški moljac”, poslao nam je temeljno uputstvo koje ovom prilikom delimo sa vama kako biste imali jasan uvid u to na koji način se možete baviti (onlajn) trgovinom.
Ako ste se odlučili da se bavite trgovinom u Srbiji i želite da, kao fizičko lice otvorite firmu, treba da znate da su vam na raspolaganju dva pravna oblika, a to su:
- Preduzetnik koji vodi knjige i
- Društvo sa ograničenom odgovornošću ili DOO.
Kao što možete da primetite, nisam pomenuo preduzetnika paušalca, jer vaša trgovinska firma ne može biti u ovom obliku. To prosto nije moguće zakonski, ali vam zato preostaju ova dva oblika, pa hajde da vidimo šta su njihove karakteristike.
Trgovac preduzetnik koji vodi knjige
Na samom početku da kažem da je preduzetnik fizičko lice koje dobija status pravnog lica da bi mogao da obavlja svoju delatnost. Kod ovog oblika firme može postojati samo jedan vlasnik, odnosno preduzetnik.
Takođe, može da postoji samo jedna preduzetnička radnja, a više izdvojenih jedninica, što je za vas bitno, jer ćete možda imati više radnji, tj. prodajnih mesta.
Nije loše da znate da jedna osoba ne može imati registrovano više preduzetničkih radnji i da je preduzetnik odgovoran svojom imovinom. I to tako, preduzetnik može imati registrovanu samo jednu šifru delatnosti.
Što se tiče tipova oporezivanja kod preduzetnika koji se bave trgovinom postoji:
- Lična zarada i
- Samooporezivanje.
Oblici oporezivanja preduzetnika biraju se pri osnivanju, a mogu se promeniti tek naredne godine. Kod preduzetnika, vi kao osnivač odgovarate ličnom imovinom.
Kod oblika lična zarada i samooporezivanje postoji poreza na dobit, a kod oba oblika plaćaju se doprinosi (penziono, obavezno zdravstveno i nezaposlenost).
Kao što sam spomenuo, kod preduzetnika koji prima ličnu zaradu ili je u statusu samooporezivanja, vode se poslovne knjige i na kraju godine se radi završni račun.
Ako se pitate šta je završni račun, to je zapravo krajnja slika vašeg poslovanja za tu godinu na dan 31. 12. Vrlo vam je bitan, jer na osnovu njega plaćate porez.
Ono što je zanimljivo, a i prednost kod preduzetnika je to što ima mogućnost odloženog početka obavaljanja delatnosti. Šta to konkretno znači? Pa možete registrovati firmu, a započeti sa radom u nekom narednom periodu. To je vrlo pogodno kada očekujete da vam novac pristigne kasnije, a za to vreme ne morate da plaćate pune troškove državi svakog meseca.
Kod preduzetnika takođe, imate mogućnost da zamrznete firmu tj. privremeno prekinete obavljanje delatnosti. To je faza mirovanja gde nemate nikakve obaveze plaćanja, ni poreza, ni doprinosa, a u ovom statusu po zakonu možete biti do 2 godine.
Takođe, treba napomenuti da se iz preduzetnikog oblika firma može preći u d.o.o., dok obrnuto nije moguće.
Kod zatvaranja preduzetnika zatvaranje firme je jefitnije i brže, naravno, prethodno se moraju izmiriti obaveze prema državi.
Hajde da vidimo koji su to bitni rokovi kod preduzetnika
- Ako hoćete, na primer da sledeće godine pređete sa lične zarade na samooporezivanje, morate do 15. 12. ove godine da podnesete zahtev za to i obrnuto,
- Nakon osnivanja imate 15 dana da podnesete poresku prijavu
- Porez se plaća do 15. u mesecu.
Kod lične zarade imate svoju ličnu zaradu koju vi birate, a možete je menjati svakog meseca. Na kraju godine se vidi koliki je porez na dobit i on se tada plati. Doprinosi zavise od vas, a država je propisala minimum i maksimum, ali sve između zavisi od vas. Trenutni minum doprinosa koji možete plaćati je oko 10.000 din.
Pored lične zarade tj. plaćanja poreza na dobit možete da platite godišnji porez na dohodak građana. Za godišnji porez na dohodak građana kada se saberu lična zarada + dobit i ako pređu 2,4 miliona godišnje plaća se ovaj dodatni porez od 10% ili 15% zavisno od iznosa.
Kod samooporezivanja je bitno da znate da vaši doprinosi zavise od vaše dobiti, a ne od vas. Moj savet je da ovaj oblik nikada ne birate, jer imate 4 stvari koje plaćate, a na koje ne možete da utičete, a priznaćete to je dosta nepovoljno za vas. Ako vam mnogo skoči dobit koju niste predvideli, a od nje vam zavisi i porez i sva tri doprinosa imaćete mnogo da platite, jer vam procentualno sve 4 stavke skoče oko 50%.
Registracija preduzetnika se vrši u APR-u tj. Agenciji za privredne registre lično i onlajn.
Nakon registracije firme u APR-u imate 15 dana da podnesete poresku prijavu poreskoj upravi, a nju predlažem da popunite uz konsultaciji sa knjigovođom.
Trgovina koja posluje kao D. O. O.
Kod ovog oblika odgovara se imovinom firme, a ne ličnom imovinom. D.O.O. može imati više vlasnika, a možete imati neograničeni broj d.o.o. firmi. Kao i kod preduzetnika imate jednu šifru delatnosti.
D.O.O. ima jedan način oporezivanja. Plaćaju se porezi i doprinosi za direktora koji su porez na zaradu (ako ima zarade) i doprinosi. Porez je 15%. Vi određujete dobit, a može biti procenjeno da bude 0. Doprinose plaćate na direktora i zavisno od njegovog statusa postoji više opcije. Ako je direktor i osnivač i nije na drugom mestu zaposlen onda plaćate minimalno oko 17.000 din trenutno.
Plaća se još i 15% porez na dividendu, a može da se uđe i u limit za porez na dohotak građana kao i kod preduzetnika, tako da d.o.o. ispadne skuplji. Porez na dobit plaća firma, a drugih 15% plaćate vi kao vlasnik, mada u praksi to opet plaća firma.
Trebalo bi da vam naglasim da nema plaćanja ličnih stvari, jer pare su firmine. Tačnije, možete vi to, ali se na lični trošak plaća porez, pa vi odlučite da li vam se to isplati ili ne.
D.O.O. je malo zahtevniji za osnivanje što se tiče papirologije i teže se gasi, jer je proces skuplji i duže traje, a nema ni mogućnosti mirovanja kao kod preduzetnika.
Registracija se vrši u APR-u tj. Agenciji za privredne registre kao i kod preduzetnika lično ili onlajn, ali samo kada je u pitanju jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću.
Nakon registracije firme u APR-u imate 15 dana da podnesete poresku prijavu, a nju predlažem da popunite uz konsultaciji sa knjigovođom.
Šta vam je bitno još da znate kada osnivate trgovinsku firmu u Srbiji
Kao i kod osnivanja svake firme, pa tako i ove vaše trgovinske, super je kada možete da pokušate da projektujete svoje prihode i da što približnije predvidite svoje rashode.
Takođe, trebalo bi na samom početku da se upoznate sa tim ko su najznačajnije institucije sa kojima ćete se susretati pri osnivanju svoje trgovinske firme, a te institucije su:
1. APR – Agencija za privredne registre
Ona je prva državna institucija sa kojim se susrećete pri osnivanju firme kao i kod bilo kakvih promena u pogledu vaše firme, kao što su npr. promena sedišta, zatvaranje i sl. Njoj podnosite prijavu za registraciju firme i ona vam dodeljuje PIB i matični broj firme.
2. PU – Poreska uprava
Ona je mesto gde se javljate nakon dobijanja rešenja iz APR-a. Tu podnosite poresku prijavu i možete se informisati o porezima, obračuna poreza i drugim uverenjima. Poreska uprava kontroliše plaćanje poreza i ima savetodavnu ulogu.
3. RFZO i PIO – Republički fond za zdravstveno osiguranje i PIO fond su povezani
U RFZO-u se prijavljujete na zdravstveno osiguranje, prijavljujete radnike i sl.
Poslednjih godina dosta toga je moguće obaviti elektronski, što znatno ubrzava proces prijave i smanjuje troškove.
Pri osnivanja vi birate koju formu firme želite da osnujete, tj. da li preduzetnika ili d.o.o. Jako je bitno da znate uslove, prava i obaveze, jer čim otvorite firmu taksimetar države počinje da otkucava.
Osnovni pojmovi koji su nam potrebni i u vezi osnivanja i vođenja firme su:
- Fizičko lice – osoba
- Pravno lice – firma
- Doprinosi za PIO, zdravstveno i nezaposlenost
- Dobit, tj. razlika između prihoda i rashoda (kada je dobit pozitivna onda se plaća porez na dobit)
- PDV tj. porez na dodatu vrednost.
Kako da vodite poslovne knjige
Možete ih voditi sami u okviru svoje firme, a možete i angažovati knjigovođu u okviru svoje firme ili angažovati knjigovodstvenu agenciju što je najčešća situacija kod malih biznisa.
Preduzetnik sada vodi iste knjige kao i doo odnosno dvojno knjigovodstvo.
U dvojnom knjigovodstvu imate kompletan pregled svog poslovanja, od ove godine je ukinuto da preduzetnici mogu da vode prosto knjigovodstvo koji je bio jednostavniji vid vođenja knjiga.
Malo priče o PDV-u
PDV ili porez na dodatu vrednost je nezavisan od pravnog oblika tako da, ako te mislili da na primer d.o.o. mora biti u sistemu PDV-a znajte da nije tako. Merilo za PDV je promet od 8.000.000 dinara u 12 meseci.
Ako ustanovite da imate ovaj i veći promet, dužni ste da se sami kod Poreske uprave evidentirate. Ako imate ispod 8.000.000 dinara prometa država vam daje slobodu da se sami prijavite u sistem PDV-a ako to hoćete i u tom statusu ste obavezni da budete najmanje 2 godine osim ako ne gasite firmu pre isteka tog perioda.
Zanimljivo je da znate da, ako poslujete sa inostranstvom, tj. ako na primer izvozite robu, oslobođeni ste PDV-a. Sve što kupujete u zemlji sadrži PDV i vi te u obavezi da ga platite, pa tako taj plaćeni PDV državi na kraju meseca kada se PDV obračunava, je dužna vama.
Taj PDV možete lepo korstiti tako što ćete ga tražiti od države da vam ga vrati ili da taj porez prebacite preknjižavanjem na porez na dobit i da tada, zapravo taj porez ne morate da ga platite.
Da li vam je potrebna fiskalna kasa ili ne?
Kada radite sa fizičkim licima morate imati fiskalnu kasu, ali postoje određeni izuzeci kada vam fiskalna kasa nije potrebna. Na primer, šifra delatnosti 4791 trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta gde možete raditi sa fizičkim licima, a oslobođeni ste fiskalne kase.
I još nešto…
Ono što još želim da vam naglasim jeste da proverite da li vam za robu kojom trgujete trebaju neke posebne dozvole i da se pre otvaranja firme blagovremeno obavestite o svemu što se tiče vašeg trgovinskog poslovanja u zemlji i/ili inostranstvu. To možete uraditi informisanjem kod nadležnih organa kao i kod stručnih lica koji vas mogu detaljnije posavetovati i uputiti.
Verujem da ce sada svi da potrce da se registruju…
A drzava ce da potrci da im oguli kozu sa ledja…
Verujem da pisac prati temu pa bih zamolio da odgovori na nama veoma bitno pitanje. Da li moze tako da se proda roba, koju sada prodajemo a za koju se nema poreklo tj ulaz? Kupljeno nekada davno pa se sacuvalo ili kupljeno na buvljaku gde ne vode knjige i ne daju racune? Da li se sme ponuditi ta roba na prodaju, a platiti PDV na ukupan naplacen iznos?
Clanak je dobar i bice nam od koristi. Evo najave ministra:
” na redu je suzbijanje poštanskih usluga i da se identifikuje onaj koji šalje robu.U Skupštini će se naći Zakon o poštanskim uslugama koji predviđa da svako ko šalje robu mora da se identifikuje, a operater ima pravo da otvori paket i vidi šta je roba”
To može ako je roba lično vaša i prodajete to u malim količinama bukvalno npr garnituru ali jednu svoju, kod firme nije moguće prodati robu za koju nema “ulaz” tj dokaz porekla npr fakturu. Bez obzira što platite celokupni PDV i slično nije moguće. Znam npr da kada je inspekcija uhvatila ljude na crno da rade dopusti im da se registruju i pusti ih da npr svu robu tada poklone firmi i samo tada ne I posle da dodaju i da onda kao imaju ulaz i da mogu tu robu da prodaju.
Molio bih autora da objasni ono što verovatno zanima veliki broj prodavaca ..da li polovna roba podleže oporezivanju .Većina od nas nabavla robu na buvljacima ili donosi spolja
Da li se na prodaju polovne robe placa nekav porez i do kojeg iznosa ..Znači da li če nas neko u dogledno vreme juriti da placamo nekav porez i na koji način ..ja lično vecinu predmeta šaljem poštom a prosek mi je pedesetak hiljada dinara mesečno..hvala i pozdrav
Da i polovna roba podleže oporezivanju, pod polovnom ne mislim na ono što je lično vaše npr imate jednu peglu i nju prodajete. Ako prodajte bilo šta tako npr polovnu robu koja nije vaša lična onda se morate registrovati ovako i u zavisno od oblika platiti porez.
Dobar dan Milane,
Prodajem robu preko interneta
invalid sam ,robu kupujem u veleprodaji polovne robe ,da li moze u stanu da se otvori neka delatnost na 4 sata preko koje mogu da nastavim ovaj posao a da je legalno
Moze li primer,
uvozi se (vino) za 5000 evra ,kako to metodoloski i finansijsko-knjigovodstveno deluje kada uvozi preduzetnik,a kako doo?
Muchas gracias amigo