Čika Jova Zmaj, velikan srpskog romantizma

Jedan stotinak ili više ovakvih pesama koje jošte nigde pečatene nisu kanim se u jednoj knjizi na lepoj artiji u svet pustiti.

Na današnji dan 1833. godine rođen je Jovan Jovanović Zmaj, velikan srpskog romantizma. Ogromna mi je čast da ovom prilikom pišem o njemu i njegovim delima, jer je obeležio čitav jedan period mog detinjstva, a verujem da i danas mnoga deca sa zadovoljstvom recituju njegove stihove.
Kažu da je Zmaja, još dok je bio dete, blagoslovio Sima Milutinović Sarajlija, prijatelj njegovog oca, rečima: Dabogda pesnik bio! što se u potpunosti obistinilo. Zmaj je bio pre svega vrlo obrazovan i svestran, školovanje je počeo u Novom Sadu, a nastavio ga je i u Pešti, Pragu i Beču. Bio je doktor medicine; ovaj poziv obavljao je čitavog života, dok je paralelno teklo njegovo književno stvaralaštvo. Tokom studija u Beču upoznao je Branka Radičevića, koji mu je bio najveći pesnički uzor.

Nakon povratka u Novi Sad upoznao je svoju buduću suprugu, Ružu Ličanin. Ruža je bila velika Zmajeva inspiracija, posvetio joj je između ostalog svoje najpoznatije pesme: Kaži mi, kaži, Tiho noći, Ala j’ lep ovaj svet. Ove pesme deo su njegovih najznačajnijih zbirki u lirskoj poeziji: Đulići i Đulići uveoci. Naziv potiče od turske reči gül (Ruža). Mnogi ova dela prema tematici upoređuju čak sa Petrarkinim Kanconijerom. Zbirke simbolično predstavljaju najsrećnije i najtužnije događaje iz njegovog života, Đulići počinju od trenutka kada je upoznao Ružu i zaljubio se, dok Đulići uveoci iskazuju ogromnu Zmajevu tugu usled gubitka supruge i svoje dece, ali i drugih dragih ljudi u tom periodu. Iako se kao lekar borio konstantno protiv bolesti, od tuberkuloze su za vrlo kratko vreme umrli Ruža i svih petoro njihove dece.

Nakon njihove smrti Zmaj je nastavio da piše i da obavlja poziv lekara, a ubrzo se seli u Beograd gde je postao dramaturg Narodnog pozorišta. Uređivao je i više listova, pre svega humoristički list Zmaj (odakle potiče njegov nadimak). Pored toga, uređivao je i satirične listove Žiža i Starmali, dok godine 1881. pokreće dečiji književni list Neven, koji je izdavao do smrti.

Pored svih njegovih ostvarenja, neosporno je da je Zmaj prvi i najpoznatiji srpski pesnik koji je pisao poeziju za decu. Njegova Riznica doživela je brojna izdanja, a Pačija škola, Zeka, zeka iz jendeka, Materina maza i mnoge druge pesme prate generacije dece iz godine u godinu. Mnogi smatraju da je Zmaj usled gubitka svoje dece posvetio sebe i svoje stihove svoj drugoj deci i pisao za njih do kraja života.

Pored dečijih, napisao je brojne ljubavne, satirične i političke pesme.
Manje je poznato da je Zmaj bio i prevodilac, prvenstveno mađarske književnosti. Prevodio je pesme Šandora Petefija, ali i Getea i Hajnea.

Zmaj je pisao pesme, ali je pisao i o pesmi. Pesmo moja prema mom mišljenju predstavlja njegovo stvaralaštvo na najlepši mogući način.

Koja Zmajeva pesma je vama najdraža? Podelite je sa nama u komentarima.