Ovo je jedna lična priča. Ne toliko uobičajena za Limundo karaoke. Ali, Božić je, a prezivam se Božić…
Ispričaću vam priču o postu. Tačnije, kako sam ga okončao pre jedno desetak godina.
Uoči Božića se završava veliki post. Traje od… ustvari nikad nisam znao kad počinje. Svako selo ima svoje običaje. Srbija je to moj brale. Pa stoga neću da pišem o običajima, nego o ličnom iskustvu.
Kod nas u kući je običaj da se bar za badnji dan posti. Post je utoliko teži pošto keva tog dana obično peče prase. Da u rerni. Da na električnom šporetu.
Ćale, sa druge strane, voli da se zaluđuje da je dete sa sela i da je stručan za raznorazne stvari. Zato njegovo domaće vino obavezno bude kiselo, rakija prejaka, a prase poluživo.
– “Kako kiselo. Pa pobogu, domaće je. Ja lično pravio! Ma možda sam malo ranije trebao da ga istočim.”
Nije sve to tako ni loše. Samo se navikneš na činjenicu da vino i nije tako kiselo jer moglo je i kiselije da bude, rakija je mogla i jača da bude, a prase keva dopeče u rerni.
Badnji dan!
Od ranog jutra me maltretiraju sa raznoraznim ribama, sardinama, pečurkama, kuvanim povrćem… koje u sebi imaju dovoljno kalorija da posle celog obroka čitav minut mogu da pomeram mali prst na levoj nozi. U takvoj prilici radije biram da doručkujem duplu kafu.
Za ručak je još gora situacija. Pored svog onog maltretiranja sa povrćem i ribom još moram i miris pečenog praseta iz rerne da trpim. A ono kao da me doziva
– “Ali ti mene voliš. Pojedi me molim te. Probaj samo repić samo uvce, rebarce…”
Pre jedno desetak godina, sve je bilo isto osim što je ćale te godine stigao ranije. Riba, povrće, dupla kafa i naravno poluživo prase. Već oko jedanest sam ja počeo da kukam kevi da mi da malo da probam da li je dovoljno pečeno, da li je dovoljno slano… samo jedno rebarce. Doduše to je više bilo iz zezancije nego zbog stvarne potrebe. Svejedno, nije mi uspelo. Došlo je vreme ručku. Na kevinu komandu “Ajde da se ruča”, svi ustajemo i krećemo ka stolu. To je bio presudan momenat. Na putu ka stolu – nesvestica! Padam! Usput sam poobarao i polupao par tanjira i čaša. Sledeće čega se sećam je:
– “Dajte malo vode! Vladane jel ti dobro?”
* “Ma dobro mi je.”
– “Šta ti bi?”
* “Pa eto vam kad mi ceo dan ne date ništa konkretno?”
i posle dva minuta donosi keva prasetinu.
– “Evo ti malo!”
WIN ili sto bi braća rusi rekli POBJEDA.
Iako je nesvestica verovatno posledica ležanja i držanja ruke ispod glave i naglo ustajanje, ali od te godine kao preventivu za svaki slučaj čim ustanem na badnji dan ja se omrsim parčetom slanine, salamom ili paštetom, ili čvarcima. Posle toga sam miran ceo dan.
Strasno, ali kao sto rece Srbija je ovo brale ,pa je i ovako nesto moguce.A posto nas mudri narod za puno situacija ima prikladne izreke ,tako eto setih se jedne ” Cega se pametan stidi ,time se ………..onaj drugi ponosi”.
Stvarno strasno,mislim da ovom clanku,stvarno ovde nije mesto!
Kada sam se u selu sreo sa lokalnim popom (koji je poznati kao leceni alkoholicar i neko ko je veci deo vremena proveo po institucijama za odvikavanje), kaze mi on: e, Aleksandre dete moje, ne vidjam te u crkvi. Na to mu odgovaram sa: nisam bas religiozan….Ali tvoji roditelji su tako dobri ljudi!!!
Nauk: Dobar covek se ne poznaje po tome sta radi na Krstovdan i nedeljom ujutru, vec po onome sto ga cini covecnim. Svi verujemo na svoj nacin.
Svi smo mi gresni ,ali neko toga postane svestan i krene u pravcu da to ispravi ili se bar trudi ( kao taj vas svestenik ),ali problem je u onima koji nisu svesni i ne trude se da izadju na pravi put.
Sam post ni u nasoj veri nije obavezan , on se smatra podvigom ,a posto nismo svi kadri ni sposobni za podvige tako nismo svi sposobni ni da postimo, i u tome nema niceg loseg, ali lose je to sto neko svoje slabosti udruzene sa prevarom majke ,roditelja uzdize na nivo podviga i jos to dozivljava kao pobedu ,ne ta osoba nije Winner to je Loser iliti sto bi rekli braca rusi Neudačnik.
@Spartanserb, cilj posta bio je upravo da pokažemo kako niko nije mašina i kako i iza ovako velikog sistema kao što je Limundo rade ljudi sa svim svojim manama i unutrašnjim i spoljašnjim borbama.
Često ljudi imaju utisak da su članovi Limundo tima samo roboti koji se ponašaju uvek isto i bez srca, blogom želimo da pokažemo da to nije tako. Možda je ovo bio isuviše smeo način da to postignemo, ali zato ste vi tu da nam date feedback. Hvala na tome 😉
Post nije samo uzdrzavanje od hrane i pice ,vec je poenta u tome kakve su nam misli. Decak je malo slagao mamu,zar mi to kao deca nismo radili? Ipak je to bilo pre desetak godina:) A ako neko ne zeli da posti i ne mora,sve je stvar volje .Dzabe nekima koji poste i sredom i petkom i ne izbijaju iz crkve,a kada god mogu drugome jamu kopaju…E,to je greh.Hrana i pice ..samo sitnica..Ovo je samo jedna saljiva prica ,a neki osuli paljbu 🙂
Volite nekog i neka neko voli vas i svet ce za nijansu biti bolji,izbacite tu mrznju iz sebe 🙂
Samo napred Limundo,a i Bozicu,nastavi da nas zasmejavas,bas si simpatican i zanimljiv u ovim svojim pricicama :*****
Pre (mozda) desetak godina, na RTS 1 je petkom odmah iza DNEVNIKA, iz Novosadskog studija isla emisija PROMENADA (valjda nisam pogresio u nazivu emisije). Licila je pomalo na Zikinu sarenicu, koja je sada aktuelna. U tadasnjoj promenadi, voditelj je dovodio razne goste, i uvek ih je “zasladjivao” raznoraznim slatkim i slanim djakonijama, poznatih kuvara raznih isto tako poznatih restorana i kafana.
Vrlo dobro se secam jedne takve emisije, koja je emitovana u jeku posta. E sad nesecam se dali je bio uskrsnji ili bozicni, ali vazno je da je bilo vreme posta. I kao sto je bio obicaj, u emisiji su bili gosti iz nekog cuvenog restorana, koji su pripremili obilje jela. Izmedju ostalih slanih “grickalica” bilo je i praseceg pecenja *(ispod saca) i predjela od najboljih suhomesnatih proizvoda i cuvenih sireva.
U emisiji je kao jedan od gostiju, bilo pozvano i jedno svesteno lice, sa kojim se bas i razgovaralo bas o tim predstojecim praznicima, i postovima koji im predhode.
Negde u nekom delu emisije, konobari, i kuvari iz tog gostujuceg restorana su posluzili publiku, i ostale goste emisije svim onim pripremljenim jelima i djakonijama. U jednom trenutku, mladi golobradi konobar, sluzeci publiku i goste emisije, sa tanjirom onog predjela i pecenja prilazi i svestenom licu (i verovatno iz neznanja i neiskustva) prilazi i njemu i ponudi mu pripremljeno. Svesteno lice, BEZ IMALO SKRUPULA, uzima tanjir, u njega stavlja komade kulena, prsute, kackavalja, sira, pa onda i parce praseceg pecenja…….
Gleda sve to voditelj, i u jednom trenutku cudeci se pita ga: KAKO TO, vase preosvestenstvo, celo vreme govorimo o postu, a vi evo…. uzeste i pojedoste obilje mrsne hrane.
Svesteno lice mu uz smesak odgovori, da je bas o tome celo vreme i pricao, da u sustini, NIJE BITNO, KAKVO MASNO ILI POSNO jelo ulazi u coveka, VEC KAKAV DUSEVNI POST IZBIJA IZ SAMOG COVEKA.
I kao sto vec neko i rece ovde:
Greh je (mozda) ne postovati post i ne ici u crkvu i ne krstiti se i ne moliti se bogu, ali je JOS VECI GREH, drzati post svih 40 dana ili koliko vec dana post traje, jesti sve ono kako se postom propisuje, ici redovno u crkvu, krstiti se i bogu se moliti, i biti vernik samo dok si u porti crkve……..
A onda, nakon izlaska iz crkve, na ulici, u kuci, na poslu, u krugu porodice i prijatelja, se ponasati kao najgori nevernik i necovek.
I zato: MNOGO JE VAŽNIJE POSTITI U DUŠI, NEGO U GUŠI…
Auuuu gde je ovo otislo, barbike mi drze predavanja o moralu ,mrznji ,ljubavi,pojedinci nalaze primere da opravdaju g.Bozica,samo nedostaje neko iz neke nevladine organizacije da me pljune sto sam se drznuo da branim neke drevne obicaje i vrednosti naseg naroda,jer to danas nije IN .A poenta nije u tome da li neko posti ili ne ,poenta je da g.Bozic svoju ……pricu predstavlja kao neku vrlinu ,kao nesto sto bi mozda trebali svi da sledimo valjda ,umesto da svoju “salu” zadrzi za sebe ili je podeli sa sebi slicnima.
Svaka sala je dobrodosla ako ne povredjuje necija osecanja ,jer to onda vise nije sala nego ismevanje ,nisam siguran da bi Barbika (ako je plavusa) bila isto tako odusevljena da je g. Bozic npr.pisao sale na racun plavusa . A u ovom slucaju su povredjena moja verska i nacionalna osecanja i prosto ne mogu da predjem preko toga da neko ismeva obicaje koji su u nasem narodu odvajkada i koje ja postujem.
“Vladane,jel ti dobro?”Znači ništa od čiščćenja tela,jačanja volje,uzdizanja duše iznad tela?!
Svesnost je velika stvar, i svesnost i savest idu jedna uz drugu.
Naučno je dokazano da emociju strasti i mržnje prema drugome u čovekovoj podsvesti izaziva jedenje mesa, kao i, na primer, nošenje kožne odeće ili obuće. Takodje, jedna zdrastvena organizacija pri Ujedinjenim Nacijama je otkrila informaciju da najveći uzrok stvaranja “staklenih bašta” u svetu jeste ubijanje životinja (koliko se samo ubije životinja, ne zbog hrane, već i zbog stvari kao što su odeća, obuća, nameštaj, itd…) Upravo ovo nekontrolisano ubijanje životinja je najveći uzrok stvaranja “staklenih bašta” u svetu, mnogo više nego što su uzrok sva motorna vozila na svetu, verovali ili ne…
Hm,pa i da sam plavusa,sta je lose u tome ? Da ste toliko duhovni ,onda ne biste ciljali i pricali metaforicno kada pomenete plavuse .Ali ,mozda Vam je dozvoljeno jer ste povredjeni komentarima ljudi koji su kako Vi kazeti slicni gospodinu Bozicu ,pa ce Vam Bog oprostiti sto su Vam misli o plavusama gresne jer Vi postite :)))Budite ubedjeni da je veci greh ono sto kroz usta izadje ,nego ono malo hrane koje pojedete i prekrsite post.
Barbi, barbi , post je prosao ,i moje misli o plavusama nisu gresne , a inace sale o plavusama uglavnom se ne odnose na izgled vec na inteligenciju istih ,i uveren sam da im ne bi bilo prijatno kao ni bilo kome drugom da bude predmet sprdnje ma koliko to bilo smesno onima koji nisu u toj grupi.
Postilo se i juce 🙂 Ali,da ovo ne bi islo dalje,ja sve pozdravljam i saljem svima svoju pozitivnu energiju ,zivot je mnogo lepsi kada se smejemo i nemoj dragi gospodine da Vas zbuni ponasanje i karakter plavusa,jer karakter plavusa je ono sto su one zapravo,a njihovo ponasanje zavisi od toga ko ste Vi:). Voli bliznjeg svoga kao sebe samog,receno je.Volim i ja sve Vas :****
Volim i ja Vas ,i stoga svima saljem svoju ljubav , a slanje energije, aure , cakre itd ostavljam bioenergeticarima ,yogijima,hare kirsnama i ostalima koji u to veruju .Volim vas sve.Pozdrav
:))) Bravo Vladane! Ovo je sjajan tekst. Mani se tehničkih pitanja, daj još ličnog iskustva 🙂
Da. Nesvest u postu nije retka situacija, čak naprotiv. DOsuše meni se to nikada nije dogodilo, jer sam imao želju da postim pa sam negde u 5om osnovne počeo da postim cele Božićne, Vasršnje i Gospojinske posti. Eto Petrovdanske mi se uvek nekako ne daju.
Moja porodica, baš kao i porodica autora texta je religiozna. O pitanju religioznosti mogao bih sada da pišem čitav esej no dobro. Religiozni su u smislu post za Badnji dan i Veliki Petak, slava, Božić, Vaskrs i ponekad u crkvu.
E sad, dragi brate, zamisli da si u tom okruženju gde za Veliki iliti Vaskršnji post, kada moja duša treba da bude spokojna, da se molim i sozercavam, moji naprave roštilj, sarmu, torte, pite… Često oću da umrem od želje, ali to pokušavam da objasnim kao ISKUŠENJE. Doduše tom iskušenju mogu odoleti samo u postu, već na dijeti nema šanse 🙂
No naravoučenije… Ukoliko ti zaista nisi religiozna. Mrzim ovu reč. Ukoliko ti stvarno nisi i ne osećaš se kao Hrišćanin, kao Pravoslavac i pritom ne živiš kao jedan od njih, pa čemu onda post? Stvarno ne vidim poentu u postu taj jedan dan. Ako ćeš ti zbog sardine, tunjevine i pečurke da padneš u nesvest, pa jedi bre čoveče rebarca, nemoj da umreš.
NAravno, za verujuće pravoslavce postoji tzv. RAZREŠENJE iliti dozvola od strane sveštenika da se tokom posta mrsi u određenoj količini. Nekome je npr dozvoljeno da iz zdravstvenih razloga pije mleko, nekome da jede sir… ali to ne važi za sve već za pojedince kojima je to potrebno.
Dakle ukoliko se ne osećaš kao Hrišćanin, nemoj ni da postiš, jer time sebi činiš loše. A Bog će, po svojoj dobroti, svima nama dati nagradu… Bog sve nas voli, postili ili se mrsili. ON je to po svojoj suštini. ON je LjUBAV….
“Mučenje” sa ribama, povrćem, pečurkama… Toliko vredne i zdrave hrane ti se nudi, a ti nisi zadovoljan jer nema kobaje, krvavice, šunke, rebarca, slanine… Neko ko nema bi i jednim od nabrojanog “posnog” bio prezadovoljan. Sve te muke i nesvesticu od gladi koju pominješ, su rezultat psihološke slabosti i praktikovanja nepohvalnih navika.
U XXI veku, uprkos svim naučnim saznanjima i preporukama i velikom izboru hrane, ti se hraniš kao da si u paleloitu.
Post sam po sebi nije važan kao uzdržavanje od hrane. Dobro bi bilo da se više posmatra kao prilika za regeneraciju organizma i usvajanje novih, zdravijih navika u ishrani (nezavisno od duhovnih poriva), koje će se delimično praktikovati tokom čitave godine.
Konačno, post i posne dane su izmislili umni ljudi, više kao recept dugovečnosti, nego kao crkvenu dogmu. Ali da bi svetina usvojila bolje navike u ishrani, bilo je potrebno da se upakuje u versko sužanjstvo, pa je tako vremenom post postao više pravilo ponašanja, nego recept održavanja dobrog zdrastvenog stanja.
Postujem svacije pravo na uverenje da je post jedini nacin dokazivanja da verujuci. Ja Postim na Badnji dan i na Veliki Petak. Nisam u mogucnosti iz zdravstvenih razlogsa da postim 40 dana jer ne jedem ribu i jos mnogo sotsta sto bi trebalo da mi nadomesti sve ono sto se postom iskljucuje kao mlecni proizvodi, jaja i slicno.Jednom sam pokusala i dobila Herpes Zoster koji sam jedva prezivela.Od iznemnoglosti i neunosenja potrebne hrane koja mi omogucava dobar imunitet.
Zato ja sebi oprastam sto ne postim 40 dana, ali ja sam jako umerena u svemu citave godine. Niti jedem previse mesa, preradjevine uopste ne jedem, jedem dosta voca i pvrca ali bez jogurta, mleka i sira tesko bih mogla da funkcionisem.To ne znaci da nisam verujuca. Naprotiv, mozda sam ja bolja osoba od mnogih koji drze post. Ja volim ljude, volim da usrecujem ljude, da pomazem i ono sto je najvaznije ja nikada nisam zlopamtilo i nikada se ne svetim. Ja umem da oprostim i onom ko me je uvredio i nije trazio da mu oprostim. Moje je srce cisto i ja se kao osoba dobro osecam. Zato, smatram da ne treba nipodastvati ljude koji poste samo dva puta godisnje, jer imajte u vidu, ne moze svako da zivi bez posledica a da posti dva dugacka posta, pogotovu ako nema zalihe.Bitno je da se pridrzava svega drugog sto njegova vera propoveda.Hristos voskrese dragi prijastelji i zelim svima vama svako dobro i zelim vam da osetite srecu cineci dobro i prastajuci drugima.