U cilju daljeg ekonomskog i društvenog napretka plan Evropske unije je da do 2020. godine stvori digitalno društvo i digitalnu ekonomiju. Ovakva ekonomija zasniva se na uspostavljanju jedinstvenog digitalnog tržišta od koga se očekuje da obezbedi održivi i pametan rast u Evropi. Plan Digitalne agende za Evropu je da svi imaju pristup brzom internetu, a da do 2015. godine polovina stanovništva kupuje preko interneta, kao i da trećina malih i srednjih preduzeća prodaje putem interneta.
Kako bismo saznali gde smo mi, kao društvo, u svemu tome – razgovarala sam sa Jelenom Jovanović, sekretarom Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo Privredne komore Srbije.
Koje probleme su domaće kompanije identifikovale u zakonodavnom okviru na nacionalnom nivou, a tiču se plaćanja putem Interneta?
Jelena Jovanović: Problemi koje sudomaće kompanije identifikovale, a tiču se plaćanja putem Interneta, su:
1. Nemogućnost primene poslovnih modela baziranih na e-novcu od strane domaćih pravnih lica.
2. Masovno nepriznavanje elektronskih ugovora kao osnova plaćanja od strane domaćih banaka.
3. Nemogućnost primanja uplata preko servisa poput PayPal-a.
4. Nemogućnost korišćenja inostranih servisa za e-novac, ali i drugih servisa npr. crowdfunding platformi (poput IndieGoGo.com) za primanje uplata od rezidenata.
5. Nemogućnost države da kontroliše prihode fizičkih lica ostvarenih preko PayPal-a ili drugih pružalaca sličnih usluga.
Realnost je da PayPal i mnogi drugi servisi ne podržavaju RSD, niti je realno da će ga podržati u bližoj budućnosti. Posledica je da su e-trgovci i preduzetnici koji žele da koriste inostrane servise e-novca, prinuđeni su da razdvajaju metode naplate u zavisnosti od toga kome prodaju svoje proizvode, odnosno od koga primaju novac (da li se radi o rezidentima ili nerezidentima). U oba slučaja, ako neki rezident čak i slučajno obavi uplatu korišćenjem nekih od ovih servisa, domaće pravno lice ili preduzetnik je u prekršaju.
Kako ovi i slični problemi mogu da se reše?
Jelena Jovanović: Rešenje ovih i sličnih problema je u usaglašavanju sa regulativom i standardima EU. Regulativni okvir EU je:
Regulation (EU) No 260/2012 – Technical and business requirements for credit transfers and direct debits in euro
Regulation (EC) No 924/2009 – Cross-border payments in the Community
Decision 2009/72/EC – Payment Systems Market Expert Group (PSMEG)
Directive 2007/64/EC – Payment services in the internal market
Regulation (EC) No 1781/2006 – Information on the payer accompanying transfers of funds
Directive 2000/46/EC – Electronic money institutions
Directive 2000/28/EC – Credit institutions
Directive 98/26/EC – Settlement finality in payment and securities systems
Directive 2014/55/EU on e-invoicing in public procurement
Directive on Payment Services (PSD)
E-Money Directive (2009/110/EC) (EMD)
A new Regulation on administrative cooperation in the field of VAT has been in force since 1 January 2012 (Council Regulation (EU) 904/2010 of 7 October 2010, OJ L268 of 12/10/2010, p.1).
Koje su ključne direktive za rešenje gore pomenutih problema i zašto?
Jelena Jovanović:
Ključne direktive za rešenje gore pomenutih problema su:
Direktiva o platnim uslugama (Directive 2007/64/EC on payment services in the internal market) – PSD
Pored toga što pruža pravnu osnovu za stvaranje jedinstvenog evropskog tržišta za pružanje platnih usluga, čime se podstiče veća efikasnost i smanjenje troškova, PSD predstavlja i skup pravila kojima je cilj da se unapredi konkurencija u ovoj oblasti otvaranjem tržišta plaćanja za nove učesnike – platne institucije.
Direktiva o osnivanju, poslovanju i prudencijalnoj superviziji institucija koje izdaju elektronski novac (e-novac) (Directive 2009/110/EC on the taking up, pursuit and prudential supervision of the business of electronic money institutions) – 2EMD
Direktiva o elektronskom novcu, tzv. Second E-money Directive, uspostavlja pravni okvir za izdavanje e-novca, s ciljem da se omogući razvoj ovog tržišta i pojava novih, inovativnih i pouzdanih servisa e-novca kao tehnološke inovacije u oblasti platnih sistema koja pospešuje konkurenciju u pružanju platnih usluga.
E-novac je digitalni ekvivalent za gotovinu, smešten na elektronskom uređaju ili na udaljenom serveru, i označava elektronski, uključujući magnetno pohranjenu novčanu vrednost koja predstavlja novčano potraživanje prema izdavaocu tog novca, a izdata je nakon prijema novčanih sredstava (radi izvršavanja platnih transakcija) i prihvata je fizičko ili pravno lice koje nije izdavalac tog novca. Uobičajeni oblici e-novca su „elektronski novčanik“ u vidu smart kartice na kojoj je smeštena određena novčana vrednosti, po pravilu, relativno manjeg iznosa, zatim e-novac pohranjen na mobilnom telefonu ili na računu na internetu.
Ove dve direktive su implementirane u Nacrt Zakona o platnim uslugama koji je još uvek u proceduri ali na žalost u prelaznim i završnim odredbamam kada bude i donese je dve godine do pune primene potrebnih članova a pojedinih članova do ulaska u Evropsku uniju.
Bliska saradnja između različitih organa je od vitalnog značaja da bi se otkrile i smanjile poreske prevare. Novi zakonski okvir administrativne saradnje na polju PDV-a koji je na snazi od 01.01.2012. godine, a koji je usvojen od strane Saveta EU 07.10.2010.godine govori upravo o tome. Da li nam možete reći nešto više o tome?
Jelena Jovanović:
Novi zakonski okvir o administrativnoj saradnji se odnosi na poreske i carinske uprave zemalja članica EU i uređuje pravila i principe razmene informacija između ovih organa. Utaja i izbegavanje poreza se proširuje i van granica zemalja članica i dovodi do budžetskih gubitaka i kršenja principa pravičnog oporezivanja. Ovakav način poslovanja dovodi do poremećaja kretanja kapitala i uslova poslovanja, što utiče na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.
Posebno novi zakonski okvir predviđa:
1. Proširenje odgovornosti članica u pogledu administrativne saradnje i zaštite drugih poreskih prihoda država članica;
2. Unapređenje baza podataka o PDV – oporeziva lica i njihove transakcije unutar zajednice kroz uključivanje u tim bazama podataka niza informacija o oporeziva lica i njihovih transakcija;
3. Povećanje pravne sigurnosti poreskih obveznika;
4. Okvir garantuje kvalitet informacija sadržanih u bazama podataka država članica uspostavljanjem zajedničkih minimalnih standarda za registraciju / odjave obveznika i mehanizama analize rizika;
5. Pravni osnov za formiranje zvanične mreže čiji je cilj borba protiv prevare kroz multilateralnu, brze i fokusirane razmene informacija koje olakšavaju decentralizovanu saradnju u borbi protiv određenih vrsta prevara.
Svesni činjenice da nije dovoljno samo doneti određene zakone ili ih sinhronizovati sa direktivama EU – šta je još potrebno uraditi?
Jelena Jovanović:
Potrebno je menjati i sledeće zakone:
1. Zakon o arhivama i arhivskoj građi (deo nastale finansijske dokumentacije i Ugovora postaje arhivska građa, a mi nemamo zakon koji definiše procedure elektronskog arhiviranja)
2. Zakon o deviznom poslovanju (član 32. koristi pojam elektronskog novca, a nemamo niti definiciju ovog pojma, niti zakonski okvir za njegovo korišćenje, član 34. ovog zakona koji regulise plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici između rezidenata u devizama. Spisku izuzetka od dinarskog plaćanja treba dodati plaćanja i naplate preko strane institucije elektronskog novca po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga).
3. Zakon o porezu na dohodak građana
4. Zakon o porezu na dodatu vrednost (do kog iznosa prodaja fizičkog lica, fizičkom licu se ne naplaćuje PDV – u svakoj od zemalja EU je drugačije)
I mnogi drugi zakoni i podzakonska akta i Uputstva koja je donela Narodna banka Srbije a tiču se bankarskog poslovanja
I za sam kraj već tradicionalno pitanje na temu e-plaćanje – kada će taj PayPal?
Jelena Jovanović:
Što se samog PayPal Europe tiče, on je licenciran kao Luksemburška kreditna institucija u smislu člana 2 zakona od 5.04.1993. godine o finansijskom sektoru sa izmenama i dopunama (u daljem tekstu zakon) i pod pojačanom supervizijom Luksemburškog nadzornog organa the Commission de Surveillance du Secteur Financier, with registered office in L-1150 Luxembourg.
Pošto usluge koje pruža PayPal Europe su ograničene na e-novac, koji se ne kvalifikuje kao depozit ili investicione usluge u smislu zakona po kome je EU registrovan, korisnici usluga PayPal Europe nisu zaštićeni po Luksemburškoj garantnoj shemi koju predviđa Association pour la Garantie des Dépôts Luxembourg (AGDL).
Zaključak je da bez usvajanja Zakona o platnim uslugama u koji je inkorporirana direktiva o elektronskom novcu ili donošenja potpuno posebnog Zakona o elektronskom novcu u koji će u potpunosti biti transponovana direktiva 2009/110/EC, da se po hitnom postupku takođe donese Zakon o elektronskim arhivama, Srbija će biti miljama daleko od elektronskog poslovanja.
Daleko smo mi od svega toga. 99% ovde nezna ni da nova LK ima čip i da se ona isčitaca a ne kopira, pa donose na uvid kopiju čipa (kako izgleda), a mi pričamo o dig. ekonomiji. Za mnoge je FB vrhunac….
Skupština je 18.12.2014. godine usvojila Zakon o platnim uslugama. Zakon će stupiti na snagu 01.10.2015.
Copy – paste.
Da bi domace kompanije dosle do izrazaja prvo moraju da se definisu monopoli u IT sektoru u Srbiji, koji proizvode ovakve “strucnjake” koji nabubaju ono sto im “gazde” . To je prvi korak a drugi je razbijanje IT mafije. Tek treci je da se domacim IT strucnjacima obezbede ravnopravni uslovi da rade u svojoj zemlji i budu prvi u mnogo cemu a ne da rade za platu u inostranstvu !! ….