Gotovo svima su nam poznate tri istine:
1. Čovek više ceni kada sam stekne.
2. Vrednost novca se pojmi tek kada se novac zaradi.
3. Para na paru ide.
Pored toga, svedoci smo sve češćih scena u kojima deca od roditelja traže da im kupe stvari čija je vrednost i preko pola roditeljeve plate, nekada čak i cela plata. Postavlja se pitanje kako naučiti dete koliko zapravo vredi novac i kako ga zaraditi? Evo kako se to radi u mojoj porodici.
Imam ćerku od 7 godina. Đak prvak. Kao i većina dece tog uzrasta želi tablet. Tata i ja smo stanovišta da joj još uvek ne treba – jer na njemu ne može bilo šta smisleno da radi. Dete zapelo i ne prestaje mesecima sa pitanjima. I na kraju joj tata i ja kažemo: “Ukoliko ga toliko želiš, zaradi pa ga kupi. Imaš gomilu igračaka sa kojima se više ne igraš – prodaj ih na Limundu”. I ona reče: “Dogovoreno.” Posle par sati je došla i pitala me da uzme moj telefon kako bi slikala igračke i obuću koju je odvojila za prodaju u prvoj turi na Limundu. Bilo je tu tri para baletanki koje su joj male, igračke koje je prerasla i sl. Njen posao se sastojao u tome da slika predmete i premeri ih ukoliko je potrebno.
Čist bonus celog projekta: U školi su učili merenje, tako da je baratanje metrom i premeravanje dužine, širine i dubine došlo kao odlična vežba.
Oko početne cene predmeta smo se dogovarali i tu je došla na red mala lekcija u vezi sa istraživanjem tržišta i konkurencije.
Mama je postavljala predmete na Limundo na svoj nalog (samo da napomenem da maloletnim licima nije dozvoljena registracija) i odgovarala na pitanja: “Kada se završava aukcija?” i “Koliko novca sam zaradila?”. Prvi novac je krenuo da pristiže i kako šta stigne, davala sam joj i ona je slagala u svoj novčanik. Za nešto je dobijala par desetina dinara, za nešto par stotina, a za rolere koje je prerasla dobila je par hiljada dinara.
Čist bonus projekta: Savladavanje pojma jedinica, desetica i stotina koje se uče u drugom polugodištu je zaista lako ukoliko ima motiv da prebroji i sabere svoj novac i vidi da li ima dovoljno za tablet.
Počele su i njoj da se rađaju razne ideje. Kako je skoro dobila brata, zaključila je da meni trudnička garderoba više ne treba. Predložila je da je stavimo na prodaju. Proaktivnost veoma cenim – tako da je njen predlog prihvaćen i odeća je postavljena na prodaju. Novac od prodaje je išao u njen buđelar.
Kada su rodbina i prijatelji čuli za njen projekat – bio im je beskrajno simpatičan i po principu “Para na paru ide” gotovo svako joj je dao nešto novca.
Uz sve to, ćerka je uspela da odoli iskušenju trošenja novca na igračke – savladala je oduzimanje i brzo shvatila kako se svakim trošenjem odaljava od cilja. U medjuvremenu je upisala i kurs programiranja za klince – kako bi naučila da pravi igrice u Klikeru – centru za kreativno razmišljanje i taman za kraj kursa će kupiti sebi tablet pa će moći i da programira na njemu i uvežba završnu prezentaciju svog projekta – igrice.
Njen cilj bio je da skupi 100 evra, a za sada je skupila 14.500 dinara. Premašila je plan i sada će moći da kupi nešto bolji i kvalitetniji tablet od planiranog. Tokom praznika nas očekuje kupovina tableta. I sreći nema kraja. Ceo projekat je trajao oko 4,5 meseca. Pokušajte i vi da uradite nešto slično. Biće manji nered u sobi, dete će naučiti da radom i zalaganjem može dosta da postigne, naučiće nešto i o planiranju i dugoročnim projektima, a vežbaće i osnovne računske operacije. Predstojeći praznici su idealni za početak projekta.
Javite rezultate.
Radije bih da moje dete u skoli nauci da radom i zalaganjem može dosta da postigne, nešto i o planiranju i dugoročnim projektima i da vezba osnovne računske operacije, nego li da to radi na Limundu. Naravno, svako od nas ima svoje vidjenje vaspitanja i obrazovanja deteta.
Strasno ova deca danas o.O uzasss
Mi tako radimo oduvek 🙂
Ja odem sa njom i kupim joj stazeli … svako ima svoje misljenje…
Mislim da je rano da se dete uci i bavi ovim “poslom” sa 7 godina,od malena sve krece pa ce tako steci neku naviku i u buducnosti biti mozda trgovac?A mozda je sudbina da bude nesto vise ko zna,moze biti da je korisna stvar a moze biti i da se dete u neku ruku ovim potezom sputava.
Kako god drago mi je da je mama preuzela odgovornost oko realizacije prodaje,jer ljudih ima raznih i nebi bilo lepo da dete dozivi neku neprijatnost na limundu,kao sto svi neretko dozivimo u nekoj situaciji.
PS:na komentar tj odgovor detetu da sto se njenog uzrasta tice tablet joj nije potreban jos uvek?Od jednom moze?
Bilo bi lepo da deca sto kasnije stupe u taj tehnicki svet,dobro nam je svima poznata slika dece koja neispustaju iz ruku tablete,mobilne telefone i sl,ali tu naravno nisu deca kriva,vec roditelji.Gde god se okrenemo deca idu sa telefonom u ruci i smao tipkaju,ulica kuca i td…iskljuceni od spoljnog sveta.
Ovo je tema broj 1 za sve roditelje.
Mislim da bi i mene prodali na Limundu 🙂