Njegova porodica bavi se obućarskim zanatom već više od 70 godina, a on je prvi koji je tradiciju izneo na Internet, čineći svoj rad dostupnim neograničenom online tržištu.
U intervjuu za Limundo blog, Obućar Bane ili Spartanserb, kako je poznatiji Limundovcima, daje savete kupcima i prodavcima obuće na Internetu.
AV: Koje su to nedoumice sa kojima se kupci najčešće sreću kada biraju obuću online? Šta vas pitaju?
Bane: Nedoumice kod kupaca kada kupuju online uglavnom se odnose na to da li će im veličina odgovarati, da li je materijal upravo taj koji je u opisu, onda ako je u pitanju neka poznata marka da li je orginal ili ne itd…
AV: Skoro sam prodavala čizme na Limundu i pitala sam se kako da izmerim gazište – da li spolja ili iznutra. Kako su čizme bile na štiklu shvatila sam da je lakše i logičnije da zavrnem rukave, uzmem krojački metar i izmerim unutrašnje gazište. Kupac je bio zadovoljan. Da li sam ispravno postupila?
Bane: Vi ste dobro izmerili gazište (termin arhitekture i građevine vezan za dimenzije stepenika :)). To je bolje nego da ste merili spolja jer bi tada dobili apsolutno pogrešne vrednosti i doveli kupca u zabludu.
Inače u svetu postoji nekoliko sistema mera za obuću : pariski (PP) , centimetarski (cm), američki (inch), engleski, japanski itd…
Kod nas je najzastupljeniji pariski (PP) koji je i u Evropi najčešće korišćen sistem (npr. 36,37…). U tom sistemu broj od broja se razlikuje za 6,66 mm. Postoji i formula za konverziju iz jednog sistema u drugi: dužina (mm) : 6,66 = PP i obratno.
Sva ova pometnja je izazvana uvozom kineske obuće po kojoj imamo svakakve numeracije, pa smo zato počeli da merimo gazišta, što ranije nije bio slučaj jer su brojevi bili međunarodno standardizovani.
AV: Koji je Vaš savet prodavcima obuće?
Bane: Savet prodavcima bio bi da budu iskreni u opisu, da postave fotografije koje su jasne i visoke rezolucije i da obavezno slikaju donji deo cipele i unutrašnjost – ta dva snimka prilično pokazuju koliko je ta obuća nošena (ili nije ).
AV: Imate li savet za kupce – šta da gledaju kada biraju obuću na Internetu? Koja pitanja da postave prodavcu ukoliko fotografije nisu dovoljno dobre? Kako da budu sigurni da će im stići obuća dimenzija baš onih koje njima trebaju?
Bane: Savet kupcima bi bio da se što bolje informišu prvenstveno o vrsti materijala, jer osim što su veštački materijali nezdravi, njihova kasnija popravka često nije moguća; da insistiraju na što boljim fotografijama. Trebalo bi da izbegavaju kupovinu obuće gde ih proizvođač dovodi u zabludu time što umesto da piše made in Italy vrlo često piše mode by Italy, model by Italy, mode Italy itd. Tada je gotovo sigurno da je roba nekvalitetna i plagijat neke robne marke.
Obuća koja je izrađena za tržište EU treba da ima nalepnicu sa simbolima koji obaveštavaju kupca o vrsti materijala od kojih je izrađena. Ukoliko je obuća izrađena od kože (lice, postava, đon) sva tri simbola će biti koža, a ukoliko su simboli romboidi tada su u pitanju veštački materijali.
I još jedno razjašnjenje eko koža nije nikakva koža. Prosto rečeno to je biorazgradivi skaj, zato nemojte misliti da je to nešto posebno.
A što se tiče pitanja kako da kupci budu sigurni da će im stići obuća odgovarajućih dimenzija, moj odgovor je nikako. To je nešto na šta utiče više faktora, jer kao što i sami znate, nije dovoljno da uzmete obuću odgovarajuće dužine, tu je i širina koja je veoma važna mera.
Zato je mnogo bolje birati prodavce iz vašeg grada gde je moguće lično preuzeti (i probati) obuću i tako preduprediti eventualne troškove i neprijatnosti.
Na Banetovoj Fan stranici na Facebooku sam videla da se bavi i ručnom izradom obuće. Modeli su za svačiji ukus i iskreno se nadam da će Bane stići da napravi nove modele i obraduje nas svojom ponudom.
AV: Interesuje me i gde pronalazite inspiraciju za kreiranje obuće?
Bane: Inspiraciju za obuću koju pravim nalazim kod već poznatih i proverenih modnih kuća – uglavnom italijanskih (Ferragamo, Branchini, Frizzino Caltazure, Fratelli Rossetti itd…); zatim kod engleskih tradicionalnih majstora (John Lobb.Edmonds…) čije pojedine kreacije i tehnike pokušavam da realizujem. Uglavnom poneki par koji prodajem na Limundu je proizvod tih mojih nastojanja da što bolje ovladam tom tehnikom.
Uglavnom sam orijentisan na to da što više ovladam tradicionalnim tehnikama izrade obuće koje su ovde zaboravljene, a na Zapadu veoma cenjene i priznate. To podrazumeva i upotrebu apsolutno prirodnih materijala u celokupnom procesu, organskih lepila, kao i upotrebu samo ručnog alata bez upotrebe ijedne mašine. Dakle, 100% handmade.
AV: Bane, hvala na vremenu izdvojenom za ovaj intervju i sjajnim savetima za kupce i prodavce ne samo na Limundu i Kupindu već uopšte. Ima li nešto što te nisam pitala, a dodao bi za kraj?
Bane: Reč, dve o još jednoj pojavi. U poslednje vreme se sve više koristi termin „štikla“ za svu obuću sa visokim potpeticama. Koliko je to pogrešno zamislite samo kad bi neko automobil prozvao npr. točak jer kao što je točak samo jedan deo koji se ugrađuje u automobil, tako je i štikla samo jedan deo koji se ugrađuje u cipele. Prosto ne znam kako će sutra prozvati baletanku, možda đon.
***
Veliko hvala Banetu na ovom intervjuu. Verujem da vam je preneo delić svog iskustva i da ćete uspešnije tražiti i kupovati/postavljati i prodavati obuću na Internetu.
Odlican intervju,korisne informacije….
Odličan blog!
Odličan blog, korisne informacije.. Što više ovakvih sa raznim stručnjacima. Pozdrav
Pravi pogodak! Sa ovim blogom ste krenuli odlicno, nastavite dalje!
Pozdrav
samo jedna ispravka.broj od broja ne raste 6.66 isto. kod zenske i decje obuce on je nesto manji.
Draga mili ,neznam na osnovu cega to tvrdis ,jer to jednostavno nije tacno, navedi mi bar jedan kompetentan izvor za tu tvrdnju ,a ja cu tebi bar nekoliko veoma kompetentnih izvora koji to demantuju. Za pocetak evo jednog teksta sa bloga mr.Marcell Mrsana ,jednog od veoma retkih u Evropi zvanicno verifikovanih nosilaca zvanja “master shoemaker”,i coveka koji trenutno predaje na koledzu za umetnost i dizajn u SAD-u ,Savannah ,Georgia citiram: ” French is an older system, one Paris Point (that is the unit for this) is 6.666666666… mm ……….” .
Ceo tekst mozete procitati na : http://handmadeshoes.wordpress.com/2012/03/19/shoe-sizes/
Osim ovoga mogu skenirati udzbenike modelarstva ,kako domacih tako i stranih strucnjaka za tu oblast.
Odlican intervju!
Hvala svima.
Zasluge za odličan intervju idu sagovorniku i pravom ekspertu iz ove oblasti.
Čitamo se 😉
Aleksandra LT
veliko hvala na kvalitetnom intervjuu!
molim vas za adresu gde gospodin Bane radi!
Ja licno nemam problema sa kupovinom obuce bilo gde jer je moj broj 37,5 i ja lepo kupim 38 taman mi malo komotne nema sanse da me stezu ni ako je kalup manji, ali oni koji imaju stopala sa tacnim brojem je malo skakljivo. Slazem se da je najbolje kupiti obucu od nekoga iz istog mesta, ali je to zaista jako tesko naci osim za prodavce i kupce iz Beograda.
Bilo bi lepo kada bi bilo puno ovakvih i slicnih tema da se mnogi bolje upoznaju sa merama jer cemo lakse prodavati i kupovati.
Licno imam dosta problema sa merama sa kojima se srecem na Limundu, pa cesto odustanem od kupovine jer clan ne udje da mi da odgovore na neka pitanja, tako se iz licitacija zavrsi….
Samo napred pozdravam Vas po pitanju ove i tema koje su slicne ovoj!
Odlicna tema posto cesto kupujem cipele ali broj ne bude uvek odgovarajuc tj kalup!
Gaziste ! Eto razresene misterije … nekima ….
Bane kao veliki strucnjak za obucu trebo bi da znas sta je eko koza {mleveni odpaci prirodne koze, kojima se dodaju punjaci ilepkovi zatim se izliva u prese a potom farba znaci to nije plastika kao skaj koji napravljen je od sto posto plastike. Drugo kada si sebe predstavio kao velikog strucnjaka trebao si da spomenes stihmajz sistem 1 stihmajz iznosi 6,66mm I zato broj od broja za toliko raste I opada. Koristi se I santimetarski sistem gde broj od broja raste za 1 cm I u tom sistemu se obicno radi obuca na pola broja 0,5 mm. Divno je to sto se trudis da radis po starinskim metodama ali me interesuje gde nabavljas kozu za djon I kjom je metodom obradis da kozni djon ne propusta vodu.