Uvek kada sam u poseti starom srpskom prestonom gradu, u ušima mi odjekuje pesma čijim stihovima sam naslovio ovaj post. U ovom delu Tour de Serbia, bio sam gost kruševačkog preduzetničkog inkubatora.
Projekat koji su lokalne vlasti preduzele uz pomoć USAID-a, danas broji 18 preduzetničkih radnji, koje su, kako sami preduzetnici kažu, u okviru inkubatora organizovani kao jedna velika porodica. U to sam se i lično uverio. Podrška koju ovi ljudi daju jedni drugima, kao i preporuke koje se mogu čuti za svog komšiju, slika su Srbije kakvu bih ja želeo da ostavim svojoj deci.
Sam objekat nalazi se na ulazu u grad, u industrijskoj zoni. Kada se uđe u zgradu, izložbeni prostor je u prvom planu, a veliki hol se dalje račva ka hodnicima koji vode do konferencijskih sala i kancelarijskog prostora, raspoređenog na dva nivoa. Proizvodni deo, namenjen preduzetnicima čiji zahtevi proizvodnje odgovaraju standardima obezbeđenim u inkubatoru, nalazi se na bočnoj strani objekta.
Imao sam priliku da se upoznam sa Emlook ambalažom, patentom koloidne “Srebrne vode”, a naš domaćin, gospodin Dejan Todorović koji se bavi proizvodnjom i prodajom ekskluzvnog nameštaja “Creative”, prvi je od korisnika inkubatora čiji će se proizvodi naći na Kupindu.
Neformalni forum, kome su prusustvovali i predstavnici “izvoznog lobija” nastavljen je u planinskom domu 30ak kilometara od Kruševca. Opšti je zaključak, koliko preduzetnika i privrednika, toliko i izvoznika, da je za razvoj posla i širenje tržišta prodaja preko interneta jednako važna koliko i osvajanje novih tržišta.
Iz našeg ugla to je upravo pogodak u centar mete. Prodaja preko interneta je upravo osvajanje novog tržišta, uz nikakva materijalna ulaganja.
… da ostavimo na stranu to kako su firme koje postoje više od propisanog broja godina uspele da upadnu u pomenuti inkubator i koriste prednosti ovog prostora… lepo stoji uslov da firma ne može da bude prisutna više od X godina, na samom sajtu ovog inkubatora.. ali ako pogledate APR podatke za stanare… Da baš takvu Srbiju treba ostaviti našim naslednicima… Muka mi je više od ovolike slobode koju pojedinci sebi dopuštaju…
@ nije bitno(neko iz mase)
Tokom svoje posete Limundu pre oko godinu dana, naš dragi poslovni partner Aleksandar, vlasnik firme Home Textile iz Pančeva rekao mi je kako mu je prelepo kod nas, u našem društvu i da uopšte ne ličimo na Srbiju.
Pomalo začuđen, upitao sam ga zašto tako misli. Rekao mi je: “Mladi ste, ljubazni, poslovni, puni entuzijazma, zračite pozitivnom energijom.”
Zahvalio sam se na komentaru i rekao da bi tako moglo da bude u svakoj srpskoj firmi, samo kad bi se ljudi malo potrudili.
Moje impresije tokom posete inkubatoru ogledaju se u podršci koju ti ljudi pružaju jedni drugima, bilo da se ona ogleda u lepoj reči, dogovoru kojim će se redosledom koristiti zajedničke prostorije ili u pomoći oko usluženja gosta kojeg primaju.
Odgovornost je na nama da promenimo nasleđenu filozofiju “da komšiji crkne krava”. Ona je nasleđena i to ne možemo da promenimo. Ali možemo da se potrudimo da drugačiju sliku i filozofiju mi ostavimo onima koji dolaze…