Posvećenost.
Svaki put se oduševim kada vidim da je neko posvećen i bukvalno utone i izgubi se u svom radu.
Posvećenost je stavka našeg manifesta i zbog toga i ta strast kada vidim posvećenost oko sebe.
U centru Beograda je, po mom mišljenju, čuveni Bar Central.
Čuven iz dva razloga:
1. Odmah je preko puta mog fakulteta i često sam spolja gledao kako izgleda.
Privlačno.
2. U vreme studija sam čitao časopis Cafe & Bar i tu su često spominjali ekipu iz Bar Central kafića.
Osvajali su nagrade za bartending (umetničko kreiranje ukusnih koktela), a održavaju i kurseve na tu temu.
U svakom slučaju, jednog dana odlučio sam da posetim taj kafić.
Ambijent prijatan, kokteli ukusni, osoblje ljubazno i zabavno.
Muzika prijatna. Sve na mestu.
Međutim, ono što me je oduševilo je posvećenost.
Posvećenost kod jednog barmena.
Da približim situaciju:
pun kafić, muzika, gužva, ljudi opušteni, barmen tu igra ulogu zabavljača, savetnika (koji koktel tebi leži), pa i šarmera.
I svi to lepo rade. Zabavljaju se i prave koktele.
Sem barmena koji je te noći bio zadužen za nas.
Pitao nas je šta želimo, opisali smo koji ukus volimo.
Na osnovu toga kreće da kreira koktel.
Sve vreme je opušteno ćaskao, upijao atmosferu i reagovao na nju.
Međutim kada je krenuo da pravi koktel…. promena.
Odjednom zaboravlja sve oko sebe
i kreće da tone u svoj svet kreiranja koktela.
Svakom svom pokretu posvećuje pažnju, od sipanja do dekorisanja.
Ne dozvoljava da okolina utiče na njegov proces.
Potpuno je utonuo u svoj svet, kako bi napravio koktel kako ga je zamislio u glavi.
Više ne postojimo mi, muzika, gosti, kolege.
Oduševio sam se.
Posvećenost – retko je nađeš.
Ali je nađeš na raznim mestima.
Pitam se da li o tome i u svojoj knjizi pišu.
