Jeres člana Limundo korisničkog tima

31. maja Kupindo je napunio godinu dana. Iako sam se na Limundo registrovao nekoliko meseci pre pojave Kupinda teško mi je da se setim vremena kada Kupindo nije bio tu. Nisam veliki prodavac niti kupac, ali danas, samo godinu dana kasnije, teško bi mi bilo da moje poslovanje na Limundu zamislim bez Kupinda.

Pregledajući pre nekoliko meseci sve ocene na mom privatnom nalogu primetio sam interesantnu disproporcju. Elem, oko 80% mojih ocena od kupaca predstavljaju moje prodaje na Limundu. Sa druge strane, isto oko 80% procenata mojih ocena od prodavaca predstavljaju kupovine na Kupindu.

Kao student Psihologije iz čiste dokolice odlučio sam da malo izanaliziram svoju „trgovinsku ličnost“.

Iz gore navedenih brojki ispada da za prodaju predmeta koristim Limundo dok mi je za kupovinu daleko pogodniji Kupindo.  Zašto je to tako?

Limundo licitacije obično traju po nekoliko dana. Veliki broj licitacija je sa početnom cenom od 10 dinara što obično znači puno učesnika, veliki broj smena na vodećem mestu i pravi mali uzbudljivi rat do poslednje sekunde trajanja licitacije.

Kada se licitacija baš zahukta, čula se istroše i adrenalin proradi ljudi su spremni da za predmet licitacije često izdvoje i više novca od realne vrednosti predmeta samo da bi došli do pobede. Kada članovi svesno ili nesvesno uđu u psihološku igru licitacije za njih je biti drugoplasirani = biti poraženi. Ljudi vole da igraju ovu igru i njoj Limundo svakako duguje deo svoje popularnosti.

Kada me je nakon učestvovanja u jednoj takvoj licitaciji zabolela glava shvatio sam kako to i nije baš za mene.

To je trenutak kada sam odlučio da se okušam u kupovini na Kupindu. Tražio sam jednu knjigu za poklon devojci a Limundo pretraga me je usmerila na Kupindo. To nimalo nije slučajno jer se na Kupindu nalazi više knjiga nego u najbolje opremljenim knjižarama i to po prilično povoljnim cenama.

Da ne dužim, pogledam profil prodavca, veliki broj pozitivnih ocena, bez negativnih i neutralih, cena knjige više nego prihvatljiva.

Kliknuo sam na „Kupi“, potvrdio kupovinu i iste sekunde u mojim porukama pojavli su se podaci prodavca. Poslao sam mu Kupindo poruku. Igrom slučaja prodavac je bio na mreži u trenutku kupovine i posle nekoliko minuta dostavio mi je broj računa za uplatu. Ulogovao sam se na e-banking, pustio nalog i novac je na prodavčevom računu bio za nepunih pola sata a njega nije mrzelo da mi knjigu isti dan pošalje.

Rezultat te brze kupovine, najveće prednosti Kupinda u odnosu na Limundo, bilo je rano buđenje (oko 9) od strane poštara koji je doneo paket i sav užurban ispred kapije vikao „Gazda, gazda!“.

Sve je završeno za manje od 24 sata i knjiga je iz Novog Sada bila u mojim rukama u Beogradu.

Sjajna kupovina bez trunke stresa i bez potrebe da se izlazi iz kuće. Otvorio sam paket, video da je knjiga u fenomenalnom stanju, ocenio prodavca pozitivnom ocenom i vratio se na spavanje.

E-commerce u svom najboljem izdanju.

Kako se ne bi potpuno odvojio od Limunda i sistema licitacije koji je za mene, iako stresan, svakako privlačan, odlučio sam da predmete koje prodajem ipak zadržim na Limundu i da tako pomalo navijački, sa strane posmatram borbu na mojim licitacijama bez preterane konzumacije sopstvenih živaca.

Tako je Kupindo, meni kao članu korisničkog tima Limunda, postao slatki greh.