SF goes real

Pre nekog vremena sam pričao sa Marinom oko toga da li su Google glasses revolucija ili ne. Moja prva reakcija – pa to smo čitali kod Gibsona u Virtuelnoj svetlosti. A onda, posle malo razmišljanja i korišćenja tog istog Google-a, nailazim i na godinu kada je roman izašao: 1993.

Ovo nije jedini primer, samo kod Gibsona ih ima nekoliko – Neuromancer iz 1984-te je, u vreme kada je IP bio u povoju i kada je tek počinjao prelaz sa NCP-a i ARPANET-a na IP, dao nadahnutu viziju budućnosti opisujući ono što je Gibson tada nazvao “Cyberspace” – termin koji i danas koristimo.

Mnogi znaju da je Arthur C Clarke, u svojim radovima opisao geostacionarne satelite (bez kojih bi telekomunikacije danas bile de facto nemoguće), ali evo jedne modernije primene: Tablet računari i razni e-reader uređaji svi vuku korene iz sprave poznate kao newspad. A newspad je opisan još 1968-me u romanu 2001: Svemirska odiseja.

Kad smo kod telekomunikacija – optika i optička vlakna oslanjaju se na lasere, čije preteče prvo opisuje H.G. Wells u Ratu svetova, 1898-me, a onda dosta približnije današnjem shvatanju lasera, Mihail Bulgakov u romanu Fatalna jaja, davne 1925-te.

Ono čega još nema, ali o čemu već neko vreme slušamo je kloniranje izumrlih vrsta. Da, ako vas brine da li će vaše radno mesto jednog dana preplaviti velociraptori, kao što neke od mojih kolega brine, krivac je Michael Crichton i njegov roman Jurassic Park, po kome je Steven Spielberg 1993-će snimio super-popularni film.

I konačno, glavna inspiracija mnogih u silikonskoj dolini. Čak i mi koji više volimo Star Wars moramo da priznamo gomila novih tehnologija, počev od mobilnih telefona, pa na dalje svoje postojanje duguje geniju Gene Roddenberry-ja i Star Trek-u. Ne, neću ni da počinjem sa time šta je sve dobilo inspiraciju iz Zvezdanih staza – ostaviću vas uz dokumentarac sa pravim voditeljom za tu temu.