Da li ste znali da je 29.11 nekada vazio za dan za plandovanje? Pitate se šta je to plandovanje, a ni ne slutite da je Plandovanje izraz vezan za jednu domaću životinju.
Nekima poznata zbog hrane (ovčetina/jagnjetina), a nekima zbog vunenih čarapa, rukavica i džempera (koji bockaju na golom telu, ali i izuzetno topli). Da, pogodili ste – ovca je u pitanju.
Plandovanje
Leti po najvećim vrućinama malo ko od nas bi preživeo na Suncu, a pogotovo ne sa vunenim džemperom na sebi. Ovcama to uspeva. Da bi se rashladile, u takvim uslovima ovce ulaze u posebno metafizičko stanje – fizičku aktivnost svode na nulu, gotovo da se ukoče, pogleda upućenog u jednu tačku (otuda i svima poznat raskoračni stav nogu / ). Smanje broj otkucaja srca, ali i moždane aktivnosti svedu skoro na nulu. Radi samo onaj minimum koji je potreban za održavanje života. Takvo stanje se naziva plandovanje.
Ništa ne radiš i ne razmišljaš ni o čemu – planduješ, dakle.
Pre tačno godinu dana sam napisao svoj prvi blog Tog 29.11.2010. godine…. Tekst je inicijalno nastao kao grupni e-mail. Svoje ushićenje usled dostizanja cifre od 3000 online korisnika, sam hteo da podelim sa drugarima, tako da sam napisao jedan grupni e-mail celoj firmi. U celoj prepisci koja usledila posle tog e-maila, pojavila se i ideja da je to odličan tekst za blog. Ja nisam bio tog mišljenja (a nisam ni sad). Međutim, kad su me pitali da li smeju da ga objave pristao sam. U životu sam radio i mnogo gore stvari i preživeo, pa sto ne bih i jedan blog. I eto me. Još uvek mlad, lep i debeo.
Kao što jedna lasta ne čini proleće, tako ni jedan blog ne ćini blogera. Stoga reših da napišem još jedan.
Neko bi mogao da dovede prethodna dva u vezu i da kaže da sam godinu dana između dva bloga plandovao. Ali to nije istina, IT tim Limunda nema vremena za to.
Moje pitanje je – Imate li vi vremena za plandovanje?
Ko ne ume da planduje, ne ume ni da radi.
Zato IT-ijevci, nađite vremena za plandovanje! 🙂
Пријатељу,
Очигледно је да си градско дете. Па не знаш неке ствари са терена. Јер, стари су носили све вунено у сред лета, па су лако подносили. И нису воњали.
Вуна је чудо.
И дан-данас, стари људи у сред лета обују вунене чарапе. И не зноје им се стопала превише.
И ен знају шта је “атлеско стопало”, кандида итд…
*
Друго, пландовање је описано без најважније свог дела: Овце не пландују индивидуално, него колективно. Прибију се једна уз другу. Што је такође, на први поглед нелогично, зар не? На летњој припеци, у некој гужви,рецимо ГСП-у, блискост људи (дизичка) чини да им је још топлије, а овце се прибијају једна уз другу, да им не буде топло. Опет је реч о вуни.
Даље, овце не гледају укочено у једну тачку. Гледају испред себе, боље рећи-испод себе. Запрвао куњају. Тако збијене немају баш превише могужности да мере хоризонт.
Али, да сад превише не објашњавам. Него ћу копирати једну своју песму из будуће књиге којом елаборирам народне изреке:
КОМ ПЕСНИКУ РУНО СМЕТА
Овчији аспект гледишта
Ем спадам у глупу стоку
ем теглим ову џоку
а друге су стоке танкокрзне
па не видим да се нека смрзне
ко да смо на леду поларни брави
а не на зеленој трави
и бели медвед што на санти куња
поштећен је овога гуња
мада се светим томе гуњу
кад га рашчупам по густом жбуњу
Узми чобане своје маказе
ослободи ме ове наказе
штрикај шта хоћеш, џемпере, јакне
само да се ово са мене смакне!
Кад останем у бикинију
и прошетам свију витку линију
крава што шета гилошава
нек љубомору своју стишава.
А тек што би срце било ми пуно
да ово тешко набацим руно
мудрацу што изреку ону написа
нека се са њим он мало клиса!
Па када мудри писоје
прошета руно кроз Присоје
видеће тада како је
ко је ту шоња и млакоје..
Поздрав,
ПС
Јесмо некад пландовали, данас не можемо. Нема времена као некад. И, као што рекох, тешко се може назвати пландовањем кад седиш сам испред ,монитора.
Пландовање је не само нерад, него и друштвени живот, колективна доколица.
Тај Дан је некада био НајДан.Пландовали су га они који су пландовали и остаје дане у години, а остали су радили радили радили …
Било је и нешто између:
Прасад њиште а овнови блеје
авнојевске славе јубилеје
месарима празници на вољу
кад не раде, по кућама кољу.