Uz naše interne sisteme detekcije i pomoć članova i zajednice uz opciju Prijavi aukciju, imamo saradnju i sa zastupnicima brendova sa kojima sarađujemo na detekciji i uklanjanju plagijata i falsifikata.
U 2014. godini:
– kontaktiralo nas je 25 brendova (većina preko svojih pravnih zastupnika),
– inicirali smo kontakt sa jednim brendom kada smo uočili problem, ali oni nisu odgovorili,
– 44 puta su nas kontaktirali predstavnici brendova sa zahtevom da skinemo predmete koji krše autorska prava,
– kontaktiralo nas je 5 fizičkih lica, zbog kršenja njihovog autorskog prava.
U toku 2014. godine smo uložili nešto preko 8.000 evra u borbu protiv plagijata i falsifikata.
Da li smo zadovoljni postignutim rezultatima? Jesmo – jer je LimundoGrad lepše i čistije mesto nego što je bio 2013. godine.
Da li ima još posla? Ima – borba protiv prodaje plagijata i falsifikata je stalan posao. Konstantno moramo pratiti trendove, unapređivati alate i truditi se da radimo preventivno koliko je god moguće. Zbog toga i sarađujemo sa organizacijama kao što je INTA.
Mara Janković, advokat u advokatskoj kancelariji Mikijelj, Janković i Bogdanović i članica INTA:
INTA – Međunarodna organizacija za zaštitu žigova – predstavlja udruženje vlasnika žigova i profesionalaca koji pružaju usluge u oblasti zaštite prava intelektualne svojine, koje čini oko 6.500 organizacija iz 190 zemalja. Osnovni ciljevi INTA organizacije su podržavanje i unapređenje prava intelektualne svojine, kao i pravedne i efikasne trgovine.
Pod okriljem INTA kao međunarodne organizacije, članovi iz Republike Srbije u saradnji sa državnim institucijama, kao što je Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava carina, Tržišna inspekcija i uz pomoć Privredne komore Srbije organizovala je u toku 2013. i 2014. godine seriju okruglih stolova pod nazivom “Problem prometa krivotvorene robe putem interneta u Republici Srbiji”. Odličan odziv državnih organa, ali i predstavnika privrednih društava koji učestvuju u onlajn trgovini, a nalaze se na teritoriji Republike Srbije, naročito kompanije LIMUNDO – kao najznačajnije domaće platforme za onlajn trgovinu, omogućili su da se napravi jasna slika lanca onlajn prodaje i svih učesnika u tom lancu. Takođe, definisani su i najvažniji problemi, kao što je pitanje nadležnosti i inspekcijskog nadzora nad buvljim pijacama, registracija SIM kartica mobilnih operatera, provera ličnih podataka u poštama, te problem obaveze brisanja podataka u skladu sa Zakonom o zaštiti podatak o ličnosti, kao i inicijativa da se predloži određeni duži rok za čuvanje podataka koji se nalaze kod posrednika kako bi se lakše identifikovali počinioci krivičnih dela.
Prva serija od 4 okrugla stola je trenutno završena, ali se iskreno nadam da ćemo od jeseni 2015. ponovo pokrenuti ovu temu, ali ovog puta usmerenu ka postizanju konkretnih ciljeva koje smo do sada definisali.
Šta planiramo da uradimo po pitanju dalje borbe:
1. Nastavimo praksu dobre saradnje sa predstavnicima i zastupnicima robnih marki, koje ćemo i nadalje 
optimizovati i učiniti je bržom i efikasnijom.
2. Aktivno se zalagati za jače uključivanje sudstva i policije u borbu protiv prodaje plagijata i falsifikata.
3. Raditi na internim sistemima detekcije – usavršiti ih i optimizovati kako bismo imali manji obuhvat i veći procenat uspešnosti.
4. Nastaviti sa aktivnim učešćem u grupi za Borbu protiv plagijata i falsifikata u okviru Privredne komore Srbije u saradnji sa INTA.
Milan Milojević, advokatska kancelarija Milojević i Sekulić :
Kao kancelarija koja se bavi zaštitom prava intelektualne svojine i svakodnevno susreće sa borbom protiv prodaje krivotvorene robe na internetu želeli bismo da istaknemo da smo u proteklom periodu imali vrlo uspešnu saradnju sa LimundoGradom. Naime, za razliku od mnogobrojnih sajtova ovog tipa u Srbiji, Limundo i Kupindo jedine su e-platforme koje se i samostalno vrlo efikasno bave kontrolom sadržaja oglasa kada je oglašavanje krivotvorene robe u pitanju, te u tom smilslu najveći broj zahteva korisnika koji zatraže oglašavanje krivortvorenih proizvoda biva odbijen već od strane samog administratora. Naravno, Limundo i Kupindo nisu u mogućnosti da sa sigurnošću utvrde sadržaj svih oglasa koji će se naći na ovim platformama. U takvim slučajevima, kada se dogodi da određeni korisnici neovlašćeno oglašavaju prodaju krivotvorene robe, svaki naš dopis upućen Limundu/Kupindu biva u veoma kratkom roku razmotren, a sporni oglasi uklonjeni.
Takođe, u cilju efikasnije borbe protiv povrede prava intelektualne svojine, ali i drugih povreda prava od strane korisnika platformi, Limundo/Kupindo osmislio je vrlo jednostavan način prijavljivanja zloupotrebe od strane korisnika platformi. U tom smislu, umesto slanja zvaničnih pismenih dopisa, pravnim licima koja se registruju na Kupindu/Limundu sada je omogućeno da gotovo jednim klikom prijave svaku vrstu nerpravilnosti koju primete.
Snežana Božić, samostalni savetnik u Privrednoj komori Srbije ističe da je nužno pozabaciti se sledećim:
“1. Korišćenje postojećih zakonskih regulativa i rešenja, uz konstantnu međusobnu komunikaciju kako vlasti, i državnih institucija tako i ostalih posrednika i nosioca prava zajedničke akcije MUP-a, Uprave carina, Tržišne inspekcije;
2. Formiranje koordinacionog tela koje bi trebalo da pojednostavi i učini efikasnijim rad svih organa koji učestvuju u suzbijanju prometa krivotvorene robe putem interneta;
3. Formiranje baze eTrgovaca – RATEL;
4. Povećati broj eksperata iz ove oblasti (u MUP-u, MTT i drugim institucijama) iuvesti permanentno stručno usavršavanje iz ove oblasti.”
U okviru radne grupe smo ustanovili da je prodaja krivotvorenih lekova nažalost jedna od najopasnijih ilegalnih aktivnosti. Imajući u vidu da većina država ima veoma striktne propise kojima se trgovina lekova stavlja pod poseban, veoma strog režim, mogućnosti prodaje krivotvorenih lekova u apotekama su limitirane. Stoga, većina trgovaca krivotvorenim lekovima pribegava internetu kao sredstvu kojim dolazi do kupaca svojih proizvoda. Statistika pokazuje da je preko 50% lekova koji se prodaju putem interneta falsifikovano. Radi se o lekovima koji su proizvedeni van svih legalnih tokova u improvizovanim laboratorijama, često uz nepoštovanje osnovnih sanitarnih uslova i gotovo uvek uz netačnu recepturu i nekorišćenje odgovarajućih aktivnih supstanci leka. Pored toga, ovakvi lekovi se često pakuju sa netačnim ili potpuno neupotrebljivim uputstvima za upotrebu što njihovo konzumiranje čini još štetnijim.
Prodaja lekova nije dozvoljena u LimundoGradu. Bez obzira na to, izuzetno je važno da oni koji kupuju onlajn i bave se mišlju da kupe i lekove – znaju šta mogu da očekuju i odakle vrebaju opasnosti.
Na domaćem tržištu putem interneta se najviše prodaju krivotvoreni lekovi za erektilnu disfunkciju kao i anabolici svih vrsta. Svi ovi farmaceutski preparati su potencijalno veoma opasni, jer po samoj svojoj prirodi utiču na rad srca i uglavnom su kontraindikovani sa mnogim drugim lekovima. Njihove falsifikovane verzije su neuporedivo opasnije zbog svog sumnjivog sastava, načina proizvodnje i pakovanja, kao i zbog načina konzumiranja koje se odvija bez ikakve lekarske kontrole ili saveta.
Prodaja krivotvorenih lekova putem interneta obavlja se na tri načina:
1. Preko internet sajtova koji su napravljeni u te svrhe.
2. Preko internet platformi za kupoprodaju;
3. Preko društvenih mreža.
Prodaja falsifikovanih lekova naručenih putem interneta se po pravilu realizuje uz pomoć kurirskih službi. Razlog zbog koga prodavci preferiraju ovaj način isporuke uzrokovan je činjenicom da kurirske službe ne traže lične podatake o pošiljaocu što onemogućava da se prodavcima uđe u trag praćenjem same pošiljke. Jedini način rešenja ovog problema leži u promeni zakonske regulative koja se odnosi na pružanje poštanskih usluga na način da se pošiljaocima nametne obaveza ostavljanja ličnih podataka.
Lociranje prodavaca falsifikovanih lekova preko IP adresa takođe je skopčano sa brojnim teškoćama uzrokovanim manjkom ljudstva i adekvatne opreme angažovanih za ove svrhe u policiji. Striktni propisi o zaštiti podataka o ličnosti i njihovo još striktnije tumačenje od strane Poverenika takođe u velikoj meri onemogućavaju efikasno pronalaženje prodavaca krivotvorenih lekova putem interneta. Internet domeni na kojima se nalaze sajtovi putem kojih se vrši naručivanje često se hostuju u inostranstavu pa je zbog toga sajtove teško oboriti. Propisivanje strožijih uslova od strane hosting providera kao i veća ovlašćenja istražnih organa u borbi sa cyber kriminalom, promena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti bi po svoj prilici doprineli rešenju ovog problema.
