Svi mi imamo jedan način razmišljanja.
I veoma lako se uljuljamo i zaboravimo da postoji i drugi pristup.
Radikalno drugačiji ili samo minimalno drugačiji.
Ponekad je potrebno samo da pomeri naš ugao gledanja za par stepeni, što sam par puta čuo.
Preporučuje se da redovno menjaš svoju rutu ka poslu, kako bi aktivirao mozak i tako dobijao sveže ideje.
Za novi pristup problemu nekad je dovoljno da gledaš kroz prozor.
A u nekom slučaju (mom) je potrebno da putuješ do Italije.
I to do njihovih toaleta.
Koliko puta sam video različiti dizajn slavine, tu dizajnire dolaze do najluđih kreacija.
Ali suštinski nije nov pristup.
Problem kod javnik WC-a je:
Kako naterati korisnika da zatvori slavinu kad završi pranje ruku?
Jedan pristup je:
“Ma sami će zavrnuti”
Pa se ugradi obična slavina,
koja onda curi i troši vodu zato što je neko u žurbi zaboravio da je zavrne.
Drugi:
Pritisneš dugme i voda teče 10-15 sekundi.
Mana je što tu po 10x pritiskaš dugme (pogotovo ako obožavaš da pereš ruke temeljno a H1N1 je tu bio od pomoći).
Treći:
Slavina sa senzorom.
OK rešenje, samo što je skuplje i nije prirodno, inteligentno rešenje.
A sad italijanski pristup:
Dugme na podu.
Kad pritisnem dugme, voda teče.
Čim odem, voda prestaje da teče.
Jednostavno, elegantno (nema dugmića na samoj vidljivo slavini) i efektivno.
U svim malim detaljima života možemo naći ovakav inteligentan i svež pristup problemu.
Zaključak: crveni pasoš u ruke i….
Vladimir Nikolić
