Kratak spisak alata – kako kupiti sve što vam treba za IT i osnovno održavanje računara
Pokvario nam se pištolj pre neki dan. Plastičan, izbacuje strelice, kupio Boža da se gađamo po kancelariji…. Šta mu je sad, ajde da ga otvorimo…. i provalimo da nemamo alat. Nemamo šrafciger pri ruci. Šta sad, kako nema? Pa to svaka kuća treba da ima…
E, onda smo rešili da napravimo spisak. Šta nam treba od alata, šta treba da se kupi. Pa kad već radim tako nešto, ajde malo i da podelim sa svima vama – šta sve treba da ima u svakoj kući, da ne kažem preduzeću. Koji je minimum alata da bi IT mogao da sredi najosnovnije stvari. Ne, nećete da otvarate servis, čisto da se snađete za prvo vreme….
Kad malo razmislim i nije tako mnogo. Zapravo jako je malo. Za početak vam treba šrafciger ili bolje par komada. Običan ravan i jedan filips, tzv. krstasti. Da, ima i drugih, ali kad naiđete na neki torx, onda je bolje da ga nemate. Taj je tu sa razlogom, ako ne znate šta će vam, onda bolje da lepo pozovete servis. Ali za neke osnovne radove, otvoriti kućište je OK. Evo, nađoh i jedan lep komplet….
Kad ga otvorite, nema mnogo šta da gledate unutra. Da li sve radi, sija, da nije neki ventilator stao, da li uopšte ima struje. Za proveru ovog poslednjeg je jako zgodno imati mali unimer. Eto, može i to da se doda na spisak. Ako nema, nešto je crklo. Zameniti celu komponentu ili, opet, servis. Ali nije loše imati unimer, čisto za osnovnu dijagnostiku, ima jevtnih – kao ovaj na slici.
Ima i skupljih naravno, ovaj deluje baš fino. Meni se dopao jer ima i, što kolega kaže, neke munje za mrežu. Opcija za testiranje kablova je živa zgoda, posebno ako imate veću mrežu, čisto da znate šta ne radi.
Ako vam je skupo, ili ako imate već unimer, može i nezavisni tester. Osnovni model, kao ovaj, stvarno nije skup…
Konačno, alat za kablove. Krimp-klješta, krimperice. Sad ima i jevtinih gotovih kablova, ali nije ih loše imati. One su poslednje, doduše, ništa više ne treba – skupili ste sve. Ceo komplet.
Od potrošnog materjala nije loše dodati jednu stvar – vazduh. Ne za disanje već komprimovani, u boci. Da ste ikad otvorili kancelarijski računar korišćen godinu-dve, koji je stojao na podu, znali bi ste zašto. Prašina, prašina, prašina. A najlakše se čisti vaduhom. Nije kompresor za kancelariju, elegantnije je uzeti neki u boci, kao ovaj.
Za bonus, jedan USB stick. Da se ima. Za backup. Za dizanje sistema sa USB-a, u nuždi. Ja volim Kingston, uzmete neki malo veći, nek ima. Nije alat, ali softverašu vredi više od alata. Pa eto, nek ide i jedan taj.
Spisak gotov, bar za kupovinu. Vi bacite pogled, pa razmislite, a ja idem da smaram po Limundu da neko odobri da ovo kupimo. Nek ima. Glavni alat nam ostaje LiveCD sa Linux-om, koji radi svu dijagnostiku, ali eto, nek ima i malo pravog alata. Skidamo redovno poslednji Ubuntu, navikli smo, zgodan nam je, uvek ga imamo – a sad treba da odemo da kupimo gvožđuriju.
Zaboravio si osnovni alat koji svaka poštena kuća treba da ima: čekić 🙂
Uz sve šrafcigere koje uzmeš u kompletu uvijek fali bar jedan kad nešto treba šarafati. Isti slučaj i sa kliještima, e baš mi sad trebaju ona kojih nema u kompletu. Onda krene naše standardno snaleženje, ma može to i džepnim nožem, malo prstima, zubima i na kraju poslije “popravka” onako ponosno palimo stroj, a on naravno ne radi.
Još jednom ili dva puta ponavljamo čitav postupak, obično sa istim uspjehom i onda se sjetimo da smo možda ipak trebali zvati servis…
E za one nervoznije medju nama tu na kraju probleme rješava čekić i posjeta trgovine 😀
P.S. Šala, iako često bude upravo tako.