Preduzetništvo nije lako.
Ulažeš sebe, svoje vreme, svoj (i tuđi) novac.
Gubiš živce, nekad se osećaš kao najpametnije stvorenje na planeti (kada nešto postigneš),
a u drugom momentu kao potpun promašaj (kada nešto ne krene kao što bi trebalo).
Tvoj društveni život trpi.
Često nisi shvaćen (pogotovo na početku svog poduhvata).
I pored svega toga preduzetništvo je divna stvar.
Oslobađa, daje ti mogućnost da realizuješ svoje ideje i snove.
Možeš da probaš stvari, bez potrebe da pitaš druge.
Preduzetništvo kreće od krhke ideje koja niče u tebi.
Svaka malo jača oluja može da je uništi.
Zato je podrška značajna.
Podrška, kao što je nemačka Vlada, nevladine organizacije i sami preduzetnici međusobno pružaju.
Naša Vlada je odlučila da podrži preduzetništvo usmeno, ali ne i pismeno.
U prevodu: govorimo o jačanju malih preduzeća i preduzetnika, istovremeno povećavamo namete.
To je po (ne samo) nama potpuno pogrešno i dovešće do lomljenja te krhke ideje i želje da se postane preduzetnik.
Jeste, kao preduzetnik je bitno da se ne osloniš previše na spoljašnu podršku ili razumevanje,
inače teško da ćeš ikada napredovati ili izdržati borbu za svoju ideju.
Međutim, tu žilavost ne bi trebalo previše testirati.
Nama je uvek drago ne samo kada čujemo da zahvaljujući LimundoGradu ljudi sebi ispune san, već kada i sami postanu preduzetnici, kako zbog našeg primera, tako i zbog mogućnosti koje nudimo, pogotovo na Kupindu.
Vlade većine država trude se da unaprede preduzetništvo, koje je (ili bi trebalo da bude) kičma ekonomije.
Može li naša da učini više u tom smeru?
