Već godinama mi API (skraćeno za Application Programming Interface) privlači pažnju.
Moćna skraćenica.
Međutim, nekad mi je teško opisati zašto me toliko privlači.
Jeste, otvoren je, daje pristup developerima, preduzetnicima i kreativcima
da koriste resurse postojeće platforme.
Reakcije na taj moj entuzijazam su često: “Aha, pa fino što to imate.”
Nema onog fanatičnog pogleda, sjaja u očima i trenutnog buđenja mašte “šta mogu sa time učiniti”.
I onda mi je svanulo.
API je kao voda.
Dosadna, bezbojna i tu na usluzi.
Pouzdana i neprimetna.
Ništa posebno, a ipak ključan pokretač.
Sama voda je osnova života (70% površine zemaljske kugle čini voda, a 60% kod čoveka).
Kreativnost
Bez vode ne bismo imali čaj, razne sokove, gazirana pića i alkoholne napitke.
Paročistač bez vode ne bi funkcionisao.
Leti, piće bez kocke leda nije toliko osvežavajuće.
Voda je za sve te ljudske kreacije osnova.
API nije toliko značajan za čovečanstvo kao voda, ali ima taj spoj neprimetnog ali uticajnog.
Ne mogu u potpunosti da zamislim potencijal, ali znam da percepcija uma često određuje tu granicu.
Kao što je Frederick Langbridge rekao:
Naš API je neprimetno omogućio da naručim hranu ili cunjam po ručnim radovima
sa svojim LimundoGrad nalogom,
da koristim Kupindo mobilnu aplikaciju ili da predmete prikažem na svom blogu.
Šta će ostalo iznići iz njega, zavisi od kreativnosti (i spremnosti) onih koji vide
mimo njegove, na prvi pogled, dosadne osnove.
Sledeći put kada spominjem API, imaću vodu na umu.
