Jedan običan dan na putu od posla do kuće

Odlazak kući nakon posla je deo svakodnevice većine ljudi. Uglavnom je to čin koji se ponavlja iz dana u dan. Povratak kući u mom slučaju nije toliko monotona radnja, šta više, retko se desi da povežem više dana da se kući vratim u isto vreme i na isti način. 🙂

Limundo tim je tu svakog dana od 08 do 24h. To podrazumeva rad po različitim smenama. Samim tim radno vreme se razlikuje po danima, a to posebno utiče na način na koji ću otići kući kao i kojoj kući ću otići. Pojasniću ukratko…

Živim u Pančevu (prva kuća), a imam prebivalište i u Beogradu (druga kuća), pa u zavisnosti od radnog vremena kombinujem kojoj kući idem nakon posla. 🙂

Najčešće nakon posla putujem za Pančevo, dok u Beogradu ostajem samo kada idem iz popodnevne u jutarnju smenu. U tim slučajevima put od posla do kuće mi je najjednostavniji i najkraći, jer koristim samo jedan prevoz.

Povratak u Pančevo je nešto zanimljiviji.

Da bih došao do kuće, u zavisnosti od situacije, koristim različite kombinacije prevoznih sredstava:

Tramvaj > Autobus,  Autobus > Autobus,  Autobus > Voz,  Autobus > Kombi.

Možda to deluje komplikovano ili naporno, ali nije baš tako. Od posla do kuće stižem za  75-90 minuta. To vreme uglavnom koristim za opuštanje, pa mi na putu do kuće društvo prave iPhone (muzika, igrice, internet) ili neka knjiga, a neretko se desi da ga iskoristim za kratku dremku, pogotovo posle jutarnje smene. 🙂 Kako sam još uvek student (apsolvent na EKOF-u), često nosim i stručnu literaturu, pa put koristim za pripremanje ispita (ili barem to pokušavam).

U zavisnosti od prevoznog sredstva kombinujem i zanimaciju kojom ću sebi put učiniti zanimljivijim. U autobusu npr. najviše volim da slušam muziku kao i da pročitam dnevne vesti. Uz muziku se uglavnom opustim i  sumiram radni dan koji je iza mene. Tada uglavnom razmišljam o tome šta sam uradio u toku dana i da li sam nešto mogao da uradim bolje nego što jesam. Kada putujem kombijem, praktikujem zanimaciju u vidu igrica, dok u vozu najviše volim da čitam. Naime, voz je najsporiji, pa mi ostavlja i najviše vremena da se upustim u čitanje. Ukoliko je ispitni rok blizu,izbor se svodi na stručnu literaturu, dok je u suprotnom izbor knjige dosta zanimljiviji.

Deo povratka kući koji najviše volim jeste dolazak u Pančevo i 15-20 minuta šetnje od stanice do kuće.

Dok idem ka kući po glavi mi se motaju razmenjene poruke i razgovori sa članovima koji su mi obeležili dan. Nekada se desi da su to zaista prijatne komunikacije koje me oraspolože tog dana, a nekada se zadesi da bude ne baš tako lepih poruka ili poziva članova koji stvore negativno raspoloženje.

Baš skoro sam vodio konverzaciju sa jednom gospođom iz inostranstva koja nam se obratila u vezi sa knjigom koju je svuda tražila,  ali nije uspevala da je pronađe. Nakon kraće pretrage po sajtu pronašao sam tu knjigu kod jednog prodavca i obavestio gospođu o tome. Kako ona nije posedovala nalog na sajtu pojasnio sam joj, korak po korak, šta je potrebno da uradi da bi došla do predmeta. Nakon nekoliko dana gospođa se javila da me obavesti da je dobila predmet koji je toliko dugo tražila i koji joj je puno značio. Bila je oduševljena i neizmerno zahvalna na pomoći koju je dobila.

Situacije nalik ovoj uvek mi izmame osmeh na lice i čine me veoma srećnim. 🙂

Eto, tako otprilike izgleda put od posla do kuće jednog od članova Limundo tima.