U ovom i prethodnom blog postu predstavljamo knjigu braće Heath u kojoj oni otkrivaju i 6 osnovnih komponenti tzv. lepljivih ideja, ideja koje opstaju, koje se prepričavaju, slede, ideja koje žive.
1. Jednostavno
Nadjite suštinu i nju iskažite. Primer koji navode autori tiče se najuspešnije američke lowcoast avio-kompanije Southwest. Kada je jedna radnica marketinga predložila direktoru da uvede pileću salatu na odredjenoj liniji, jer bi to po njenom istraživanju zadovoljilo putnike, on ju je upitao: „Da li će to učiniti taj let najjefinijim letom na toj liniji?” Jednom je ovaj direktor nekom rekao: „Mogu za 30 sekundi da vam odam tajnu kako da vodite ovu kompaniju, evo je – Mi smo najjeftinija avio kompanija.“
2. Neočekivano
Lepljiva ideja mora prvo da privuče pažnju – izazove iznenađenje, a potom i da zadrži pažnju – da izazove interesovanje. Jednostavno je, treba da kršite pravila i da ne poštujete obrasce.
Pomenuti direktor Southwesta je odlučio da ne poštuje očekivanja putnika – nasuprot ustaljenom „Mušterija je uvek u pravu“. Zdrav razum je neprijatelj lepljivih ideja. Budite kontraintuitivni.
3. Konkretno
Setimo se završetka Ezopove basne o lisici i grožđu i reči „Kiselo je grožđe.“ Ovaj konkretan postupak i ove tri reči više govore o ljudskoj prirodi nego što bi to rekla čitava psihološka studija iskazana apstraktnim naučnim jezikom.
Konkretan jezik pomaže da shvatimo nove koncepte, dok je apstraktan jezik je luksuz eksperata. Samo treba da pazimo da ne skliznemo u apstrakciju, ne zaboravimo da ono što mi znamo, drugi ne zna.
4. Kredibilno
Kada verujemo u neke ideje? Najčešće, kada iza njih ili eksperti u nekoj oblasti ili poznate ličnosti na koje se ugledamo. Naime, ako čujete da vaš omiljeni pisac jede u nekom restoranu, vi ćete poverovati da je to zaista dobar restoran, isto kao što biste poverovali kada bi to rekao Jamie Oliver. Ipak, isto tako, poverovaćemo i u ideju nekoga ko ima dobre namere i u čiju iskrenost verujemo, npr. našem prijatelju. Pored toga, ukoliko nam drugi prijatelj o tom restoranu ispriča loše, kome ćemo verovati? Onom ko je dao više detalja.
Detalji predstavljaju interni kredibilitet ideje, kome pribegavamo kad ovi eksterni nisu dovoljni.
A tu je i statistika – Treći najposećeniji restoran u gradu! – kom prijatelju ćete sada poverovati?
5. Emotivno
Majka Tereza je jednom rekla: “Kada bih gledala samo masu, ne bih delovala, kada vidim pojednica delujem.” Pojedinačni slučajevi lakše bude emocije, a porobuđene emocije moćno su sredstvo. I to ne samo one osnovne – sažaljenje, saosećanje, radost, već i apstraktnije kao što je strahopoštovanje, divljenje, isl. Tako su npr. jednom trenutku filozofi, kritičari i teoretičari umetnosti počeli koristiti naučnu terminologiju kako bi kod primaoca izazvali osećaj uzvišenosti određene ideji i izvesno strahopoštovanje. Npr. izvesni kritičar poredio je Kurosavin film u kom se ni na kraju ne razrešava ubistvo, sa Ajnštajnovom teorijom relativiteta – sve je relativno, iako po prirodi same ove teorije nema nikakve osnove za to. I sam Ajnštajn je negodovao još 30tih: “Filozofi se igraju sa rečima kao dete sa lutkom…. Nije sve u životu relativno.” Znamo, nije. Ali to zvuči tako uzvišeno. I tako se lako se lepi.
6. Priče
Priče se pamte i prepričavaju jer sadrže mudrost, pouku, uče nas životu i inspirišu da delujemo. I svi znamo šta je dobra priča. Stoga ovde nećemo navoditi neke od brojnih primera. Setite se samo kako bi na času nastao tajac kada bi profesor krenuo da priča neku priču iz svog privatnog života.
Ako je vaša ideja jednostavna, neočekivana, konkretna, kredibilna, emotivna priča, velika je šansa – živeće.
