Za početak da krenem od samog početka, moje ime je Miloš i peto sam dete porodice Rančić. Posle dobijena 3 sina i ćerke, porodični plan je bio da se odnos barem malo izjednači ali sam ih ja izgleda prešao pa su tako završili sa još jednim muškim članom porodice. Ako se ne varam, trebalo je da se zovem Jelena :).
U srednjoj školi sam bio dosta uspešan u sportu i oduvek sam želeo da mi to kasnije bude profesija. Ali kako to obično biva, jedna ozbiljnija povreda i ceo svet se vraća u realnost. Počinjem više da se bavim računarima i nekadašnji višeredni trbušnjaci se vremenom provedenim na fakultetu polako pretvaraju u jedan malo obliji trbušnjak ;). Sada se aktivno trudim da vratim staru slavu.
Kako sam našao Limundo ili je on našao mene?
Na jednom koncertu, bratu je ispao fotoaparat koji sam mu pozajmio i od tada je naravno potpuno prestao da radi. U pokušaju da ga popravimo, rastavili smo ga i kada smo ustanovili da nismo toliko pametni koliko smo mislili, nismo ga ni popravili niti smo znali da ga sastavimo nazad. Fotoaparat je tako rastavljen i neispravan stavljen na Limundo po početnoj ceni od 10 din. i na kraju je prodat za skoro 3000 din. 🙂
Limundo i Kupindo su od tada postali jedan od obaveznih sajtova za posetiti uz jutarnje ispijanje nes kafe.
Kažu da postoje 3 tipa ličnosti:
1) vizuelni,
2) auditivni,
3) kinetički.
Kako definitivno spadam u Vizuelne, prvo što sam tražio u sekciji pomoć su video tutorijali za korišćenje sajta.
Ovo su prvi videi koje sam odgledao još 2010 god.
http://www.youtube.com/watch?v=Qyrk95RJhIM
http://www.youtube.com/watch?v=DULBOL26aqM
Počeo sam da pratim blog Kupinda i Limunda i moram priznati da je ono što mi je oduvek bilo najinteresantnije su slike zaposlenih,
prostorije u kojima rade, proslave unutar same firme … Bilo mi je interesantno razmišljati o tome kako je to raditi u jednoj takvoj firmi, Srpskoj verziji Googla i njihovom odnosu prema zaposlenima.
Taman pred kraj mojih studija, jedna od vesti koje su objavljivane, je glasila: “Konkurs za posao – Želiš da postaneš deo Limundo tima?”
Nisam oklevao ni sekund i CV je poslat isti dan.
Od tog dana počinje moje aktivno štrebanje pravilnika. Već sam znao skoro sve o sajtu ali nisam želeo da mi ijedan detalj promakne. Počeo sam od liste zabranjenih predmeta, saveta za sigurnu trgovinu, najčešća pitanja i naravno uputstva za korišćenje.
Iako se na konkurs prijavilo oko 600 kandidata, bio sam ubeđen da ako budem iskren i opušten kao inače, da ću moći da se uklopim u profil ljudi koje traže.
Usledilo je prvo testiranje, zatim prvi razgovor u Consulteam agenciji dok na kraju nije usledio poziv da dođem i na razgovor sa nadređenima u sam Limundo.
Plan plus me je poslao na totalno pogrešnu adresu ali sam srećom krenuo dosta ranije pa sam stigao na vreme. Dočekali su me jako prijatni i nasmejani što je umanjilo moju dotadašnju nervozu a sam razgovor je protekao u dosta pozitivnoj atmosferi i nekako je sve “kliknulo” kako treba.
Sledeće što sam znao je poziv za dolazak na posao :). Sve ljude koje sam nekada gledao na slikama, slušao njihov glas na video tutorijalima su odjednom sedeli pored mene i sada sam i ja postao čovek sa druge strane monitora.
Svaka čast Miloše na iskrenom i zanimljivom članku!
Svi mi čekamo neki svoj “Google”, uz istrajnost i upornost želja će nam se, nadam se, i ispuniti 🙂