Ima nešto u vezi sa tim jutrom. Nekako je potpuno drugačije od svakog drugog jutra u godini. Možda je to samo moj subjektivni osećaj ili ga atmosfera u mojoj kući čini takvim.
Otkad znam za sebe na taj dan je cela porodica kod kuće za božićnom trpezom, tačno vreme i mesto se znaju. Na stolu se uvek nalaze razne đakonije koje mama i baka vešto pripremaju (baka je i dalje najbolji kuvar porodice.) Mislim da mi od količine hrane koju unesem u sebe obavezno tog dana pozli.
Kažu da sve što radiš na božić radićeš tokom cele godine, bar u tom uverenju živi moja porodica. Tako da smo sestra i ja kao male doživljavale torturu od strane roditelja. “Uči, pročitaj nešto, sredi sobu, uradi bilo šta..” mislili su da ćemo zbog toga biti vrednije ili pametnije u narednoj godini. Sada me teraju da se pakujem, mislim da žele nešto indirektno da mi poruče. 
Kako se televizor u novom dobu smatra ognjištem, tako se posle obedovanja svi nađemo ispred magične kutije. Možda ona i jeste magična jer nam pruža privid u neke stvari o kojima maštamo. Pa se tako dogodi da se za božić uvek puštaju nestvarno čarobni, romantični i maštoviti filmovi. Jedan od mojih omiljenih filmova koji je na malom ekranu poslednjih 10 godina na ovaj dan, jeste “Love actually”. Začinjeno britanskim humorom, film prati priču kako više porodica provodi ovaj dan i kako se čudnim spletom okolnosti uvek dogode neke neverovatne stvari u životu i sve se završi srećnim krajem.
Knjige su bile moja preokupacija kada sam bila mala, dok ih nije zamenila magična kutija. Sve bajke braće Grim mislim da sam upijala svakim okretajem lista stranice. Zbog toga se trudim da sva deca u mom okruženju za praznike dobiju bar jedan deo mog detinjstva, koji smatram bezbrižnim i divnim. Pokloni koje će od mene uvek dobijati, bar dok ne odrastu, su bajke, basne, slikovnice, bojanke i sve ono što im može rasplamsati maštu.
Tokom godina koje su iza mene stvorila sam još jednu porodicu, koju najbolje opisuje tekst pesme rep sastava Beogradski sindikat: “Sa drugovima koji su mi ko familija…”. Zaista to mislim, bez njih ne bih mogla da zamislim svoj život , tako da su one sastavni deo ovog meni posebnog porodičnog dana. Moje tri najbolje drugarice ili “žene”, kako se mi međusobno oslovljavamo, božićno veče provodimo zajedno. Tradicionalno, moj tata nam pravi krofne i kuvano vino dok mi prepričavamo godinu iza nas. Nekada se divimo svojim dostignućima, nekad izvlačimo pouku iz grešaka koje smo napravile. Ali se uvek vratimo onim bezbrižnim trenucima našeg detinjstva koje delimo iz vremena kada smo se igrale u pesku.
U svakome od nas uvek će ležati jedno dete koje će želeti da mašta. Ne dozvolite da to dete ugasite u sebi, gajite ga jer će vas ono podsećati na sve lepo što ovaj svet pruža. Kada se budete probudili ovog magičnog božićnog jutra, probudite prvo u sebi dete i pustite ga da uživa.
Srećne praznike želi vam LimundoGrad porodica uz moju omiljenu numeru
Božićna jutra se pišu sa malim b…!
@toma Hvala što ste nas obavestili o ovoj nepravilnosti. Sada smo izvršili izmenu.