Budućnost plaćanja – trendovi

10. i 11. aprila u hotelu Metropol Palace, u Beogradu, održana je trinaesta po redu konferencija Tehnobank 2013. Konferencija se bavi bankarskim tehnologijama i temama koje se tiču budućnosti načina plaćanja i evolucije bankarske industrije. Ove godine konferencija je bila posvećena platnim transakcijama putem bankarskih kartica  i IKT tehnologijama u Evropi i svetu.

Prvo korišćenje tehnologije u svrhu plaćanja je primenjeno krajem devetnaestog veka kod slanja novca telegrafom, dok prve kartice počinju da se upotrebljavaju sredinom prošlog veka. Danas nam je život potpuno nezamisliv bez kartica i one predstavljaju temelj svih novih tehnologija plaćanja koje nam dolaze. Na svetskom nivou u 2012. godini više od 32% lične potrošnje plaćeno je na ovaj način. Od 2003. godine ta cifra je rasla u proseku za 7,7% godišnje. Trendovi govore da se razvija okruženje iz kojeg gotovina i “živi” novac polako nestaju sa scene, a plaćanje se seli na Internet.

Ovakva plaćanja zajedno sa mobilnim plaćanjem beleže sve veći rast iz godine u godinu. Elektronski novac omogućava kupovinu roba i usluga pomoću računara u okviru komercijalnih računarskih mreža ili poslovnih bankarskih mreža. Praktično, elektronski novac u svakodnevnim transakcijama zamenjuje gotovinu i čekove. S druge strane, poslovnim subjektima se omogućava da mimo uobičajenih kanala direktno posluju putem računarskih mreža.
Puno se govori o budućnosti plaćanja jer je veliki broj interesnih grupa u ovoj industriji (banke, kartičari, krajnji korisnici, trgovci, itd.). Svaka ima svoje želje i preferencije, a kod svih, glavnu ulogu igra troškovna strana. Ono što je sigurno je da će sledeća tri načina plaćanja svakako obeležiti neki naredni period i postaviti dugoročne temelje budućih plaćanja.

1. Beskontaktno plaćanje – „TAP and GO“
Reč je o inovativnoj “beskontaktnoj” opciji plaćanja koja korisnicima pruža brzu i jednostavnu alternativu gotovini prilikom svakodnevnih plaćanja računa. Idealno je rešenje za područja u kojima je brzina važna – poput restorana brze hrane, benzinskih pumpi, prodavnica i slično. Zamislite, zar ne bi bilo idealno da kafu i novine platite karticom ili da uđete u tramvaj i karticom kupite kartu? U kafiću ili tramvaju prislonite svoju karticu, pričekate par sekundi i gotovo. Ovaj način plaćanja predviđen je, pre svega, za mikroplaćanja, odnosno transakcije malih vrednosti.
2. Mobilna plaćanja
Kada govorimo o mobilnom plaćanju možemo posmatrati dve kategorije, a to su: mobilno plaćanje bazirano na NFC tehnologiji (Near Field Communication) i mobilno plaćanje u „oblaku“ (cloud payments).
Šta je NFC wallet?
NFC je kanal komunikacije, bežična veza između uređaja. Korišćenje NFC wallet-a nije moguće bez pametnog telefona, jer zahteva poseban čip i aplikaciju. Trenutno, razvoj ide u pravcu da se NFC čip, koji se može skenirati laserskim uređajem, instalira u pametan telefon. Kupac samo stavi svoj telefon iznad kase i plaćanje je obavljeno. Takvi čipovi mogu biti instalirani i u kreditnim ili debitnim karticama. Cilj je, naravno, da se bezgotovinsko plaćanje učini bržim, lakšim i sigurnijim.
Šta je Cloud wallet?
Slično kao i kod NFC wallet-a korištenje Cloud wallet-a nije moguće bez pametnog telefona. Potrebno je instalirati aplikaciju na mobilni telefon u koju se korisnik loguje putem sigurnosne lozinke. Plaćanje putem cloud wallet-a se može obaviti i na fizičkom prodajnom mestu i to tako da se na POS terminal upisuje broj mobilnog telefona i sigurnosna lozinka, putem koje se identifikuje korisnik u cloudu. Ovo rešenje je dosta nespretno za razliku od beskontatnog plaćanja na terminalima, ali je za trgovca dosta jeftinije jer ne mora ulagati u nove terminale već samo u doradu postojećih.
3. Virtuelni novac
Virtuelni novac je elektronski novac koji se ponaša kao alternativna valuta. Trenutno se on koristi za igranje igrica, kupovinu aplikacija, kupovinu muzike, online kockanje i sl. Prednost virtualnog novca je u tome što je vezan za specifičnu virtualnu zajednicu, a može ga izdati bilo koja firma. Firma BitCoin i igra Second Life su prve započele sa primenom virtuelnog novca. Virtuelni novac će u nekom budućem periodu zasigurno postati glavni fokus svih većih trgovaca jer će tako moći značajno da uštede na naknadama za plaćanje kreditnim karticama.

Potreba korisnika za bržim, jednostavnijim i sigurnijim načinom plaćanja prepoznata je i na domaćem terenu. Rast e-commerca stvara pogodno tlo za primenu modernih tehnologija i razvoj novih sistema plaćanja. Velika prašina koja se podigla oko dolaska PayPal-a u Srbiju, odnosno omogućavanja registracije naloga iz Srbije, nam potvrđuje ovu činjenicu.
Baš iz tog razloga Limundo se trudi, da u okvirima u kojima je to trenutno moguće na domaćem tržištu, stvori sistem koji će odgovoriti na ove potrebe. Trenutna zakonska rešenja ne predviđaju postojanje ovakvih instituta, niti stvaraju prostor za razvoj istih. U ovoj godini se očekuje donošenje Zakona o platnim uslugama i omogućavanje registracije Institucija elektronskog novca koje bi mogle da u potpunosti prate ove trendove.

Kakva su vaša iskustva sa plaćanjem prilikom online kupovine? Imate li potrebu za posedovanjem e-wallet-a?