Pesnikov je zadatak traženje. A sposobnost velikih pesnika nalaženje. –Tin Ujević
Poezija postoji otkad postoji i književnost. Najstarija dela svetske književnosti pisana su u stihu. Ipak, poezija nije žanr koji će svi čitati sa istim žarom. Jednostavno, forma stiha ne odgovara svačijem ukusu. Međutim, jedno je sigurno – za njeno stvaranje potrebno je veliko umeće i poseban talenat.
Danas se obeležava Svetski dan poezije. Ustanovljen je sa ciljem “doprinosa promociji čitanja, pisanja, objavljivanja i učenja poezije u čitavom svetu”.
Poezija spada u žanr koji je veoma izazovan za prevođenje. Izuzetno je teško osetiti pravu notu neke pesme ukoliko je ne čitamo na maternjem jeziku. Zbog toga ću, iako se danas Dan poezije proslavlja u čitavom svetu, za kraj navesti samo primere koje smatraju najlepšim stihovima srpske poezije. Njeno bogatstvo je toliko da sigurno ne može stati u jedan post, ali vas zato pozivam da se priključite i da u komentarima dodate svoje omiljene stihove. 🙂
Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.“
–Desanka Maksimović
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoje zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.“
–Laza Kostić
Ovaj svet,
Onde potok,
Ovde cvet,
Tamo njiva,
Ovde sad,
Eno Sunce,
Evo hlad!
Tamo Dunav,
Zlata pun,
Onde trava,
Ovde žbun,
Slavuj pesmom
Ljulja lug.
Ja ga slušam
I moj drug.“
–Jovan Jovanović Zmaj
sa Avalom plavom, u daljini, kao breg.
Ti treperiš, i kad ovde zvezde gasnu,
i topiš, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg.
U Tebi nema besmisla, ni smrti.
Ti sjajiš kao iskopan stari mač.
U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,
i ponavlja, kao dan i detinji plač.
A kad mi se glas, i oči, i dah, upokoje,
Ti ćeš me, znam, uzeti na krilo svoje.“
–Miloš Crnjanski
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.“
–Vladislav Petković Dis
I tvoj su vidik sav pomračili;
Za svojom srećom samo tragali,
I svuda krali, i sve tlačili.
I mesto mleka, krv su sisali,
U stradanjima tvojim dugima,
Tvoje su svetlo ime brisali,
Da ne znaš ko si među drugima.“
–Jovan Dučić
Šta je na kraju, deca bi htela da znaju?
Zato jedu, zato spavaju,
Zato rastu brže od kaputa.
Šta je na kraju srede? Četvrtak.
A šta – na kraju četvrtka? Petak.
Na kraju svih krajeva?
Uvek je jedan novi početak.
Krajevi se potroše,
počeci uvek traju.
Početak – eto šta je na kraju!“
–Duško Radović
Obzirom da je ovde tema poezija, u prilog dostavljam jednu moju pesmu:
Sanjas li ponekad
Sanjas li ponekad
kako te dozivam;
ja ni tren
ne mogu da zadremam.
Jutra s petlovima
noci sa svicima;
trideseta jesen
a drugu ne ljubih.
Zime sa nomadima
leta s klosarima;
pedeset i neka
a drugu ne voleh.
@esap
Hvala što ste sa nama podelili svoju pesmu, veoma je lepa. Veliki pozdrav.
“I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.
Jer svaka večnost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.”
-Mika Antić
Tako ste mi bliski,
Dragi tako,
Kao da ovo i ljubav nije,
Možda je tako u anđela,
U raju gde se sreća pije.
I nevoljno uzdišem opet,
Dečački verujem u savršenstvo,
A možda ovo i nije ljubav
Već nešto nalik na
Blaženstvo?
I Vaša sveščica u sivom
S pesmama,
Sve je bilo novo.
I shvatih – patiti znači
Zavoleti nekog
Znači – ovo.
AKO
Ako možeš da vidiš
uništeno djelo života svoga
i bez jedne riječi
da ga ponovo gradiš,
ili
bez uzdaha ili protesta
podneseš gubitak onoga što si dugo tekao;
Ako možeš da budeš
zaljubljen,
ali ne lud od ljubavi;
Ako možeš da budeš
jak, a ipak ostaneš nježan,
da ne mrziš one koji tebe mrze
i da se ipak boriš i braniš;
Ako možeš da slušaš kako
tvoje riječi izvrću nevaljalci da razdraže glupake
i da čuješ
kako tuđa usta o tebi lažu;
Ako možeš da sačuvaš
dostojanstvo i glavu;
Ako možeš da budeš
skroman
iako si savetodalac kraljeva;
Ako možeš da voliš
svoje prijatelje kao braću
i da ti nijedan ne bude
sve i svja.
Ako znaš da
posmatraš i upoznaješ
i da nikad ne postaneš skeptik i rušilac;
Ako možeš da sanjaš,
a da ti san ne postane gospodar
da misliš a da ne budeš samo maštalo
Ako možes da budeš
čvrst ali nikad divalj
Ako možeš da budeš dobar
Ako možeš da budeš pametan
a da nisi čistunac ni sitničar
Ako možeš da zadobiješ
pobjedu poslije poraza
a da te dvije varke podjednako primiš;
Ako možeš da sačuvaš
hrabrost i glavu
kada je svi ostali izgube,
tada će
kraljevi, bogovi,
sreća i pobjeda
biti zauvijek tvoji
poslušni robovi
i ono sto više vrijedi
nego svi kraljevi i sva slava –
bićeš čovjek, sine moj!
Поезија векова: Радјард Киплинг: АКО
Често сам јој писао задатке,
шапутао таблицу множења,
а кад би ме мило погледала,
осјећах се као младожења.
Сањао сам о њеноме лику
покрај Уне, скривен у врбику.
Одох кроз ноћ пуну крекетања
(жабе су ме пратиле у хору!)
и на зиду, близу куће њене,
записо сам “Бранко воли Зору …”
И данас ме увијек боли душа,
кад се гдјегод јави Крекетуша.