O tome kako fotografisati predmet za prodaju na Limundu smo već pisali, a ovog puta razgovaramo sa članom infoverzum, Igorom Vujanovićem na temu fotografije, njenih čari i o tome kako uz pomoć Limunda možete da počnete da se bavite fotografijom amaterski ali i profesionalno.
1. Predstavite nam se ukratko kao Limundovac, koliko dugo ste na sajtu, šta najčešće kupujete i prodajete? Podelite sa nama svoje utiske o sajtu.
Sa Limundom se već dosta dugo družim, nije baš od osnivanja ali pamtim ga i kada je bio i dosta manji, ali se kvalitetom, prostim dizajnom i dobrom kontakt službom probio u glavne sajtove za kupovinu tj. prodaju polovnih predmeta na srpskom internetu.
Kupujem i najčešće pregledam ponudu foto opreme i foto aparata, pošto mi je to hobi. Volim da na digitalnim aparatima koristim manuelne starije objektive pošto su za ono što nude po toj ceni aposlutni best buy.
2. Da li smatrate da na Limundu postoji dobra ponuda foto opreme, kako
za amatere, tako i za profesionalce?
U odnosu na ostale sajtove, Limundo je, kao što verovatno svi već znaju, sajt sa dosta korisnika i sa vremena na vreme se pojavi i na Limundu i na Kupindu dosta zanimljivih i retkih predmeta iz svih sfera pa i foto opreme.
3. Koja je razlika između analogne i digitalne fotografije i koje su
prednosti jedne i druge?
Ovo je dosta opširno pitanje ali pokušaću da objasnim u što kraćim crtama. Osnove su, da kažemo, iste. Objektiv, aparat, i senzor ili film. 35mm film je bio dosta popularan zato što je nudio odličan kvalitet za to vreme po dosta povoljnoj ceni.
Velika je zabluda da film pravi bledunjave fotografije, bezmalo izbledele bez jarkih boja, dosta je to bilo do samih objektiva koje nisu imali posebne premaze pa su zato i fotografije iz tih (do 70ih) godina bile sa dosta manjim kontrastom nego npr. danas. Doduše određene serija filmova su imali drugačiji kontrast i boje za različite upotrebe (velia, provia itd).
Glavna prednost koja je i privukla fotografe ka digitalnim aparatima je isplativost, pošto su filmovi postajali skuplji, uvek ste bili ograničeni na tih 36 snimaka, brzina rada sa digitalnim je opet nešto veća…
Film fotografija sem većeg dinamičkog raspona u odnosu na digitalne fotoaparate i dalje danas ima određene prednosti pošto za relativno malu cenu polovnog fotoaparata i filma možete dobiti fotografije kvaliteta približnog onim što dobijaju profesionalci sa DSLR aparatima koji su 10-20 puta skuplji.
Takođe i digitalna fotografija ima ogromne prednosti u odnosu na film fotografiju od 35mm, na primer instant pregled fotografija, varijabilni iso/asa i daleko veći raspon iso osetljivosti nego kod filma (kod film aparata koji film stavite sledećih 36 snimaka ste ograničeni na tu brzinu, a teško su se nabavljali filmovi iznad 1600), bezmalo neograničena količina uslikanih fotografija, noviji fotoaparati imaju i video zapis… Neki imaju toliki dobar video zapis da se koriste za snimanje delova serija, filmova, spotova (Canon 5D2 je korišćen za snimanje takvih ostvarenja kao što su Iron Man 2, Dr. House itd), te verujem da će u ovom sektoru oni još daleko više napredovati.
Postoje i veći film formati od pomenutog, mana je što su srednjeformatni i velikoformatni aparati dosta skuplji, broj fotografija je dosta manji po jednom filmu od 35mm filma (36 vs ~12), još manje radnji izrađuje negative i skenira i konačno ceo proces izrade je dosta skuplji. Ali opet i formati veći od 35mm filma imaju neke svoje prednosti čak i taj film uhvati daleko više detalja nego što i profesionalni digitalni full frame. Dovoljno govori činjenica da srednjeformatni digitalni fotoaparat najjeftiniji košta od 10.000 evra pa naviše i da dosta ljudi po studijima svuda u svetu pa čak i kod nas i dan danas slikaju sa srednjeformatnim film aparatima nego li sa digitalnim manjeg formata…
4. Koje biste artikle sa Limunda preporučili nekome ko se amaterski bavi fotografijom, a koje nekome ko je već u profesionalnim vodama?
Moja preporuka za amatere početnike koji imaju film ili digitalne fotoaparate sa izmenjivim objektivima su fiksni objektivi (npr. 50mm) sa što većim otvorom blende (1,8 ili veća). Manuelni objektivi su takođe dosta jeftini i uz adaptere se mogu koristiti na digitalnim telima, na njima se treba podešavati brzina ekspozicije i fokus je manuelni ali kada vas tako neke stvari „uspore“ videćete da nije sve vredno škljocanja pa će vam nekako i fotografije bolje ispasti.
5. Dajte nam par saveta za što bolje fotografisanje predmeta za prodaju na Limundu.
O ovome ste već pre pisali, i nemam puno šta da dodam. Zavisno sa čime slikate, gledajte da objekat koji fotografišete bude lepo osvetljen, gledajte da pozadina bude u jednoj boji, ali ne u boji predmeta.
Ako slikate puno predmeta koji su manjih dimenzija poput mobilnih telefona i slično, ako vam nije teško vidite po internetu uputstva za pravljenje i sklapanje lightbox-a ili ga potražite i kupite već gotovo rešenje. To vam doprinosi da predmeti koje slikate nemaju nikakvu senku i da svaki predmet ima pravilno osvetljenje.
Ako slikate sa blicem, zatvorite blendu da bi i slika bila oštrija i da bi ceo predmet bio u fokusu. Digitalne stvari poput televizora, laptopa, mobilnog, dig. aparata slikajte u uključenom stanju, jer čim nešto nije uključeno pri slikanju kupci će posumnjati da je neispravno….
Preporučujem da čitač kartica uvek bude uključen u kompjuter da bi i prenos fotografija bio što brži.
—
Postoji jedan savet koji sam negde davno pročitao: „najbolji aparat je onaj koji vam je u ruci“ – dakle, ne treba se toliko brinuti o svim tehničkim stvarima, bitan je trenutak. Ako to propustite, džabe vam i najskuplji aparat da posedujete ako je on kod kuće, a ne u vašoj ruci.
Konacno jedan odlican clanak o fotografiji…tj van rasinske skole,nije uopsten.Kad god nadjem malo vremena ucim o fotkama,moji rezultati su daleko skromniji,ali po recima drugih nisu losi…
Samo da skupim novac za profi aparat,slikacu po celi dan..Moj benq dc740i je dosad iskucao nebrojeno puno fotki za 6 godina,mislim da ih ima blizu milion…I emotivno sam se vezao za njega..Neznam kako cemo se razdvojiti iako je vec postao krsina neopevana…Sam se ukljucuje,pocinje da svetli…Ali sam toliko toga zabelezio sa njim,da mi je kao kucni ljubimac.
Poslednja rečenica je zaista suštinska. Često sam kraj sebe imao samo mobilni telefon sa prosečnom kamerom od 2 Mpix, ali bitan je trenutak.
Evo i nekoliko konkretnih saveta od mene:
1) Blic — treba biti oprezan sa upotrebom blica kada se slikaju metalni ili sjajni predmeti (odsjaj). Kod većine amaterskih fotoaparata bitan parametar je i “balans belog” (White Balance) koji je u slučaju slikanja sa blicem poželjno ostaviti na Auto, jer mnogi aparati unose plavičasti kolorit kada se postavi na nešto drugo ili na manual mod.
2) Boje — najvernija reprodukcija boja se postiže slikanjem bez blica i kada se balans belog adekvatno podesi. Ako imate aparat koji nema manuelno (ručno) podešavanje balansa belog, podesite ga za početak na najpribližniji režim vašeg tipa osvetljenja (fluo, thungsten — obične sijalice sa užarenim vlaknom i slično). Ako imate velike prozore na sunčanoj strane, iskoristite prpeodnevnu (ili poslepodnevnu) sunčevu svetlost, podignite roletne, a balans belog podesite na Daylight (dnevna svetlost). Ukoliko slikate u večernjim satima, upalite “svih 5” sijalica u sobi, a aparat ili mobilni telefon podesite na neki stativ (idealno tripod).
Problem verne reprodukcije boja je hronično izražen u sekciji garderobe. I sam sam bio iznenađen kada sam kupio košulju sa tamnim prugama, da bih po dobijanju iste video da su pruge svetlo plave (nisam pravio problem, jer je i cena bila mala).
3) Rezolucija — podesite na najvišu moguću rezoluciju mobilnog telefona ili foto-aparata.
4) Kvalitet — stepen kvaliteta (Fine, Normal, Economy) određuju stepen kompresije JPEG fotografija. Odaberite najbolji kvalitet (Fine ili Best, zavisno od uređaja). Time ćete izbeći da izgubite fine detalje — na primer, slikate košulju mobilnim telefonom koja je karirana na sitne kockike, a na Vašoj fotki ona izgleda jednobojno. Time možete dovesti kupca u veliku zabludu. Dobro osvetljenje i ovde igra veliku ulogu.
5) Osvetljenje — svakako nećete kupiti reflektor, soft-box i slično. Za sitne predmete: iskoristite LED lampe ili džepne svetiljke. Usmerite ih na predmet (npr. mobilni telefon i slično) i dobićete znatno bolje osvetljen predmet.
6) Pozadina — kao i za osvetljenje, sigurno nećete posvetiti čitavu okrečenu praznu sobu u beloj boji samo za fotkanje predmeta, ali se zato možete poslužiti veoma jeftinim trikovima: pozadina može biti i beli okrečeni zid ili zid sa neupadljivim belim tapetama. Parče hamera A3 ili čak A0 formata je još jedna odlična jeftina alternativa (ulog manji od 200 dinara). Ono što ja često koristim u žurbi je i običan BELI čaršav (posteljina). Odlično se oblikuje, lako pričvršćuje štipaljkama za veš — i eto dobre pozadine za krupnije predmete.
7) nastaviće se…
7) +/- EV (Exposure Comensation, kompenzacija ekspozicije) — ovo je veoma važan parametar, imaju ga svi malo bolji mobilni telefoni i običniji foto-aparati (na primer, takav fotoaparat možete kupiti na Limundu za manje od 1000 dinara!). Ovo obavezno koristite kada slikate u sobnim uslovima sa slabijim osvetljenjem. Podesite EV na +0,7 ili čak +1,0 — ne bojte se ako slika izgleda presvetlo na LCD displeju fotoaparata ili mobilnog telefona, kada je prebacite na komp biće znatno “normalnija”. U nekom od programa možete podesiti Gamu (gamma) ili Levels da kompenzujete nešto veći osvetljaj, ali predmet će biti vernije prikazan sa više detalja.
Odvrtanje EV parametra produžava vreme ekspozicije (vreme kada je senzor izložen svetlu, odnosno vreme “hvatanja” slike), pa za to vreme ne smete pomerati ni predmet ni fotoaparat-mobilni. Ovo vreme se produžava na vrlo dugačke vrednosti (na primer, 1/2 sekunde = polovina sekunde ili duže) u nekim slučajevima vrlo lošeg osvetljenja, pa je upotreba stalka ili nekog tripa pričvršćivanja mobilnog sa selotejp trakom obavezna!
8) Trik: koristite odloženo slikanje (tajmer) na fotoaparatu ili mobilnom — posebno u situaciji slabijeg osvetljenja i upotrebe stalka, tripoda, postolja, selotejpa… Tajmer će omogućiti da eventualno drmusanje dok kliknete okidanje utihne dok vi sklonite ruke sa aparata-mobilnog, pa će se fotka napraviti u idealnim mirnim uslovima.
mislim da je dovoljno saveta za sada 🙂
Ja sam 1987 u Moskvi kupio ZENIT ET,
daj da vidim ko to ume sa digitalnim idiotom da napravi bolju fotku…
još strašnije je to što se ZENIT može nabaviti za jako nisku cenu sa sve dodatnom opremom, kao recimo blic posle kog niko ne zna zašto je u toj prostoriji sa glasnom muzikom, otvorenim flašama i nekom hranom na stolu… eto takav mu je blic…