Učestvovali smo na dobro posećenoj Javnoj raspravi o nacrtu Zakona o oglašavanju, prvenstveno zbog priprema našeg novog Affiliate sistema koji ovaj zakon dotiče. Affiliate vidimo kao važan projekat. Razlog je usko definisan zakon koji taj način reklamiranja ne obuhvata jasno i glasno, što je velika šteta, imajući na umu potencijal koji Affiliate može da donese:
- podrška razvoju e-trgovine,
- kreiranje novih inovativnih servisa uz pomoć Affiliate-a,
- mogućnost pravnim i pogotovo fizičkim licima da imaju novi izvor prihoda.
Drugi razlog našeg prisustva je početak puštanja reklamno-oglasnog prostora u okviru LimundoGrada.
Uvodnu reč imao je Dušan Protić , koji je naveo da je sadašnji Zakon star 10 godina i da je jasno da je potrebno unaprediti ga iskustvom stečenim u tom periodu i uskladiti ga sa zakonima EU.
Tokom rasprave mogli smo čuti šta određene industrije vide kao prednost zakona, a gde vide nedostatke.
Jedna primedba je bila zašto fizička lica nisu jasnije definisana u zakonu kao oglašivači.
Dato je obrazloženje da fizičko lice može da proda svoj polovan bicikl i njega ne dotiče ovaj zakon.
Međutim, ako nudi uslugu moleraja, a nije za to registrovan, to onda spada pod Zakon o trgovini i koji u tom slučaju krši.
Sam termin “oglašavanje” je delimično uzrok tog problema s obzirom na to da je termin suviše širok.
Termin kao “reklamiranje” ili “trgovac koji se oglašava” rešio bi takve nedoumice,
ali verovatno neće biti izmenjen, jer se u drugim zakonima već koristi termin “oglašavanje”.
Miloš Stojković, pravnik i član radne grupe za izradu Nacrta Zakona o oglašavanju, dao je predlog koji i mi podržavamo:
“Zakon o oglašavanju bi treblo da se odnosi samo na sadržaj poruke, s obzirom na to da je ostatak regulisan drugim zakonima (npr. kroz Zakon o elektronskoj trgovini).”
Novi zakon traži da se u deklaraciji dodatno unese vreme, način i mesto oglasne poruke.
Advokat iz kancelarije Bogdanović mišljenja je da to ne bi trebalo tražiti,
s obzirom na to da ne pomaže nameri deklaracije (da se zna ko je poslao poruku), a otežava praćenje tehnološkog napretka (npr. ako algoritam odredi kada da pusti taj oglas na internetu). Podržavamo to razmišljanje i nadamo se da će biti uključeno u novi zakon. Ne trebaju nam dodatni zahtevi koji samo otežavaju administraciju bez vidljive koristi za državu, privredu ili korisnike.
Naše predloge smo poslali Ministarstvu, a ovo je isečak:
“Važenje pravila Zakona o oglašavanju u pogledu internet oglašavanja bi trebalo vezati isključivo za poštovanje opštih ograničenja i zabrana u pogledu načina oglašavanja i sadržaja oglasne poruke, a režim odgovornosti, pitanja deklaracije i drugih pitanja koja nisu primerena internetu vezati za Zakon o elektronskoj trgovini, kako ne bi došlo do neprimerenog i posrednog ograničavanja prava na slobodu izražavanja na Internetu (chilling efekat). Predlažemo specifičnu, a ne shodnu primenu pravila oglašavanja na internet oglašavanje.”
Drugim rečima, nacrt Zakona o oglašavanju je suprotan oblastima koje su već definisane Zakonom o elektronskoj trgovini, stvarajući time nejasnoću nama, korisnicima kao i samoj državnoj administraciji.
