Zahvaljujući mom dičnom prezimenu Božić, a i blogerskom iskustvu, družina Kupindo bloga pozvala me u goste i zamolila da napišem “kraći, šaljivi tekst, u mom stilu”, na temu praznika Božića. Već tradicionalno, oglasim se uvek sa nekoliko reči na ovaj praznik. Pa evo napisah kako bi npr. jedan domaćin kao što sam ja, mogao dočekati ovaj praznik.
(Upozorenje: Fantastika, sarkazam i satira su regularna književna sredstva.)
Ove godine mi slabo rodili prasići. Suša mi ubila kukuruz, pa se i prasići osušili.
Obično uzmem pečenje kod majstor Srete u pečenjari. Odlično ga ispeče, ali u ovakvim slučajevima, kada je velika potražnja, ume i on da zataji. Zbog količine koju treba da ispeče ostane malo življe, pa ga zato dobro posoli. Jeste ono slatko kad ga jedeš onako slano, ali džaba ti posao kad ja posle moram pola cisterne piva da popijem da utolim žeđ. Ne isplati se. Uzeo bih ja bar ono tatino burence vina iz podruma, ali ne da tata.
I tako… prase se ne goji u oči Božića, a Božić bez praseta nije Božić.
Odem ti ja na Kupindo da vidim kakav je tamo izbor. Pogledam kod gazda Mirka. Odmah se vidi pravi domaćin. Lep izbor. Više rasa: jo’kšir, berkšir i naravno mangulica. Mangulica, biće najsličnije mitskom biću pragnjetu (pola prase pola jagnje). Neki bi čak rekli i da je to isto. Da je mangulica ustvari pragnje.
Kliknem ja na kupi, kad ono iskoči popup sa dodatnim izborom. Količina, veličina i boja. Ima u tri boje: crna, bela i šarena. Izaberem ja jedno osrednje M veličina, od 12 do 15 kg. Komada: jedan, i boja: bela. Kažu da je ono crno manje masno, pa rekoh kakav je to Božić sa prasetom ako prase nije masno. Kupim ja to odabrano, kliknem na limundo keš i odmah e-bankingom uplatim. Sve gotovo za 15 min. Sad ostaje samo da sačekam da stigne.
Par dana kasnije zove dečko iz kurirske službe da siđem po paket. Kaže on ne nosi gore. Sav onako veseo otrčim niz stepenice. Od uzbuđenja nisam mogao da čekam lift. Kad ono, gazda Mirko nije hteo da ga ubaci u džak da ne bude posle prodao mi mačku u džaku, nego ga ubacio u kartonsku kutiju. Karton bio malo slabiji pa moje prase uspelo da pobegne. Rusvaj u kombiju. Kaže da je sve to moje prase napravilo, mada ja mislim da je to kod njih tako stalno. Nekako uhvatismo prase, ja mu potpišem otpremnicu i platim. Razmišljao sam da ga odmah odnesem i stavim u gepek. Prošli put mi obili auto zbog tri čokoladice, bolje sad da ne rizikujem. Donesem ga ja u firmu i dam Krgoviću na čuvanje. On mi je idealan za to. Em je krupan, em vegetarijanac. Iako su koleginice vikale kako je slatko i već počele da traže cipelice, čizmice, majice i ostalu opremu na Kupindu i Limundu u koju bi mogli da ga obuku, bilo je i onih (uglavnom među kolegama u IT-ju) koji su ga videli kao slatkog, ali na drugi način. Prase donese pravo veselje svima okupljenima.
A onda protrljam oči i probudim se. Kupindo me jeste više puta spasao u životu, ali ne i ovaj put. E kad bi se još i prasići kupovali on-line!
Ipak sam ostao bez praseta za Božić ove godine.
Ne očajavaj, snovi se ispunjavaju.
Doći će vreme kada ćeš i čvarke kupovati online 🙂
Zamislite samo koliko je ljudi potrazilo prase na Kupindu.
Koma.
Истина је да се прасе не гоји УОЧИ Божића.
Иначе што се тиче прасета преко Купинда желим да Вам се снови остваре.
Priča je zanimljiva 🙂
Imam samo primedbu na pravopis. Koliko je meni poznato, ne piše se “u oči Božića”, nego “uoči Božića”. Predlažem da neko stučan pregleda tekstove pre objavljivanja. Meni lično ne smeta toliko pravopis u tekstu, ali mi “bode oči” pravopis na baneru (ili kako se to već zove) koji je link za ovu priču.
Nadam se da ovu moju primedbu nećete smatrati zlonamernom, jer mi to nikako nije bio cilj. Postoje ljudi koji, kao i ja, uočavaju pravopisne greške… i koji po tome procenjuju vrednost sajta ili sl. Razlog mog skretanja pažnje na važnost pravopisa je taj što VOLIM Limundo.