Pročitavši informaciju da se ove godine navršava 140 godina od smrti Hansa Kristijena Andersena, u glavi mi se odmah stvorila ova dobro poznata, čarobna rečenica, i navela da se prisetim jednog potpuno drugačijeg sveta.
Hans Kristijan Andersen bio je danski pisac, tvorac nekih od najlepših i najomiljenijih bajki i priča za decu. Mnogi govore da se biografija ovog pisca može proučiti upravo iz njegovih dela, pre svega iz bajke Ružno pače. Poznata je njegova misao: Ništa ne smeta što se neko rodio u pačijem gnezdu, samo kad se izlegao iz labuđeg jajeta.
Iako je stvarao bajke, Andersen je u njih unosio mnoge likove iz svog svakodnevnog života. Konstantno je uvodio nove, neoubičajene motive u svoja dela, pa je tako osim tipičnih životinja koje su se do tada pojavljivale u bajkama, uveo i puževe u Sretnoj porodici i miševe u Čorbi.
Međutim, nisu samo životinje bile likovi u njegovim bajkama, već je često uvodio i biljke, jer je smatrao da i one imaju sličnosti sa ljudima prema držanju, boji i cvetu (Cveće male Ide, Puž i ružin grm…).
Pored toga, Andersen je davao život i mnogim predmetima poput igračaka, figura, ogledala (Olovni vojnik, Kresivo, Srećne kaljače…).
Na ovaj način povezivao je fantaziju i realnost i upravo se ovakvim prepoznatljivim stilom i proslavio.
Bajke koje je napisao prevođene su na četrdesetak razičitih jezika.
Njegova dela ukupno broje preko 150 priča za decu u milionima primeraka širom sveta, koje su bile nadahnuće za stvaranje mnogih pozorišnih komada, baletnih predstava, crtanih filmova…
Njegova najpoznatija dela su: Ružno pače, Carevo novo odelo, Mala sirena, Palčica, Princeza na zrnu graška, a objavio je i brojne zbirke bajki.
Priče za decu su od velike važnosti i mogu igrati značajnu ulogu u njihovom odrastanju. Čuju ih prvi put još kao mali, a usvajaju i pamte kroz čitav život. Na osnovu njih mogu naučiti da prepoznaju postupke drugih ljudi, kao i da lakše i živopisnije formiraju sliku o svetu oko sebe.
Iako upakovane u bajkovito okruženje, ove priče najčešće nose snažne i vrlo važne poruke i zbog toga se vekovima prenose iz generacije u generaciju. Zbog toga se čitanje deci preporučuje još tokom prve godine života, a one ubrzo postanu i jedan od simbola detinjstva i prvih njihovih predstava o svetu.
Koje su priče obeležile vaše detinjstvo?
Pre svega, baš lepo što se ovakav koristan i informativan tekst, koji s druge strane nema veze sa aukcijama, našao na ovom blogu.
Mislim da su bajke prozor u neki drugi svet, lepši svet i da deci definitivno treba pričati bajke, jer kad bismo im pričali o stvarnom svetu koji nas okružuje, deca bi postala depresivna pre nego li napune 3 godine.
Ja sam imao jednu veliku plavu knjigu sa bajkama, baš je bila stara i moćna.
Ne znam stvarno koje su mi omiljene, ali sam sigurna da volim bajke…eto recimo, volim onu pripovetku o lakomim medvedima, koji se nešto polakome i onada upadnu u problem hehe
Veliki pozdrav za sve koji i dalje sanjaju i veruju u neki lepši svet mašte (duše zaljubljene u život i možda u neku slatku crvenokosu devojku 🙂
Hvala vam na komentaru, mnogo mi je drago što vam se dopao tekst.
Veliki pozdrav za vas! 🙂
Svidjale mi se bajke kad sam bio klinac ali sada citajuci ovaj tekst od JOVAN – (a) ili (ke) ne mogu da provalim ko je pisao sve u svemu dobar blog
nastavite ovako pozdrav
@Zlatko
Hvala vam! Jovana je. 🙂
Pozdrav i prijatan dan želim.