Volim da gledam VH1. Ne samo da je zvuk dosta bolji nego na MTV-u, nego je i prilagođeniji starijoj populaciji. Dobri spotovi, manje onoga što je u trendu, više onoga uz šta sam odrastao. Kao MTV dok je još i Pearl Jam bio na njemu.
Pre nekog vremena sam, gledajući “listu najvećih rock hitova” naleteo na jednu jako zanimljivu pesmu po imenu “In-A-Gadda-Da-Vida”. Izvođač je bend po imenu “Iron Butterfly”, a pesma je orginalno trebalo da se zove “In the garden of Eden”, ili, prevedeno “U rajskom vrtu”, ali je, za vreme snimanja, pevač, koji je u tom trenutku bio prilično opijen, umesto regularnih reči pesme izgovorio besmislicu. Besmislica je ostala, a pesma je zapamćena kao jako uticajna. Iako jedini stvarno poznati hit ove grupe, predstavljala je značajan deo tog perioda, naznačavajući postepeni prelaz psihodeličnog roka u heavy metal. Poslušajte i sami:
Posle svega, odlučim ja da probam da nađem da kupim ploču. Ima li ovo na Kupindu je bila prva misao. Da, čitam ja šta drugi pišu, znam da je strategija dugi rep, uostalom na Kupindu trenutno ima preko trideset devet hiljada ploča. Ali ipak, može li da ima ovo? Pokrenem pretragu i…. Devet! Devet različitih primeraka iste ploče. Čoveče, baš ih ima….
Nekad je bilo mnogo fino otići do radnje ili do berze, pa lepo pregledati šta ko ima na prodaju. OK, i dalje je lepo, volim da odem na berzu kad stignem, ima drugara koje tamo sretnem, ispričamo se… Tamo mogu da uzmem, prošetam i pregledam sve ploče – ovde nema šanse, jednostavno zbog broja ploča. Ideja je, kako su mi objasnili, da postavljanje bude besplatno – cilj je prodati ploče, a zato moraju prvo biti dostupne. To su članovi jako lepo iskoristili – napravili od Kupinda ogroman repozitorijum ploča.
I da, ploča stvarno ima mnogo. Baš mnogo. Više nema ama baš nikakve šanse da će neko sesti da pregleda “šta sve ima” i da će da naleti na vašu ploču. Jedini način da je neko primeti je, da tu ploču stavite u top predmete, sve ostalo je do pretrage. A samim tim, moramo imati i dobru pretragu, gde ovaj kataloški sistem baš pomaže. Možda je zamoran za prodavce koji moraju da se izbore sa unosom, ali to je jedini način da se softver natera da radi kako treba.
Kad smo kod toga naš cluster Search&Indexing servera je trenutno dovoljno veliki da bi mogao da bude, sam za sebe, celokupan hosting sistem za jedan JAKO veliki sajt i jedini način da se iz tog mora podataka nešto izvuče je uređivanje i standardizacija polaznih podataka. Mi unapred obradimo sve unose, prepakujemo ih i optimizujemo za pretragu, ali ta količina podataka je sada reda veličine 10GB. Imamo četiri servera koji samo odgovaraju na pretragu, svaki mora da ima dovoljno memorije da sve ovo učita u RAM, plus po dvanaest CPU jezgara, i još dva dodatna servera za kopije baze iz kojih vadimo podatke za pretragu – inače bi ubili ceo sajt, kad počnemo reindeksiranje. Jeste, malo se ponosim, to je dobrim delom Božino i moje nedelo.
Pitao sam Marinu, kaže da je broj prodatih u odnosu na broj ukupnih predmeta u kategoriji Muzika ispod dva procenta. Deluje malo, mada i nije na ovaj broj ploča. Nadam se da će ovo što radimo oko pretrage pomoći da taj procenat poraste. Znam da bi ja voleo da Vinil ponovo zaživi, bar malo više nego sad. Mirno veče, čaša vina, ploča na gramofonu…. uživancija!
lepo
Ako me sećanje ne vara, dotična 17-minutna verzija pesme je korišćena u filmu “Manhunter” davne 1986. godine (2002. je urađen rimejk tog filma pod imenom “Red Dragon”, sa Edward-om Norton-om i Ralph-om Fiennes-om).
Serijski ubica je koristio tu pesmu da efikasno dezorijentiše svoju sledeću žrtvu, slepu ženu, koja pokušava da mu pobegne.
A godinu dana kasnije Slayer tu pesmu ubitačno obrađuju za saundtrek filma “Less Than Zero” (jedan od ranijih filmova problematičnog Robert-a Downey Jr.-a).
Ah, da, u “Manhunter”-u mi pažnju privukao tada mlađani William Petersen (a.k.a. Gill Grissom, CSI)…