Procenjuje se da 75% ukupne svetske populacije pasa i mačaka nema dom, a da od toga većina nije rođena na ulici, već su izbačena.
Pre nekoliko dana me je ponovo rastužila i pomalo naljutila vest koju sam pročitala. Ostavljen je pas zavezan za banderu sa kartončićem na kojem je napisano ime. Prva reakcija je bila tuga, onda bes, onda sam malo razmislila. Kako neko, nazovi ljudsko biće, može da zaveže životinju i okrene se i ode? Možda je ipak imao neki problem i morao je da ga ostavi, zapitala sam se. Ako neko ne može više da drži životinju u dvorištu/stanu, ima neko ko može i ko želi. Ja bih u takvoj situaciji prvo kontaktirala svoje prijatelje, komšije, poznanike. Zatim tu su razni azili i prihvatilišta gde se može pitati da li mogu da preuzmu životinju. Tu su i oglasi, društvene mreže (na Twitteru i na Facebook-u postoje brojne grupe za udomljavanje životinja kao npr. UdomiMe) gde možemo oglasiti da poklanjamo životinju. Mislim da je bilo koja od ovih opcija bolja nego ostaviti životinju pored puta, izbaciti je iz kola i brže bolje pobeći, ubaciti u rupu ili zavezati za banderu ili drvo i otići.
Zbog čega postoji ovaj problem?
Najpre imamo problem sa odgovornim vlasništvom. Čipovanje, vakcinisanje, a pre svega sterilizacija, što su neki od glavnih postulata odgovornog vlasništva, još uvek nisu ustanovljeni kao obavezni, pa i dalje ima vlasnika koji ova pravila zanemaruju. Važno je i da se država i lokalne samouprave bave ovim problemom. Veliki broj ljudi se volonterski bavi ovim i sigurno da nema njihovog entuzijazma i ogromne pomoći ovaj problem bi bio znatno veći. (Hvala im na tome)
Šta možemo uraditi?
Primer takve aktivnosti ljudi:
Na @Limundo se prodaje APACER AL460 Media Player, sve pare idu za napuštene kučiće http://t.co/EqFXQ6K5ME
— Srdjan Dakic (@dakics) July 23, 2014
Vaš život možete ulepšati time što ćete jednu (ili više) životinja udomiti.
Možete posetiti lokalno prihvatilište i usvojiti psa mešanca ili domaću mačku i time pomoći da se smanji broj napuštenih životinja u vašoj lokalnoj zajednici. Ja sam, na primer, imala rasnog psa 16 i po godina. Bio je naš član porodice i obožavali smo ga, i on nas. Ali sada mi ne bi palo na pamet da kupim psa. Zato apelujem i na ostale, ako želite da imate ljubimca, zašto biste kupovali psa kada svuda okolo ima pasa koji nisu ništa manje lepi i koji će biti isto tako vaš najverniji prijatelj.
Sigurno ste pročitali više puta koliko kućni ljubimac pozitivno utiče na raspoloženje i atmosferu u kući. Samim tim oni utiču i na naše zdravlje i duži i lepši život.
Zato, uradite nešto lepo za sebe i svoju porodicu ili podelite utiske ako ste to već učinili. 🙂
Podelite sa nama slike va[ih usvojenih ljubimaca u komentaru na tekst ili na društvenim mrežama. Podignimo zajedno svest o problemu.
Posvećeno Gasu, Aninu i Bubici. 🙂
složiću se sa vama jer obožavam životinje ,često sam izložena podsmehu kada svoj doručak u firmi podelim sa životinjama koje me otprate do kantine i vrate se sa mnom,kupim im jogurta pomazim ih ,trudim se da im bar malo olakšam njihove muke .par puta sam ulazila u duele sa neistomišljenicima ,kolegama ,jer oni neshvataju ljubav i dobrotu tih malenih bića ,da možete samo da ih vidite kako su zahvalni kada im posvetite pažnju, mene otprate do zgrade u kojoj radim, veselo mašu repićima ,vidi im se u očima dobrota.ima dana kada sam tako tužna, kada me jako duša boli, tada poželim da sam negde daleko okružena samo životinjama ,ne želim ljude u svom okruženju , oni su ti koji su me puno puta povredili,oni ujedaju,glodju vam koske.lično,u dvorištu gde stanujem ,imam psa TRŠU,koga sam jednog jutra našla na putu kako cvili ,imao je tada oko dva meseca ,naravno pokupila sam ga ispod svoje jakne vratila se kući i nahranila ga .od tada pa do sada je prošlo četiri godine ,ja ga zaista volim ,osećam da mu je jako drago kada me vidi da se vraćam sa posla skače ,veseli se,pored njega kupila sam ženkicu pinča TAŠA se zove kao mrvica je ali se lepo slaže sa tršom ,imamo i macu ŽIVKICU jer je vragolasta i nju sam pokupila sa svojom unukicom ispred prodavnice.tako se mi družimo volimo igramo ,razumeju me dok im tepam ili pogrdim ,zbog njih neidem na odmor ,jer nema ko da se brine o njima ali neka nežalim .volela bih da mogu ,da zaštitim svu nejaku decu da im pružim ljubavi i topline koliko imam u sebi ,a životinje sklonim u neki azil i budem uz njih .oprostite što sam ovako opširno pisala ali i to je malo za životinje koje vam pruže takav osećaj radosti i blagosti kada ih pomazite,samo što neznaju da progovore,ljubim vas!!!!!
stara je izreka ko ne voli zivotinje ne voli ni ljude nazalost sve je vise takvih ljudi nije opravdanje nikakvo da neko ostavi psa na ulici upravo ja koja ne radim nemam nikakva primanja muz je na minimalcu igrom slucaja imam tri rasna psa kucna ljubimca vec danima sam tuzna i placem posto moram doneti najuzasniju odluku u zivotu da mi se najstariji pas zbog starosti i bolesti uspava i znam da cu to jako tesko preboleti na moju zalost imam nazovi prijatelja koji mi govore da nisam normalna to je samo pas pa sta reci oni ne znaju da te zivotinje imaju dusu oni su clanovi porodice pogotovu kad su odgojeni od steneta i ne kaze se uzalud pas je covekov najbolji prijatelj koji vas nikada nece izneveriti ljudi nazalost hoce i nazalost sve vise moja poruka ljudima budite ljudi zato ja najvise volim pse
Ja sam svoju Mrnju (macka) pokupio sa ulice. Neznije i finije stvorenje nisam imao. VEOMA pristojna, umiljata ali ne dosadjuje. Nikad nije skocila na sto, jede samo ono sto joj dam u ciniju. Ljubimac za 5.
Naravno, Mrnja je sterilisana i cipovana.
Sve je lepo i istinoito napisamo, samo me interesuje, da li imate vi poneku zivotin u, i da li ste reagovali sto ste ih udomili kod prijatelja
Necemo da dajem o prazna obecanja, onaj ko uradi ne pise ili pise da je udomio kod sebe ili vec gde je n asao sgtaratelje za te predivne ljubimce,
Izvinite za greske.
IVA je sinoc odputovala na more, a nama starijima treba lupa
Iva je spec.dr.vet .med, i ima dva psa, jednog madjarskog pulija i jedno mesance lovnog terijera i m.pulija, ta mala sve sredjuje, a to je vise igre radi,uzeta u novembru pre skoro ce cetiri godine, ne zebe na ulici, i da ima bolji zivot.Ljibimci to zasluzuju
Prethodno sam apisala samo prvom clanu u vezi pas vezanog za banderu.da to je strasno, ali bih ga vec nekako udomili
Pozdravlham sve ljubitelje svega sto je lepo i drago mana, a kucni ljubimci i treba da nose to ime
Slažem sa gospodjom Olgom , mogu da zamislim kako se oseća,zbog odluke da uspava svog ljubimca , to je teška odluka pogotovo ako zaista voliš svog ljubimca i tretiraš ga kao članove svoje porodice. Razumem je i ja imam dva psa , kućne ljubimice jedna mi je bolesna već 5-6 go. ima neku vrstu epilepsije , dosta je stara ima 14 god, dajem joj lekove , pije, ali sve joj je teže , noge joj otkaziju, tako da nemože stojati dugo na nogama , ali meni nije teško i noću da se dižem po nekoliko puta , iznosim je napolje da vrši nuždu , da pije vodu i tako svaki dan . stalno je uz mene , ako me nema cvili , nikada nije spavala napolju , ni ona ni naša Maza , drugo kuće koje imam , i ona je stara ali hvala bogu , zdrava ,malo troma , jako mažljiva i umiljata , Obe smo našli bačenih kada su imale po dva meseca , i svih ovih godina su kod nas. Možda će neko reći ova nije normalna , možda , nema ni porodicu , decu,i pa joj prave društvo. Fala bogu imam i decu i unučiće i svi u mojoj porodici obožavamo naše ljubimice ., . Nemogu da razumem da neko nevoli kuce,i da ih tako lako napuštaju , izbacuju na ulicu, njima je interesantno kada su mali ,i i tretiraju ih kao igračke , a kada porastu imaju obaveze prema njima i ne žele te obaveze , treba ih kupati , hraniti , negovati , a to je teško za većinu ljudi . Meni nije to teško ja sam sve to radila i radim dan danas. Volite životinje , bićete srećniji, jer one znaju i te kako da uzvrate ljubav .
NE MOGU DA VERUJEM DA IMA MALO KOMENTARA ZA OVAKVU TEMU JAKO SAM RAZOCARANA PA TO JE STRASNO DOKLE SMO DOGURALI KAO NAROD NEMA NI E OD EMPATIJE
Udomio bih jednog od pasa sa prve slike na ovoj stranici,molim limundo tim za kontakt adresu,e mail ili broj telefona.Unapred zahvalan clan Cvelien
ma nije problem, sve je biznis… ali me užasnula egoistična nafurana studentkinja nečega koja je pored kuca I maca eto šetala afričkog tvora…
a samo sam pitao dal’ je evropski jer oni nemaju čuvenu mirisnu žlezdu te da znam da oni moaju da žive grupno te da treba imati dvorište za nihove igrarije. Osula je paljbu kako tvorovi žive u stanu kao da je to njihova prirodna sredina…. Odmah mi je bilo jasno da sa tom egoističnom osobom ne vredi pričati o životinjama te sam joj dopunio rečenicu sa : “a jelen živi na terasi jel tako?”
obožavam glodare tj skupljače, ipak šteta što hrčci žive kratko a taman se naviknemo kada kome šta odgovara
Inače mrvice od doručka obavezno podelim sa golubovima a i znaju kad dolazim na posao. Samo prmetio sam da imamo vrlo malo vrabaca, pa ni mravljih busenova nemamo kao nekad… nešto tu nije u redu…
da li meni moze neko reci da li je zakonom zabranjeno hraniti pse lutalice? i da li ja mogu da odgovaram pred zakonom ako me psi lutalice prate? imam problem sa komsilukom,prete mi tuzbom i uznemiravaju clanove moje porodice. jedna osoba koja je izrazila zelju da me tuzi je sudija. citala sam na internetu da su cak neke osobe i zavrsile na sudu jer su hranile pse i macke i kao time ugrozavale bezbednost i remetile mir svojih sugradjana. mene smatraju krivom ako neki seoski pas zalaje na nekog biciklistu ili ne daj Boze na neko dete, kazu da su to moji psi jer ih ja hranim. ovde kod nas psi se svakodnevno kamenuju,truju,sutiraju,ili naprosto nestaju preko noci. mesnu zajednicu i opstinu to ne zanima. jedan covek je svakodnevno pucao na njih, prijavili su ga da puca,oruzije mu je oduzeto ali i vraceno vrlo brzo. moju kuju je neko trovao,jedva je prezivela. kome ja mogu da se obratim ako se ponovi nesto tako?
Ako ste vec pokrenuli temu o nekim danima posvecenim zivotinjama i njihovim pravima na normalan zivot jako puno gresite.U svetu se o tome moze pricati,ovde ne.Ovde trenutno zivotinje nemaju ni pravo na vazduh ni na zivot.Ako pricamo o azilima za njih imajte u vidu da u srbiji 90% azila nisu uopste azili nego stratista u kojima se zivotinje ubijaju cesto veoma brutalno i bez postovanja procedure.Tu je osnovni problem zivotinjskih prava, treba li pomenuti i nasih obaveza prema njima i samima sebi.Jer kako covek moze da sebe predstavi kao bice iznad ostalih ako se ponasa gore od svega u prirodi?
Ma ljudi sto se ne bavite ljudima koji trenutno nemaju krov nad glavom nemaju hranu nemaju gde da legnu pa jos bre imamo izbeglice nije mi cilj da omalovazavam ili mrzim zivotinje i sam imam nekoliko maca ali preterujete kad ljudi budu imali gde da zive pa budu imali gde da rade pa bice i za kuce i mace .Izgleda da smo zaboravili na prirodu i borbu za opstanak ko je jak snalazljiv prezivece bog nije stvorio psa da se oblaci u helanke majice itd to su nasi bolesni umovi izmislili zna se zasta je ker i gde mu je mesto.Tako da ljudi sami prave budale od sebe a onda zivotinja ispasta.
postoji i desetine i desetine hiljada PORODICA u Srbiji koje nemaju dom, tako da…
Dali neko misli na ljude.ne samo na zivotinje .
ujela su me dva PSA lutalice kupio SAM papuce posle dva Dana pas IH izgrizao odnete su mi dvoje patike jedne SAM nasao sem ovog ujedanja koje je bilo pre ovo ostalo je za dve nedelje I to us uradili psi lutalice verovatno sto I’m dajem DA jedu Od mene toga vise nema
Vidim da su na ovoj temi pobrkani loncici. Uostalom i sociolozi su objasnili taj fenomen o preteranoj brizi o zivotinjama, a odbacivanju ljudskosti u odnosu na ljude. To se zato i zove humanost. Ljubav prema ljudima, a ne prema zivotinjama. Danas, u ovoj nenormalnoj brizi o zivotinjama, milioni dece umiru od gladi. 90 % zivotinjobriznika nemaju decu. Tuzno je i jadno da se takvi okrecu prema zivotinjama, a da ne usvajaju jadnu usamljenu decicu.
Jadni amerikanci nam redovno na tv pustaju emisije o brizi prema zivotinjama, a nije ih briga sto su nam ubijali decicu i sto su sve nas radioaktivnim bombama osudili na nestajanje, na smrt. Sve nenormalne, stvari su potekle od njih, pa i ova nenormalna ,,briga” o napustenim zivotinjama. Da ne govorim o ovim silnim dzukelama sto su nam siptarski cigani dovukli, koji jure za tockovima, koji napadaju i ljude i koji zavode teror nocu, zahvaljujuci zivotinjobriznicima, koji ih hrane, a normalno sinteri nece da rade svoj posao, jer ,,takvi” im zameraju i prave probleme.
Moje dvoriste vec lici na mini-prihvatiliste-azil ….a ljudi su bezobrazni kad zele da se oslobode macica ili kucica ostave ih obavezno ispred moje kuce!!!
Pogotovu macke je tesko udomiti kod mene sad ima 9 a jos 2 koje dolaze samo na rucak znaci 11.Psa za sad ima dva (to su mi cuvari i prijatelji)
Ali srecom da sam na selu i imam veliki prostor ali za granule kucece,macece i salame kod “Matijevica” ode znacajna suma ali sta cu kad ih volim a i oni mi bezgranicno uzvracaju…zivotinje si iskrene i bez zadnjih misli….
negde sam pronasao ovu tuznu pricu
Napisao Jim Willis, 2001.
Ako imate psa – pročitajte ovu priču…
Ako ste imali psa – pročitajte ovu priču…
Ako želite imati psa – pročitajte ovu priču…
Kad sam bila štene, zabavljala sam te svojim trikovima i nasmijavale te. Nazivao si me svojim djetetom i unatoč beskrajnim parima ižvakanih cipela i nekoliko uništenih jastuka, postala sam tvoj najbolji prijatelj.
Kad god sam bila “zločesta”, prijetio si mi prstom i pitao si me “Kako si mogla?” – ali onda si odustao od svoje strogosti i svalio me na leđa te češkao moj trbuh. Moje razaranje kuće trajalo je nešto duže nego što se očekivalo, jer si ti bio strašno zaposlen, ali na tome smo radili skupa. Sjećam se noći kad smo se mazili u krevetu kad sam slušao sve tvoje ispovijesti i tajne snove, a ja sam vjerovala da život ne može biti savršeniji nego što jest. Išli smo u dugačke šetnje i trčali po parku, vozili se autom, išli na sladoled (ja sam dobivala samo kornet jer je “sladoled štetan za pse”, kako si ti to rekao), lješkarila beskrajno dugo na suncu, čekajući kraj dana i trenutak kad ćeš doći kući. Polako, počeo si sve više vremena posvećivati svome poslu i karijeri, a više vremena si provodio tražeći svog ljudskog partnera. Ja sam strpljivo čekala, tješila te svaki put kada ti je srce bilo slomljeno i kada si se razočarao, nikada nisam prigovarala tvojim lošim odlukama, skakala sam od radosti kad si dolazio kući ili kada si se zaljubio. Ona, sada tvoja žena, nije bila “ljubitelj pasa” – ipak sam je srdačno primila u naš dom, pokušala joj pokazati da je volim i slušala sam je. Bila sam sretna jer si i ti bio sretan. Onda su došle ljudske bebe i ja sam s tobom dijelila tvoje ushićenje. Bila sam očarana njihovom roza bojom, njihovim mirisom i željela sam se brinuti za njih poput majke. Jedino ste se ti i ona bojali da ću ih povrijediti, tako da sam većinu vremena provodila protjerana u drugoj sobi ili u kućici za pse.
Oh, kako sam ih željela voljeti, postala sam “zatočenik ljubavi”.
Kako su odrastali, ja sam postajala njihov prijatelj. Držali su se za moje krzno i podizali se na klimavim nogama, gurali svoje prste u moje oko, istraživali moje uši i ljubili me u nos. Voljela sam sve na njima kao i njihov dodir – jer je tvoj dodir postao tako rijedak – i bila bih dala svoj život da ih obranim, ako treba.
Ušuljala bih se u njihove krevete i slušala njihove brige i tajne snove, a zajedno bismo iščekivali zvuk tvog auta kako se parkira u dvorištu. Nekada, kada bi te ljudi pitali imaš li psa, vadio bi moju sliku iz novčanika i pričao priče o meni. Ovih zadnjih par godina, tvoj odgovor bi bio potvrdan, nakon čega bi nastojao promijenili temu. Od “tvog psa” postala sam “samo pas”, a ti si mi zamjerao sav novac koji se trošio na mene. Sada imaš priliku za novi posao u drugome gradu i ti i oni ćete se preseliti u stan u kojemu nije dozvoljeno držanje kućnih ljubimaca. Donio si pravu odluku za sebe i svoju “obitelj”, ali nekada sam i ja bila ta tvoja obitelj. Bila sam uzbuđena kad smo krenuli autom, ali uzbuđenje je splasnulo kad smo došli do azila za životinje. Zaudaralo je na pse i mačke, na strah i beznađe. Ispunio si sve obrasce i rekao “znam da ćete joj pronaći krasan dom”. Napravili su grimasu i uputili ti bolan pogled. Oni razumiju kakve su šanse za sredovječnog psa, čak i onoga s papirima. Morao si otrgnuti ogrlicu iz ruku svog sina, dok je on viknuo “Nemoj tata! Molim te nemoj im dati da odvedu mog psa!” A ja sam bila zabrinuta za njega, mislila sam kakvu je pouku od tebe izvukao o prijateljstvu i vjernosti, o ljubavi i odgovornosti i o poštovanju prema svemu što je živo. Potapšao si me po glavi za rastanak, izbjegavajući mi pogledati u oči, te pristojno odbio ponijeti sa sobom ogrlicu i povodac. Imao si rok koji si morao ispoštovati na poslu, a sada sam ja dobila rok. Nakon što si otišao, dvije ljubazne gospođe rekle su da si vjerojatno mjesecima znao da ćeš se preseliti, ali nisi učinio ništa da mi pronađeš drugi dom. Kimale su glavom u nevjerici i pitale se “Kako je mogao?” U azilu nam pružaju onoliko nježnosti i pažnje koliko im dopuštaju njihove obveze. Naravno, hrane nas redovito, ali ja sam već odavno izgubila apetit. Isprva, kad god je neko prošao pored mog kaveza, ja sam potrčala naprijed, u nadi da si to ti – da si se predomislio – da je ovo sve samo ružan san… ili sam se nadala da će netko doći, netko komu je stalo, netko tko će me spasili. Kada sam shvatila da se ne mogu natjecati sa živahnošću štenaca koji su, nesvjesni svoje sudbine, plijenili svačiju pažnju, povukla sam se u dno kaveza i čekala. Čula sam njezine korake dok je dolazila po mene na kraju dana i kaskala sam duž hodnika za njom do izdvojene sobe. Zadivljujuće tihe sobe.
Stavila me na stol, počeškala po ušima i rekla da se ne brinem. Srce mi je snažno tuklo u iščekivanju onoga što će doći, ali obuzeo me i osjećaj olakšanja. Zatočeniku ljubavi istekli su dani. Kako je to u mojoj prirodi, više sam se brinula za nju. Teret koji nosi pretežak je za nju, to sam znala jednako kao što sam znala svaku tvoju promjenu raspoloženja. Nježno je stavila podvez oko moje prednje noge dok joj je suza klizila niz obraz. Polizala sam joj ruku onako kako sam tebe običavala tješiti prije nekoliko godina. Stručno je stavila iglu u moju venu. Kad sam osjetila ubod i hladnu tekućinu koja je kolala kroz moje tijelo, pospano sam legla, pogledala u njezine nježne oči i prošaptala “Kako možeš?” Možda zato što razumije moj pseći govor, rekla mi je “Oprosti”. Zagrlila me i žustro objasnila da je njezin posao pobrinuti se da odem na bolje mjesto, gdje me nitko neće ignorirati, zlostavljati ili napustiti i gdje neću biti prepuštena samoj sebi – mjesto ljubavi i svjetla, toliko različito od ovog zemaljskog. I sa posljednjom snagom, pokušala sam joj objasniti da moje “Kako možeš?” nije bilo upućeno njoj. Mislila sam na tebe, svog Voljenog Gazdu. Na tebe ću misliti i čekati te zauvijek. Želim da ti i drugi u tvom životu nastave pokazivati ovoliko odanosti.
Poruka autora:
Ukoliko je “Kako si mogao” izazvala suze u vašim očima, kao što ih je i meni izazvala dok sam je pisao, to je zbog toga jer ona sadržava priče milijuna nečijih ljubimaca koji svake godine umiru u azilima za životinje. Slobodno proslijedite ovaj esej u nekomercijalne svrhe, pod uvjetom da je naveden autor ovog teksta sa pravima na umnožavanje.
Molim vas da tekst iskoristite u svrhu edukacije, na svojim Internet stranicama, biltenima ili na oglasnoj ploči veterinara ili azila za životinje. Recite javnosti da je usvajanje ljubimaca važna odluka i to odluka za čitav život, da životinje zaslužuju našu ljubav i brigu, da je pronalaženje drugog prikladnog doma za vašu životinju vaša odgovornost te da bilo koje društvo ili pokret za dobrobit životinja može pružiti dobar savjet i da je svaki život dragocjen. Molim vas da i vi sudjelujete u zaustavljanju ubijanja, te da podržite sve kampanje sterilizacije kako bi se spriječio nastanak neželjenih životinja.
SRAMOTA! ZASTO SU KOMENTARI OVIH POREMECENIS GMAZOVA KOJI MRZE ZIVOTINJE U OPSTE ODOBRENI? TAKO STE IM OMOGUCILI DA TRUJU SVET OKO SEBE. ZASTO TAKVE OSOBE U OPSTE POSECUJU OVU STRANICU? TU NEKE NEPISMENE OSOBE KUKAJU ZA PAPUCAMA KOJE SU POKIDALI PSI LUTALICE I SAVETUJU NAS DA SE BRINEMO O LJUDIMA… STRASNO! LJUDI SU I KRIVI ZBOG POSTOJANJA PASA LUTALICA. STO SE TICE BRIGE O LJUDIMA,LJUDI CE SE LAKSE SNACI,NE ZAVISE ONI OD MILOSTI PASA I MACAKA,A NAPUSTENE ZIVOTINJE ZAVISE OD NAS. A VI STO NAS SAVETUJETE DA USVAJAMO DECU UMESTO ZIVOTINJA NAPISITE KOLIKO STE TO VI DECE USVOJILI?
kas smo se dotakli azila ne mogu biti ravnodusna da vam ovo ne napisem zivim na severu vojvodine u maloj varosici koja je donedavno imala azil za napustene pse i koji je vodila gosp merkel fakultetski obrazovana dosla iz bgd sa maloletnim sinom azil su pomagale humanitarne oraganizacije iz evrope medjutim ona je proglasavana ludom nije imala posrsku lokalne samouprave i pre par godina je pod nerazjasnjenim okolnostima izgorela u pozaru u kuci u kojoj je zivela pored azila na srecu 10 godinji sin je preziveo njegovu sudbinu ne znam azil vise ne postoji pa se ja puno toga pitam i naravno odgovor nikada necu dobiti samo mogu naslucivati da nisu mozda ti psi zapalili azil ili ??? zakljucite sami opet po gradu setaju psi lutalice a kad pozovemo javno komunalno preduzece da ih ukloni bolje da ni ne kazem kako ih utovaraju i posle na smetiliste ………….
Pozdravljam ovaj apel za pomoc napustenim zivotinjama, a onima koji ga omalovazavaju zelim da porucim da postoji milion sajtova, blogova, foruma i tema i neka tamo dele svoju brigu za ljudski rod i organizuju humane akcije. Samo da se zna, svaki od istinitih ljubitelja zivotinja je vec pomogao na neki nacin ugrozenim porodicama jer samo onaj ko voli zivotinje, voli i ljude. Zato poruka za sve mrzitelje: ne ostavljajte papuce pred vratima, nije ovo selo, ovde setamo u cipelama po tepisima i parketima. Pomazemo i ljudima i zivotinjama podjednako, jer su za nas svi jednaki i dostojni zivota na ovoj planeti. Imate moju podrsku, glas i pomoc u svako doba. Sve za covekovog najboljeg prijatelja!
ja cu sad napisati jednu salu ne bih li malo spustio “loptu”.
Gospodja u godinama zove:Alo drustvo za zastitu zivotinja molim vas posaljite nekog nas postar vec dva sata sedi na drvetu i vredja moju FIFIKU.
APEL ZA LJUBITELJE ZIVOTINJA!
Imam macu Milu staru nesto preko 2 meseca koju sam napustenu spasila sa ulice kad je imala par nedelja. Nemam uslove da se staram kako treba o njoj. Veterinari su preskupi za moja primanja, podstanar sam… Maca je prelepa, izgleda kao bengalka, umiljata je i zdrava. Ociscena je od buva i parazita, cista, naviknuta na posip, ne bezi iz vode odmah kao vecina macaka tako da je mozete kupati… Vezala sam se za nju jako, spava pored mene i po meni, prava je mala masina za predenje ali nazalost ja ne mogu da joj priustim sve sto bih zelela i sto treba… Ako neko moze i zeli da je usvoji i da se stara o njoj kompletno i odgovorno, neka mi se javi na mejl, thepurplepen (na to dodajte @yahoo.com, odvojila sam zbog botova da ne dobijam gluposti na mejl).
@ema2389
“ovih poremecenih gmazova”… itd. Nema potrebe za ovakvim izlivima besa, a i detinjasto je. Napadate ljude koji izmedju ostalog i sami vole i hrane zivotinje, ali su se na neki nacin razocarali. Nisu sve zivotinje savrsene dobrice, to je ludilo misliti tako. To je ljudska tvorevina, kad ste vec kod toga. Ima jedna prica Umberta Eka o dobrom plisanom meci i suprotstavljenom medvedu koji je pocepao dete u zoo-vrtu. Podsecate me na one koji vriste da je “nehumano” poprskati macku vodom (fajtalicom) da joj se da do znanja da ne radi nesto sto ne treba, npr. da ne treba da se penje po stolu ili mozda, sporetu, sto je vazno da se ne daj Boze ne bi povredila, a ne samo zbog higijene.
Postujte druge sa razlicitim misljenjem. Uglavnom ljudi koji vole zivotinje imaju toplote i srcu i za druge ljude i ljudi koji su surovi prema zivotinjama imaju tvrdo srce i prema ljudima ali verujte, cesto i nije tako nego pametuju svima sa pudlama u slafrocima a samo prodju pored gladnog deteta na ulici, postalo je to i neko pomodarstvo i ljudi su vise iziritirani…
Umesto sto se lutalice hrane, bolje bi bilo da se napori usmere na sterilizaciju, kako bi se postojeca populacija zivotinja udomila, a ne da se radjaju generacije novih zivotinja koje ce da pate po ulicama i izazivaju probleme. Niko ovde ne mrzi nikog samo ne mislimo svi da je zivotinjama grad idealno okruzenje… pozdrav
teetonka,ja ne znam kako mozete pomisliti da neko ko tvrdi da je tuzno i jadno sto pomazemo zivotinjama pored toliko ljudi kojima je potrebna pomoc,ili neko ko kuka za papucama,izbeglicama i naziva ljubitelje zivotinja poremecenima, smatra da osobe koje imaju pse ne zele da imaju decu,i sam voli i hrani zivotinje. ako neko zeli da pomaze ljudima,postoje sajtovi i za to,omalovazavajuci ovaj nece nikome pomoci. naravno da zivotinjama nije mesto na ulici,ali one su dospele tamo zahvaljujuci coveku.cipovanje treba da bude obavezno,osoba koja izbaci psa na ulicu treba da bude kaznjena,jer je upravo ta osoba ugrozila bezbednost ljudi. sto se tice hranjenja zivotinja znam da to nece resiti problem,ali veci ce problem napraviti izgladnela lutalica navikla na sutiranje bezdusnika nego pas kojeg prolaznici nahrane i pomiluju. sto se zivotinja u opsteno tice,one ce napasti coveka iz straha,samoodbrane, gladi,a covek? prosle godine na dan napustenih zivotinja bahati klinci su derali kerove po Beogradu,sekli im sape i glave,zalili su labuda benzinom i zapalili. nisu sve zivotinje lepe i slatke ali opasne,ohole i poremecene kao covek ne mogu biti. onaj ko se protivi ovakvim organizacijama jeste sve ono najgore sto se moze biti. imam tri psa,dva sam usvojila,ne nose helanke,ne skacu po stolu,sporetu,zive na dvoristu,tako da nisam neko ko preteruje po tom pitanju i ide u krajnost.
@Olga
Cija je tacno to izreka “ko ne voli zivotinje ne voli ni ljude”?
Ne uspevam da nadjem cija je, iskreno mislim da su je smislile lude (usmrdele) babe koje zive sa 20-30 usmrdelih macica/kucica.
Bez obzira dal’ postoji ili je babska ‘misao’ > jako jako glupo.
I Hitler je voleo zivotinje imao nekoliko pasa a nije bio neki ljubitelj ljudi.
Da nije njegova ‘izreka’? :-0
Prilicno je iskljuciva pa moz’ da bude?
Zivotinja je prepustena na milost i nemilost coveku koji je, uostalom, taj koji je ih je napravio lutalicama, zbog kog su napustene, gladne, zedne, zlostavljane i naravno zbog svega ovog i ponekad agresivne!
Da je covek human kao sto tvrdi da jeste, ne bi bilo ni napustenih zivotinja, a naravno ni dece, kao ni ostalih problema koje sam stvara.
Udruzenja za zastitu zivotinja apeluju da se lutalice nahrane i da im se da voda, tako da mislim je ovo odgovor na pitanje da li sme da se hrani pas lutalica.
Imam psa i jedna sam od onih koji obozavaju zivotinje i dala bih sve zarad dobrobiti mog psa. Ona meni pruza mnogo vise.
Nikad necu razumeti ljude koji mrze zivotinje. Niti cu zeleti da ih razumem.
Meni nisu izgrizene papuce jer znam da psi vole kad su mali da grizu, kidaju, cupaju…a i da jesu, ne bi mi bilo bitno 🙂 Bitnije mi je zivo bice.
Treba coveka edukovati, potom doneti zakone i kaznjavati ga za nepostovanje istih. Novcano naravno, jer kod nas samo novcano kaznjavanje daje rezultate.
Tema je odlicna i hvala Limundo na osvrtu na ovaj veliki problem u nasem drustvu!
@svi Drago mi je da diskutujemo na ovu temu, koja je za nekog više, za nekog manje važna. Svi imamo pravo na mišljenje i to je u redu. Ipak, bitno je i kako ga iznosimo. Zbog toga molim sve da komentari budu pristojni i konstruktivni, u suprotnom, neće biti objavljeni.
“…čipovana i sterilisana..”
Pa zar se niko ne pita kako ćemo da sterilišemo (ili bar čipujemo glodare) kada ode i treća generacija maca koje smo našim “milosrđem” istrebili?
@ema2389 Pa evo, mene je napao copor pasa upravo prosle noci kad sam se vracala s posla. Nit’ sam im prilazila, nit’ sam uopste isla u njihovom pravcu. Oni su krenuli prema meni i poceli agresivno da laju i reze. Po savetu prijateljice (ovo je naucila nakon sto je ulicni pas koga je mazila nju izujedao), sagla sam se, cucnula i pravila se da cu da ih gadjam kamenom pa su pobegli (to im je uslovni refleks) inace bi me ceo copor verovatno izujedao ni krivu ni duznu. Nista nemam protiv zivotinja ali te price kako zivotinja nece nikog napasti neisprovocirana mozete slobodno da bacite u vodu. Da li je kriv taj pas, Mika ili Pera za to izlisno je raspravljati. Ja razumem i ljude koji ne vole zivotinje iz bilo kog razloga i nimalo te ljude ne osudjujem i ne krivim, sve dok ne uznemiravaju i ne zlostavljaju zivotinje. Mogli biste kad vec toliko volite zivotinje da imate razumevanja da se ne povezuju svi ljudi sa zivotinjama na tom nivou, sto ne znaci da ce da ih deru ili muce, a ne da odmah osudjujete kako su neljudi ako nisu ljubitelji zivotinja. Jednostavno nismo svi isti.