Čuli ste da je u sklopu ušteda i optimizacija troškova u okviru javnog sektora – država Srbija rešila da proda oko 1.500 službenih automobila na aukciji. Spisak automobila koji se prodaju, sa slikama, cenama, pređenom kilometražom i drugim podacima je dostupan na sajtu Uprave za zajedničke poslove republičkih organa. Ne ostaje mi ništa drugo nego da se zapitam da li je Srbija spremna da zaista podstakne razvoj #eposlovanja i #etrgovine? Kako sam oduvek verovala da dela govore više od reči i izreku: “Do not claim, demonstrate” ostaje da objasnim svoju zabrinutost.
Trenutan način registracije učesnika na aukciji kao i mogućnost pregleda automobila je u najvećoj meri nedostupan ljudima koji žive van Beograda i koji rade. Trebalo bi da je sistem takav da bude dostupan svima. Da li je kasno za razgledanje je samo jedan od tekstova objavljen na tu temu. Lepota #eposlovanja i #etrgovine se upravo ogleda u decentralizovanosti i mogućnosti da učestvuješ u “akciji” iako nisi fizički na samom izvoru dešavanja. Ukoliko država Srbija smatra da je IT jedan od stubova razvoja države i najzdraviji deo srpske ekonomije – zašto to ovom akcijom nije pokazala?
Šta je država mogla da uradi:
- Baš kao i Italija – da postavi polovna vozila na online sistem za aukcije. Naravno moja prva pomisao je Limundo 🙂 , no to može biti i bilo koji drugi sistem koji pruža dovoljnu meru zaštite, sigurnosti, transparentnosti i naplate;
- Postavi oglase na domaće sajtove za prodaju polovnih automobila – koji već pružaju napredne opcije pretrage, poređenja, kao i plaćanja samih vozila – verujem da bi povećali vidljivost i broj zainteresovanih;
Na prethodna dva načina bi država demonstrirala da je spremna da ozbiljno svojim delima podstakne #eposlovanje i #etrgovinu. Poslala bi snažnu poruku o decentralizaciji i jednakim šansama za sve. Sama bi probala kako sistemi funkcionišu i koje su tačke klizanja u celom sistemu. Time bi se stepen razumevanja između države i privrednika zaista povećao. Oprobala bi sistem koji može da funkcioniše i za sve druge stvari sa kojima realno ne znaju šta bi – prodaja računara koji su zastareli, nameštaja koji nije više funkcionalan i sl. Uz to država bi tako dala dodatan zamajac domaćoj privredi i osnažila partnerstvo, za koje se deklarativno zalaže, sa njom.
Zaista nam je drago što je državna uprava krenula u veliko sređivanje. Ovo je samo ideja kako stvari mogu da se sagledaju iz drugačijeg ugla i na drugačiji način – sve u zavisnosti od toga kakva poruka želi da se prenese.
Dajte vaše predloge i ideje kako sistem može da se unapredi.
