Zavirili smo u svakodnevicu jednog Limundovca. On je suprug, otac, pasionirani kolekcionar stripova i uspešan Limundovac. Njegovo korisničko ime je beliluk i ovo je njegova priča.
Limundovac ste već 5 godina. Kako ste čuli za Limundo i kakva su bila vaša prva iskustva?
Za Limundo.com sam čuo preko prijatelja, koji je član malo duže. Prva iskustva, kao uglavnom i sva ostala, su jako pozitivna. Saradnja sa ljudima, slanje robe, razmena ocena, sve to mi je postalo jako drago i sastavni deo mog života.
Zašto “beliluk”?
Pa volim beli luk 🙂
Šta uglavnom prodajete na Limundu?
Uh, baš sve. Uglavnom knjige, stripove i ploče, jer se u to razumem, ali bukvalno sve što nam u kući više ne treba, ide na Limundo. To je već i interna šala, za stvari koje ne koristimo neko vreme: “Odma’ na Limundo!”
Kako stižete pored posla, porodice i tekućih obaveza da prodajete na Limundu?
Uopšte ne doživljavam moju aktivnost na Limundu kao obavezu, već pre svega kao zabavu, hobi. Volim da pretražujem kategorije, gledam da li ima nešto zanimljivo za male pare, uživam u slikanju predmeta i postavljanju aukcija, trudim se da budem što kreativniji u tome jer znam da će se tako predmet bolje prodati, a pakovanje predmeta mi je postala novootkrivena strast.
Koliko je zarada preko Limunda značajna za vaš kućni budžet?
Značajna je. Često se desi da nam upravo zarada od aukcija popuni budžet do sledeće plate, obezbedi poklon za ženu i ćerkicu, omogući mi da se ponovim. Evo na primer pretprošli vikend smo zaradili nešto više od 8.000 dinara. Prodale su se neke knjige koje su mi dugo stajale, par stripova, neka tehnika… sve u svemu lepa para. Kada je bio vikend besplatnog postavljanja aukcija, isto smo imali finu zaradu i od tog novca smo kupili avionsku kartu do mora za ćerkicu 🙂
Limundo je u suštini podjednako značajan faktor kao i plata, jer recimo kad tražim sebi novu stvar, patike, majicu, mašinicu za šišanje, kalkulacija mi je uvek takva da ću staru stvar prodati na Limundu, pa kupiti sebi novu.
Da li kupujete na Limundu i ako da šta vas uglavnom interesuje?
Šta god mi treba prvo gledam na Limundu. Alati i biciklizam su mi omiljene kategorije, to je ono što najviše skeniram, ali u zavisnosti od potreba skoknem i do knjiga, stripova, odeće…
Šta smatrate da je važno da bi neko bio dobar prodavac?
Pre svega da je pošten. Ipak je to odnos 1 na 1 sa kupcem, skroz neposredan, bez obzira da li se vrši lično preuzimanje ili se sav kontakt svodi na Limundo poruke. Što tačnije opisati predmet, predstaviti ga onako kako želite da vama bude predstavljen. Fer komunikacija je esencijalna, poštovanje tuđeg vremena, obaveza, i naravno određena doza ljudske fleksibilnosti.
Da li imate neke predloge za unapređenje Limunda?
Da. Pre svega, promena dizajna naslovne strane. Predugo je ista. Bilo bi dobro da na naslovnoj budu veće slike/linkovi za registraciju, i uputstva za korišćenje Limunda. Mislim da treba obratiti više pažnje na kategorije gde je manji promet, pa da se organizuju akcije za te kategorije posebno (npr.vikend bez provizije za pokretanje i završetak aukcije) radi promocije.
Meni lično bi značilo kada bi ljudima koji su posmatrali neki moj predmet na Limundu, nakon prebacivanja tog predmeta na Kupindo, taj predmet automatski ulazio u listu želja na Kupindu (ako ga žele na Limundu, sigurno ga žele i na Kupindu). Ovo bi imalo bolji efekat kada bi ljudima koji su taj predmet posmatrali na Limundu stigne poruka da je taj predmet premešten na Kupindo i ubačen u njihovu listu želja.
Svrsishodnost internet kupoprodaje ne treba objašnjavati
Mnogi sugradjani, na svoju radost kao i prodavčevu te kurirskih službi, krpe rupe i seku uši na ovaj način.
Sa jedne strane možemo doći do dobrog proizvoda ili željenog predmeta a opet sa druge sve to nosi svoj rizik. Obzirom da je u državi totalna anarhija u svim strukturama isti rizik imamo i kad “regularno kupujemo” po prodavnicama. Na Limundu još i možemo da dobijemo svoj novac nazad a iz prodavnica… pa pre ćemo od Ciganina uzeti svoje pare – eto takava je situcija.
Neko će reći – jeste, ali na ovaj način obeshrabrujemo kupovinu u prodavnicama, zaposleni neće primiti plate, ostaće bez posla, vlasnik će bankrotirati itd itd.
Ali ja ipak moram da pitam – KO JE POŠTENO PROSPERIRAO PREKO NOĆI?
To je problem kod naših prodavnica privatnog karaktera – prevelika marža.
Dao bih primer iz segmenta mog intersovanja – u jednoj beogradskoj prodavnici naidjoh na nov novcijat nintendo 3DS i cena mu je vrtoglavih 33.500
Uopte mi nije jasna kalkulacija prodavca jer taj model u Americi i u EU košta duplo jeftinije čak i dodatni softver poklanjaju. Na stranu što postoji i veći model XL koji je opet jeftiniji od ponudjenog ovde. Koje su to carine, koje su to marže? A opet, iako duplo jeftiniji po stranim prodavnicama njihovi prodavci imaju bar 6 puta veće plate…
Tako da ne treba biti nikakv matematičar ni logičar u zemlji javašluka sa svih strana a samo zbog alavosti da se bez rada dodje do basnoslovnih suma ne radeći ništa i da vam “drugi završi posao”
To nema ni u Diznilendu kod Paje Patka – nije deda Baja mutav što ne hrani lenjog nećaka.
Tako da nam Limundo i slični sajtovi zaista dodju kao optimalno rešenje za preživljavanje do nekih srećnijih vremena a dotle – krpi rupe i seci uši.
Novo ili polovno – ali je u našim rukama.
Svaka cast clanu “beliluk” 🙂
I ja se slazem da bi bilo odlicno sacuvati posmatrace sa limunda, kada se predmet prebacuje na kupindo. Odlican predlog.