U celini prenosim post Limundovca Shurdaa napisanog u Limundo Cafeu.
“U očekivanju tristote pozitivne ocene, sa jednom neutralnom, i bez negativnih, da rezimiram šta sam radio proteklih meseci – hronološkim redom:
- Otkrio sam Limundo.
- Prodao sam staru memoriju od fotoaparata koju sam hteo da bacim na dno fioke i da je zaboravim za 1000 dinara.
- Preturio sam šupu i ormane i dao na prodaju ženine stvari koje ne nosi, jedne cipele prodao za 50 dinara, druge za 1000 dinara,
ostale stvari za slične pare. - Ispraznio sam svoje fioke, prodao neke punjače, stare kertridže, kojekakve kablove i ostao bez robe za prodaju.
- Kukao sam prijateljima i porodici da mi daju nešto staro da prodajem, što im ne treba, a delićemo zaradu (to i sada radim) i tako sam prodao i njihove stvari.
- Upoznao sam neke veletrgovce sa dalekog Istoka koji su mi obećali, i dali, veliki popust ako uzmem od njih robu koju ću da prodajem, i postigao sam da cena moje robe na Limundu bude ista kao u kineskoj radnji,
a sa nekakvom zaradom. - Par meseci kasnije, upoznao druge ljude, sa drugom vrstom
robe koju sada prodajem. - Limundo mi je postao od lagane zabave još lakša zabava i
značajan dodatak kućnom budžetu. - Postao sam zavisnik…
Za ovih nekoliko meseci bilo je svačega ali uglavnom lepih stvari, a kao što uvek biva kada se radi sa ljudima, bilo je i ružnih, ali ništa što bi značajno kvarilo zadovoljstvo limundovanja. Naravno, padovi servera nedeljom su ostavili neizbrisiv trag u mojoj psihi, sa svakim novim padom ti tragovi su sve dublji i dublji, za sada idem ulicom i pričam sam sa sobom, posle sledećeg pada ću uzeti da heklam…”
Kakav pisac :)))