E-trgovina u Srbiji.
Kada se o njoj priča, priča se o nečemu što ne postoji.
Barem je takvo mišljenje, kako stručne javnosti, tako i mog komšije.
Kukanje sa svih strana.
Te ne postoje kartice za plaćanje, te ljudi nemaju para,
te nema čuvenog PayPal-a.
Kako ja vidim trenutno stanje?
Vidim da se e-trgovina razvija u Srbiji.
Ako ljudi misle da e-trgovina u Srbiji ne postoji zato što nema PayPal-a,
varaju se.
Uzmimo primer Limunda,
kompaniju koju sam sa bratom osnovao 2005.
Trenutno upošljavamo skoro 40 ljudi.
40 porodica živi direktno od Limunda.
Trenutno imamo preko 160.000 članova,
od kojih su neki zahvaljujući Limundu postali preduzetnici i vode malu
firmu sa po jednim pomoćnikom.
Sve prodajući robu isključivo preko interneta, baveći se e-trgovinom.
Pored toga očekujemo da kompanija ove godine dostigne profitabilnost.
Dakle, profitabilna kompanija, 40 zaposlenih, 160.000 aktivnih članova.
I svaki mesec rast od 10-15%.
To meni ne zvuči kao znak da nema e-trgovine u Srbiji.
Ili uzmimo drugi primer: kolektiva.
Kompanija koja trenutno slavi značajan rast posete i prodaje.
I opet sve isključivo elektronski.
A tek su krenuli.
I pored svega toga, ljudi misle da ne postoji e-trgovina.
Zašto je to tako?
Vidim dva razloga.
Prvi je da se upoređujemo suviše sa Japancima.
Stara priča.
Kada se u Srbiji uvede internet brzine od 10Mbit/s,
javljaju se ljudi: «Eh jaka stvar, Japanci imaju 100Mbit/s.»
Fino je to, ali se sećam vremena (ne tako davno),
kada smo se kačili preko telefona (dial-up modem)
i uspostavili vezu sa svetom.
Toliko jaku da je bilo jedva moguće oko 2-3 ujutru skinuti jedan e-mail.
A sada, sada je na telefonu linija 10x brža.
Mobilnim telefonu, podrazumeva se.
Moj savet: Ne gledajmo šta radi svet.
Okrenimo se sebi. Pogledajmo gde smo bili,
a gde smo sada.
Po meni je to veliki skok.
Drugi razlog zašto ljudi ne primećuju promenu je još značajniji,
a tiče se stava: «Kad bude to, biće sve super.»
Godine 2007, «to» je bilo plaćanje preko kartice na internetu.
U Srbiji nije postojala mogućnost da online radnja nudi mogućnost
plaćanja karticom (barem ne sa bankama u Srbiji).
To je bio uzrok lošeg stanja na tržištu.
Onda je došla prva banka koja to nudi.
Očekivanje bi bilo da će sada ljudi biti zadovoljni i pokrenuti se.
Međutim, nije bilo tako.
Onda se odjednom pojavio problem: «Nema PayPal-a».
Već zadnjih par godina se PayPal vidi kao rešenje e-trgovine u Srbiji.
Ali i to je samo izgovor. Izgovor da je neko eksterno potreban da se pokrene e-trgovina.
Naravno, meni je drago da će doći PayPal.
Dobili su zeleno svetlo od NBS, sada preostaje
da oni donesu poslovnu odluku kada će ući.
I treba da dođe.
Ali bih bio srećniji da ljudi ne koriste eksterne faktore
kao razlog za svoj (ne)uspeh.
I da se usmere na pozitivne pomake, njih prihvate i sa njima se razvijaju.
Za dve godine je skočio broj ljudi koji su koristili internet
za kupovinu ili prodaju za preko 40%.
Svakako i dalje nismo Japan, ali smo bolji od Srbije 2009.
Uzmimo primer stranice kudaukupovinu,
koja prikazuje sve popuste u supermarketima.
I na taj način približava ljudima internet kao praktičan alat za kupovinu.
Bez registracija, bez plaćanja na internetu.
To je prvi korak približavanja e-trgovine korisniku.
U tome i jeste štos.
Prednost. Ako ona postoji, ljudi će koristiti internet za e-trgovinu.
Možda ne kao Japanci, ali svakako više nego juče.
I to zbog takvih projekata, koji žele da nude nešto novo.
Nešto od koristi.
A nastaju tako što ljudi vide potrebu za time.
Upoznao sam osnivača stranice kudaukupovinu.rs i kolektiva.rs.
I jedan i drugi su kao razlog pokretanja takvog projekta naveli:
«Meni je bila potrebna takva stranica.
Shvatio sam, ako je meni potrebna, ima sigurno još dosta ljudi koji bi želeli
da tako nešto postoji. Tako sam krenuo sa svojom idejom i realizacijom.»
To nam treba.
Preduzetnički duh.
Želja za stvaranjem.
Srećom, oni postoje.
I rastu iz dana u dan, zahvaljujući takvim primerima,
koji gledaju napred. Šta može da nastane, šta ljudima treba.
Ne pitaju zašto ne može, nego kako da se reši.
Ne čekaju državu da im reši problem.
Već aktivno traže rešenje, i na kraju ga i nađu.
Moj komšija će rado koristiti prednosti
e-trgovine ako one postoje i njemu su jasno vidljive.
Bilo da je to mogućnost da uporedi cene u supermarketima,
proda svoje stare ploče i zaradi koji dinar ili ode kod frizera za 70% manju cenu.
Sve to mu nudi internet.
Danas.
U Srbiji.
Živela e-trgovina.
Moj poziv PayPal-u je isti: «Pridruži nam se.»
E-trgovina u Srbiji se razvija.
Ako hoćeš, postani i ti deo te priče.
Vladimir Nikolić
ok