“Da je Nušić danas živ…”

U svakom slučaju, bolje je gledati život u pozorišnom komadu, nego gledati pozorišni komad u životu.

Da li ste znali ko je Alkibijad Nuša? Ili vam je možda poznatiji pseudonim Ben Akiba? Ako je za vas ovo neko Sumnjivo lice, evo prilike da se dodatno informišete. 🙂

Veliki Branislav Nušić, pripovedač, dramaturg, satiričar, romansijer, novinar, diplomata…
Humor je obeležio njegovo delo i njegov lik, nazivali su ga Nasmejani kritičar društva. Međutim, treba odmah napomenuti da je njegova literatura sve osim lagana i površna (što mu se često zameralo). Nušić je sam tvrdio: “Moj humor izazivajući smeh na usnama ublažava surovost života.” Njegov ton i satira zapravo kriju mnogo dublju poruku i u potpunosti otkrivaju nepromenljivi mentalilet našeg naroda. Zbog toga nije čudo što su mnoga njegova dela i danas na sceni jednako aktuelna kao i pre stotinak godina.

Nušić je počeo da stvara relativno mlad, Narodnog poslanika napisao je već sa 19 godina, a nekoliko godina kasnije nastala je i satirična pesma Dva raba zbog koje je osuđen na dve godine robije. Ismevanje vlasti bilo je gotovo neizbežno u njegovim delima, a ova pesma odnosila se na tadašnju srpsku monarhiju i pre svega na kralja Milana.

Najveći scenski uspeh doživele su njegove komedije Gospođa ministarka, Sumnjivo lice, Ožalošćena porodica, Narodni poslanik i Mister dolar. Pored ovih ostvarenja, ističe se i njegova Autobiografija gde na izuzetno duhovit način govori o svom detinjstvu i mladosti. Delo završava ženidbom jer, kako je rekao, posle ženidbe čovek i nema autobiografije. 🙂

Osim književnog stvaralaštva, Nušić se nakon “pokajanja” kod kralja bavio i diplomatijom u Bitolju i Prištini, ali je sve vreme bio vezan za teatar, pa je upravljao Narodnim pozorištem u Novom Sadu, Beogradu, Skoplju i na kraju u Sarajevu.

Čitajući knjigu Književni vodič kroz Beograd, o Nušiću se mogu saznati mnogi zanimljivi detalji iz njegovog svakodnevnog života. Na primer, Nušić je pio najviše kafe u Beogradu. 😀 Naviku ispijanja kafe stekao je na robiji, a nakon povratka na slobodu nastavio je da je “tamani”. Jovo Anđić piše: Pojedini glumci Narodnog pozorišta šalili su se da bi svaki put gotovo ispržili jezik ispijajući u žurbi svoje vrele kafe kako ih se u prolazu ne bi dočepao Nušić. (…) U svoje doba, on je pio dnevno preko četrdeset kafa.

Manje je poznato da je Nušić bio strastveni kolekcionar karikatura. Karikature koje je sam sakupio, kao i njegove lične karikature pokonila je Muzeju grada Beograda njegova ćerka Gita 1956. godine.

Branislavu Nušiću posvećen je i festival, Praznik humora i veselja, koji se od 2010. godine ponovo i sa velikim uspehom održava u Ivanjici. Ove godine Nušićijada će se održati 26-28. avgusta.

Nušić je preminuo na današnji dan 1938. godine i tog dana je fasada beogradskog Narodnog pozorišta bila prekrivena crnim platnom.

Često pomislim kako o našim velikanima poput Nušića, Andrića, Zmaja, Crnjanskog (nastaviće se…), nikad nije dovoljno reči hvale i zahvalnosti. Pre nekoliko dana sam potvrdu dobila na Tviteru, kada sam, pišući ovaj post, naišla na mnogobrojne tvitove koji na najbolji način potvrđuju da se Nušićev glas u našem narodu i dalje prenosi i da ga se sećamo u najlepšem svetlu koje zapravo oslikava titulu koju je tokom života zaslužio: Pesnik smeha.

Od kada nam je Nušić umro, broj„Sumnjivih lica“, „Pokojnika“, „Ožalošćenih porodica“ i gospodji ministarki i ministara nam se udesetostručio

— MIilutin Mladjenovic (@milutin_1) 4 Gennaio 2016

Ja vama ne mogu objasniti koliko je meni žao što Nušić ne živi u ovo doba i što nema nalog na tviteru…

— Plavuša iz inata (@ineskosanovic) 30 Dicembre 2015

na današnji dan rođen je Nušić…koji živi i dan danas očito.

— ФабричкаГрешка☾ (@thinywhiteduke) 8 Ottobre 2015

Da li gledam vesti ili nešto što je napisao Nušić

— djevel (@sljubavljubozen) 4 Dicembre 2015

Čoveče koliko je Branislav Nušić bio ispred svog vremena

— STEVANOVIĆEVA (@Sonjina_unuka) 27 Novembre 2015

Nušić je večan!

— il Dottore (@CounsellorAca) 12 Novembre 2015