Centar optimizma

 2.Jedan moj prijatelj je bio u Americi na nekoliko meseci (Work & Travel program).
Kaže mi pun sreće:
“Meni je super ovde. Nema gluposti, nema politike, nema Cece i skandala.
Ni nemaš pojma koliko mi je to oduzimalo energije.”
Na to mu kažem:
“Ima, ima toga i u Americi.
Razlika je ta što ne obraćaš pažnju na to.
Ne gledaš te programe, ne čitaš novine, imaš druge stvari koje te okupiraju.”
U Americi to je njegova realnost, isto tako bi mogla da bude i u Srbiji.
Ako želi.3.Gledamo vesti i tužni smo.
Pitamo se kakav je to ružan svet,
samo nasilje, pljačke, poplave.
Nije svet ružan, nego ga na TV-u i u novinama tako prikazuju.
Jedno jutro sam odslušao jutarnje vesti i svaka vest je prikazana negativno.
Imali su priloge iz malih mesta gde je priča bila negativna.
TV i novine filtriraju. Ne mogu da prikažu celu sliku sveta u zadnjih 24h.
Da bi to sve prikazali, onda bi informacije bile “realne”
(u znacima navoda, zbog toga što time mislim realnost kao što je ljudi
percipiraju kao jednu jedinu i pravu).
A to nije moguće, pa se zato filtrira.
Zašto samo (ili pretežno) negativno, to je druga priča.
Koliko se pljački desilo u jednom danu, toliko je bilo i dobrih stvari.

4.U današnje vreme smo pretrpani informacijama.
Zbog toga moramo da filtriramo šta ćemo da čitamo, gledamo, konzumiramo.
Čovek je već od praveka naučen da filtrira.
To nam je borbeni mehanizam,
ako čujemo da se iza žbuna nešto pomera više ne obraćamo pažnju na
boju trave, već samo gde možemo da se sakrijemo ili popnemo.
Menja se fokus. Sigurno si to primetio na primeru sata.
Nekad ga čuješ, ali posle određenog vremena mozak izbacuje kucanje sata
kao nepotrebnu informaciju i ti ga više ne čuješ.
U tom momentu ti si promenio svoju realnost.

5.Pesimista kaže da je sve pre bilo bolje i da je on zapravo realan.
Nije. Ne postoji jedna realnost, svaka je iskrivljena, pa i njegova.
Naučno je dokazano da ljudi u sećanju čuvaju lepe stvari duže a loše kraće.
Tako im prošlost ostaje u lepšem sećanju nego što su je oni tada doživeli.

Kako biti optimista?
Dobro, znamo da ne postoji jedna realnost.
Ali ostaje pitanje pesimiste:
Kako biti srećan i pun optimizma kada se takve ružne stvari dešavaju?
I tačno je, ne treba izbaciti da se to dešava.
On je toliko fokusiran na to negativno, da mu ne ostaje prostor za pozitivno,
koje se takođe dešava.

Optimista to vidi.
A svakodnevno vodi borbu pošto mu pre dolaze informacija o lošim stvarima.
Tako da bismo mogli da kažemo da je pesimista lenj.
Dovoljno je da otvori žutu štampu i završio je sa svojim izvorom informacija
koje mu hrane pesimizam.
Optimista mora da se potrudi.
Mora da kopa. Internet tu pomaže pošto s obzirom da je mnogo širi izvor informacija.
Informacije o predavanjima (često besplatna), izložbama, sajmovima i drugim
dešavanjima koja su informativna, poučna i zrače optimizmom.
Moja preporuka je ovaj kalendar.

Zaključak
Ne postoji jedna realnost.
Realnost je relativna.
A ko bira svoju realnost: ti sam.

Ovaj tekst je napisan u znaku današnjeg dana.
Dana optimizma.