U januaru slavimo veliki broj slava, ali jedna je posebna – školska.
Zbog čega đaci, studenti i profesori slave Svetog Savu?
Zbog toga što je bio prvi srpski prosvetitelj, zaštitnik i pokrovitelj srpskih škola, u Srbiji i van nje. Bio je veoma obrazovan čovek i govorio je više svetskih jezika.
O njemu se i danas pričaju mnoge priče i legende koje imaju prvenstveno edukativni karakter iz kojih možemo videti da je narodu propovedao na razumljiv način i naučio ga šta je to ljubav, mirenje, praštanje i znanje.
Zbog toga je 27. januar ujedno i praznik obrazovanja i nema u toj meri versku dimenziju kao ostale slave koje slavimo.
U narodu je Sveti Sava proglašen i velikim mirotvorcem – čin pomirenja njegove braće bio je i ostao simbol mira i sloge; tokom svog života mirio je i zavađene susede, crkve i države.
Sveti Sava je bio i književnik. Samostalno stvaralaštvo u srpskoj književnosti počinje upravo delom Svetog Save. Njegov književni rad bio je veoma obiman, a najznačajnija dela su Žitije Svetog Simeona, Studenički tipik, Karejski tipik, Hilandarski tipik i Zakonopravilo.
Lik Svetog Save prikazan je prvo u delima srpskih monaha Domentijana i Teodosija, a kasnije i u mnogim delima naših velikana kao što su Vojislav Ilić, Jovan Jovanović Zmaj i Miloš Crnjanski.
U Srbiji je proslava Svetog Save kao školske slave započeta još 1823. godine naredbom kneza Miloša Obrenovića, a potom je regulisana zakonom 1840. godine za vreme vladavine kneza Mihaila.
Jedna od najlepših himni sa ovih prostora posvećena je upravo Svetom Savi i smatra se najstarijom srpskom himnom.
Njegovo ime nose osnovne škole i gimnazije, bolnice, kulturno – umetnička društva i naravno naš velelepni hram na Vračaru.
Kako je rekao naš patrijarh: “Sve što je kulturno, vredno, trajno i neprolazno dobili smo od Svetog Save”.
Na kraju, evo jedne priče o Svetom Savi koje se uvek rado sećam:
Sveti Sava i đaci
Sveti Sava bio je i učitelj. Jednom njegovom đaku, jedanput, nestane posuda meda.
Da bi pronašao kradljivca Sveti Sava uzvikne glasno svojim đacima:
“Ko je ukrao med pašće mu danas pčela na kapu”.
Kad su đaci posle izašli na ručak, onaj što je ukrao med neprestano je pazio da mu pčela ne padne na kapu, i tako je u krađi uhvaćen.
Srecna Slava svim vernicima!