U osnovnoj i srednjoj školi nisam shvatio zašto ljudi trče,
kakav je to čudan sport. Zar nisu fudbal ili košarka bolji, tu i trčiš ali radiš i još nešto.
Onda, u srednjoj školi, jedan profesor je uspeo da mi probudi ljubav prema trčanju.
Rekao je: “Ne jurcajte odmah, imajte na umu da je ovo dugo trčanje a ne sprint.”
To mi je ostalo upamćeno i prilagodio sam svoju brzinu.
Trčali smo kroz šumu i profesor je znao prečice i posmatrao je kako trčimo.
Svidelo mu se da sam sve vreme konstantno trčao, nisam se odmarao.
I ako sam bio među najsporijim, dao mi je najbolju ocenu zato što je video
da sam dao sve od sebe i, najbitnije, prilagodio svoju energiju za dugo trčanje.
To je i maraton, u ekstremnijem obliku.
Zašto ovo pišem? LimundoGrad vidim kao naš maraton.
Toliko da je deo našeg manifesta (koji polako delimo sa Limundovcima).
Od kada smo Nenad i ja osnovali Limundo, maraton nam je bio na umu.
Od naziva, koji je trebao nešto veće da prikaže,
preko osnivanja firme pre samog puštanja Limunda
(verujem da je neophodno pridržavati se pravila ako želiš dugo da si tu i da trčiš maraton),
pa do dobijanja dozvole za plaćanje preko Limundo Cash*-a.
Maraton zahteva strpljenje. Upornost. Gledanje u budućnost nekoliko godina.
A to zna da bude teško, zato što se svet brzo menja.
Lepota maratona (trčao sam par puta polumaraton) je ta što ti čisti misli,
dobijaš nove ideje, manje se brineš što nisi nešto odmah postigao.
Dobijaš drugu perspektivu, gledaš na duže staze.
To ti umanjuje strah od bliskih padova, lakše ih prevaziđeš.
Druga lepota maratona je da dobijaš podršku.
Maraton je izazovan, nekad ti nestane energije, ne znaš da li ćeš izdržati,
da li ima smisla to što radiš.
Neću zaboraviti podršku gospođe koja je meni i drugim maratoncima
tokom Beogradskog maratona delila Bonžitu i čokoladne bananice.
Isto tako podrška naših Limundovaca u građenju LimundoGrada daje energiju
(od lepih reči, preko čestitki, poklona do donošenja palačinki i princes krofna).
Uvek će biti ljudi koji se protive maratonu i ne vide smisao u njemu,
znam, bio sam jedan od njih.
Svi ostali, koji su za duge izazove – hvala na učestvovanju.
Radimo i dalje da zajednički put vredi.
*Limundo Cash od 21. maja 2018. godine više nije dostupan kao način plaćanja u LimundoGradu.
Vece glupost u zivotu ne proocitah.Maraton i limundo.Ko sirijska gibanica i polarni medved .Jos ce secanja iz detinjstva postati deo limunda.bolje je pisati o zivotnom usponu i padu jer dosta ima veze sa limundom.Pozz
Ima smisla i to dosta, samo je malo teže za objašnjavanje, ako nije doživljeno/probano, kao uostalom i sve ostalo. Ukratko… Dugotrajnija, napornija fizička aktivnost i da kažem usamljenija u nekom smislu, kao recimo trčanje, a ne kao recimo fudbal, gde je fizički i verbalni kontakt stalno prisutan sa drugim osobama; doprinosi, da tako kažem prečišćavanju i segmentaciji misli i nekih životnih preokupacija i planova i sl.
Sad ovde imamo trčanje i limundo, kao preokupaciju i dobijamo to gore, a možemo da imamo i trčanje ili neki drugi odgovarajući sport i prodavanje magle, i dobili bi ideju za bolje/produktivnije/drugačije prodavanje magle 😉 recimo.
Kada bi otišli još dalje vremenski i fizički u datoj fizičkoj aktivnosti, počele bi i sve prisutne misli da nestaju na duže periode, ostala bi samo praznina(ili punoća u isto vreme) i čovek bi ostao sam sa onim najvrednijim što ima, to jest sa svojim višim ja ili neki kažu dušom. I naravno, tražio bi opet i još :))
Poz
Maraton je prošao.
Fensi baba u Limundo patikama i Kupindo majici skrljana od grupe mladića iz prvih redova još prilikom starta. Mislim šta se opet nameštala, tako bilo poslednje tri godine. Bilo nekoliko vozila privatnih klinika za lakše slučajeve I par pogrebnih za teže, da uštede vreme lekarima u urgentnom.
Kada bi se ovaj alavi I nepromišljeni narod okupio u ovom broju zarad svojih prava cene na Limundu I Kupindu bi bile prihvatljivije samim tim I vise-
A dotle – ore lola sa 4 vola, ore ore pa pogleda gore, dal je vreme da pušta volove, dva su tudja, dva njegova nisu puštaj lolo volove čiji su.
Slika I prilika…