Nije uopšte toliko važno da li jedan pripovedač opisuje sadašnjost ili prošlost, ili se smelo zaleće u budućnost; ono što je pri tom glavno, to je duh kojim je nadahnuta njegova priča, ona osnovna poruka koju ljudima kazuje njegovo delo.
Značaj dela i dostignuća Ive Andrića ne može se opisati u jednom tekstu (to bi verovatno mogao samo naš Andrić lično 🙂 ).
Ipak, pokušaću ovom prilikom da predočim samo jedan događaj iz njegovog života – dan kada je, pre 54 godine, Ivo Andrić primio Nobelovu nagradu za književnost, kako je rečeno u saopštenju:
Za epsku snagu kojom je oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje.
Vest o tada najprestižnijoj nagradi Ivo je primio u Beogradu dva meseca ranije, dok je sama ceremonija održana 10. decembra 1961. godine u Stokholmu. Pored Andrića, kandidati u najužem izboru bili su engleski pisci Lorens Darel i Grejam Grin, Amerikanac Džon Štajnbek i Italijan Alberto Moravija.
Ovom prilikom, Ivo je održao govor na francuskom jeziku koji se pamti decenijama. Beseda je poznata i pod nazivom O priči i pričanju, a iz nje proizilazi pre svega Andrićeva velika skromnost prema svojim dostignućima, jer je tom prilikom, umesto da priča o sebi i o delu koje je stvorio, odlučio da govori o priči i pričanju uopšte. Na taj način se u svom maniru zahvalio na ovom prestižnom priznanju. Nagradu je poklonio bibliotekarskom fondu Bosne i Hercegovine.
I pre dodele ove nagrade, Andrićeva dela prevođena su na mnoge jezike, ali nakon svečanog uručenja, njegovi romani i pripovetke mogu se pročitati na preko trideset jezika.
Čitav govor “O priči i pričanju” kasnije se našao u sabranim delima Ive Andrića. O tome koliko je njegovo stvaralaštvo značajno i koliko je njegovo delo prisutno u našem narodu, govori i jedan tvit na koji sam sasvim slučajno naišla:
Jurim neka sabrana dela na Kupindu. Izgleda da je svaka treća porodica u Jugoslaviji imala sabrana dela Ive Andrića.
Pogledajte video koji ukratko prikazuje raskošno uručenje ove nagrade.
Ipak za mene je Žan-Pol Sartr heroj jer ju je odbio. Nobel je bio dovoljno pametan da zna u kakve svrhe će se koristiti njegov izum.