Vredelo je svaki korak

Limundo pre pet godina – 3 osobe i dva računara.
Limundo danas – 33 zaposlena, malo više računara od tog broja i 127.000 kupoprodaja na mesečnom nivou.

Ekipa How to web nam je pre par meseci predstavila svoju ideju za
organizovanje konferencije koja bi pomogla razvoju preduzetništva u Srbiji.
Bili smo oduševljeni, pružili ruke jedni drugima i postali partneri.

Kao što znate – fino vaspitanje nalaže da ispoštuješ partnera.
Odlučili smo da Vlada kao osnivač i CEO Limunda kaže koju reč na konferenciji,
Marina i Dario će da budu u publici i u pauzama daju odgovore
na sva moguća pitanja i potpitanja.
Limundo i korisnici ne smeju da trpe te će moja malenkost sa ostatkom ekipe
ostati na poslu i voditi računa pa o 130.000 Limundovaca.
No, kako mi onaj svima poznati crv “griža savesti” nije dao mira,
odlučim da tog dana ustanem rano, obavim većinu planiranog posla i dođem na
How to Web pred Vladino predavanje i ostanem taj blok.
E tu kreće peripetija.

Iz nekog samo meni poznatog razloga sam umislila da je
prostor “KC Grad” sa ove moje NBG strane reke.
Kako nisam bila 100% sigurna upitah kolegu koji je dan pre toga
odneo materijale u “KC Grad” da li mogu peške da stignem.
Reče da mogu, nije daleko, samo se prvim stepenica
spustim sa Brankovog mosta i tu sam.

Jesteeeee, prvim stepenicama ali sa druge strane reke.
Tako sam vam ja dragi moji, zapucala peške do Brankovog mosta,
pa do prvih stepenica,
onda me dočekao ćorak i otkrovenje da je to sa druge strane reke.
E onda preko reke (kapa glavu čuva a vi pričajte šta hoćete)
i do DRUGIH stepenica.
Spustim se dole i gde sada – tu je negde…valjda.
Pitala sam: 2 policajca, 4 prolaznika i ženu na kiosku.
Pojma niko nema gde je Kulturni centar “Grad”.

Ako ste se do sada pitali zašto nisam koristila mob.telefon
– odgovor dolazi iz prve knjige Marfijevih zakona –
zaboravila sam ga kod kuće.

Pronašla sam Internet kafe, uredno platila 100 dinara kucanje jedne adrese i
za par minuta sva zajapurena i crvena ušla u “KC Grad”.

Vredelo je svaki korak.

Razoružali su me kolačem sa Limundo znakom.
Briga o detaljima na vrhunskom nivou.
Sjajni ljudi i mnogo partnera.
Nova lica – ljudi koji žele da promene svet u kome žive. Na bolje. Ne advokatišu.
Razmišljaju. Prave planove. Uče.

Nisam odustala od učenja čak ni kada je iskalo uistinu velike napore.
Nemojte ni vi. To je put do kolača…

P.S. Molim da mi se pošalje fotka Limundo kolača
i fotka kako Vlada jede Limundo kolač.
I nemojte mi slati moje slike po ulasku u “KC Grad” (hvala na razumevanju).