Mape uma

Šta je mapa uma?

Mapa uma je grafička beleška uz pomoć koje se ideje klasifikuju i vizuelizuju po principu ključnih reči radi lakšeg pamćenja i efikasnijeg rešavanja problema.

Istorija.

Istorija mind mapping-a, ili mapa uma, seže daleko u prošlost kada je neoplatonist Porfirije vizuelno predstavio beleške Aristotela. Današnji koncept mapa uma razradio je Toni Buzan, psiholog i autor brojnih knjiga iz oblasti popularne psihologije. U svome radu dosta se osvrtao na opštu semantiku, teorijski koncept razvijen od strane američko-poljskog filozofa i naučnika Alfred Habdank Skarbek Korzybski čija je osnovna teza da ljudska buća robuju jeziku koji ih ograničava da stvarnost sagledaju na pravi način.

Zašto mape uma?

Dok kreiramo mape uma dosadašnji koncept učenja dopunjavamo kreativnim aktivnostima. Levoj hemisferi mozga, zaduženoj za analizu, brojeve i linearnost, crtanjem mapa priključuje se i desna koja informacije prikuplja u obliku slika i boja. Na taj način se produktivnost uobičajenog učenja pisanog teksta povećava i do 100 % čineći taj proces dosta lakšim.

Još jedan razlog za crtanje mapa uma je taj što naš svaki opažaj realnosti prolazi kroz određene filtere i na taj način opažaj čini drugačijim od stvarnosti u kojoj se nalazimo. Ti filteri mogu biti:

• Fiziološki – odvijaju se u samom mozgu (najprostiji primer te tvrdnje je daltonizam).

• Jezički – (Anegdota: U toku nastave na fakultetu, Alfred je izvadio kutiju od keksa umotanu u beli papir, uzeo keks, a zatiim ga ponudio studentima iz prvih redova. Sačekao je koji minut da svi uzmu zalogaj svog keksa i odobre jestivost, a zatim je sklonio beli papir ispod kog se ukazala slika kučeta sa jasnom naznakom da je u pitanju keks za pse. Svi su pljunuli, neki su izleteli iz učionice držeći se za usta, a profesor je predavanje završio rečima “Vidite, upravo sam vam pokazao da ljudi ne jedu samo hranu već i reči i da ukus hrane često zavisi od reči koja je opisuje”)
• Filteri opažaja – svakodnevno opažamo na svesnom, ali mnogo više na nesvesnom nivou. Sve to biva uskladišteno u mozak koji na osnovu toga formira sliku o određenoj pojavi. Pa tako čovek kome je pao kamen na nogu neće imati isti osećaj kada čuje reč kamen kao onaj koji nije imao slično iskustvo sa istim.

Mape uma čine da se sva ta krivljenja percepcije svedu na minimum.

Kako ih nacrtati?

Kada crtamo mapu uma, mi crtamo svoje ideje i asocijacije na određeni deo teksta. Odbacujemo dosadašnji način učenja u kome se trudimo da zapamtimo čitave rečenice i okrećemo se ka ključnim rečima. Osnovna ideja grana se na par reči, one dalje na još reči i tako dokle god mislimo da je potrebno. Dok izdvajamo ključne reči pamtimo čitavu priču koja uz njih ide, mnogo lakše nego što pamtimo rečenice. Ključne reči zatim predstavljamo slikama što našu asocijaciju čini još jačom.

Svako najbolje poznaje svoj način razmišljanja, stoga postoje različite interpretacije mapa uma. Ali ono što je u osnovi jesu sledeći
saveti:

1. Papir – što veći, čisto beli, horizontalno postavljen kako bi što manje ograničavao kreativnost kretanja toka misli, odnosno crteža.
2. Crtež započeti od sredine, baš kao što se i misli rađaju u centralnom delu mozga.
3. Linije – Poštovati tok i hijerarhijsku debljinu linija. Deblje su bliže osnovnom pojmu, račvaju se na tanje, one dalje na još tanje dokle god za tim ima potrebe. Kako bi i desna hemisfera učestvovala u “radu”, preporuka je da se koristi više boja.
4. Zabava – koristiti crteže onda kada određena reč probudi sliku u glavi.

Primena.

Mape uma imaju široku primenu u različitim sferama života, ali ja sam izdvojila dve najčešće, a to su:

1. Poslovanje –– za pravljenje planova, donošenje odluka, osmišljavanju prezentacija i kao jedan od moćnih alata za koncipiranje bilo kog vida pisanog teksta
2. Obrazovanje – beleške, prezentacije, planovi, a svoju najveću moć pokazuju prilikom učenja i preslišavanja.

Primer.

Primer mape uma o mapi uma na osnovu teksta iz ovog posta (za uvećanje kliknite na sliku).