U Beogradu, 6. oktobra 2010 godine je održan okrugli sto sa predstavnicima Vlade republike Srbije u organizaciji EMG grupe. Predstavnici Limunda: Vladimir Nikolić i moja malenkost su imali čast i zadovoljstvo da prisustvuju okruglom stolu. Tom prilikom sam čula interesantan podatak: ” Prosečan iznos računa u prodavnici (trgovini) je 600 dinara.” Zaprepastila sam se. Delovalo mi je neverovatno. Evo i zašto:
1. Prosečan račun na Limundu (uključujući i Kupindo) u septembru je iznosio 1018,14 dinara.
2. Iznos potrošačke korpe najvećih potrošača na Kupindu je iznosio u septembru: 46.991 dinara iznosi mesečni račun koji zaslužuje prvo mesto, na drugom mestu je račun od 37.900 dinara dok se na treće mesto plasirao mesečni račun od 36.500 dinara. (Nemojte da pomislite da ću ikada reći korisnička imena najboljih kupaca :))
3. Najjeftiniji prodat artikal na Limundu je prodat za naravno 10 dinara, a najskuplji za 190.001,00 dinara.
I onda sam se zapitala da li živim u paralelnim svetovima? Navike potrošača i klijenata se menjaju a prodavci guraju sve po starom sistemu… Danas je na Limundu/Kupindu prodato preko 2000 artikala i tako svakog dana sa tendencijom rasta. Da li biste vi voleli da prodajete na mestu gde je verovatnoća da će te prodati 40% , gde prodaja stalno raste, uđe i preko 100.000 potencijalnih kupaca i proda se preko 2000 predmeta dnevno? Ako ne možete da prodate u tržnicama i na pijacama – zašto ne pokušate online?
Naravno da da i to sa uzivanjem.
Svaki alat kod prodaje, pogotovo kad ti se daje na laski nacin je super pozeljan, a Limundo i Kupindo su vise od alata. Jednostavno, postali su brend koji prodaje umesto nas.
Nama je dovoljno da svoje proizvode ili predmete, usuge ponudimo, sve ostalo radite Vi !!!
HVALA Vam na tome.
Ja sam iskljucivo kupac. Prema mojoj evidenciji, u januaru 2010. sam imao mesecni racun NA LIMUNDU oko 47.000 din. Kupio sam 48 predmeta, ali sigurno nisam bio prvi na listi za Limundo tog meseca. Kasnije mi je prosek pao na oko 10.000 din, s tim da je u oktobru ukupan racun za Limundo i Kupindo 1500 din.
Ukazao bih i na jednu semanticku finesu: postoji suptilna, ali esencijalna razlika izmedju “prodati” i “prodati po zeljenoj ceni”.
Cesto sa cudjenjem primetim kako limundovci stavljaju nerealno visoke cene za polovnu ili `novu a bez garancije` robu.
U vreme kada imamo toliko velikih shoping centara koji nude sve i svasta po `jos jevtinije nego konkurencija` ceni, hrabrost ili glupost je ocekivati da ce npr. tehnicka roba naci kupca po ceni koja je ista, a veoma cesto i visa od cene nove, kupljene u radnji.
Kao primer, ovih dana mi upada u oci da npr. u najnovijem prospektu METRO-a koji vazi tek od 17.novembra nude digitalne aparate sony 10,1 mpix po ceni 6.999 din ili Nikon 12 mpix po 10.600 din, dok nasi limundovci prosto bodu oci sa polovnim aparatima, takmiceci se sa cenama od 10.000, 13.000 ili jos vise.
Da, to je ta razlika izmedju `prodati` i `prodati po zeljenoj ceni` – jedno je prihvatanje trzista – saznanje da i kod nas polovna ili second hand roba ima nisku cenu (kao i u evropskim ekonomijama) i da nismo vise zatvoreni obor sa ovcama za shishanje.
Koliko puta smo se obradovali rasprodajama u Italiji ili Engleskoj – pojavom sajta Limundo, srpskog e-bey lidera, konacno i nas svet moze da kupi jevtino a dobro, odnosno korisceno a jos upotrebljivo i po pristupacnoj ceni.
Pozdrav Limundo Timu.