Setih se gimnazije u Kotoru, sjajne profesorke književnosti i njenih reči: “Pisac je rekao sve što je hteo.” Sećam se i da smo kao učenici tumačenje bilo kog romana u većini slučajeva počinjali sa: “Pisac je hteo da kaže da…”
Ovih dana su do mene stigle i pisanije nekih od Limundovaca.
1. “E, onda znash ono shto i ja znam.”
2. “Mnogo je 1.000 dinara.”
3. “Jel ovo konačna cena ili može nešto niže?”
4. “Zakasnih na aukciju.”
Ako prodavac nešto ne može da proda za 1.000 dinara ili će sniziti cenu ili će odlučiti da sačeka neko bolje vreme. Konačnu cenu na Limundu određuju kupci svojim ponudama i sve do kraja aukcije se ne zna njena konačna cena. Ako prodavac ima još predmeta postaviće ih na prodaju na Limundu ili Kupindu ukoliko žurite i želite da kupite odmah. Pazite, najčešće niste zakasnili, aukcija još uvek traje i možete da date ponudu. Znamo ono što i vi znate: trgovina van Limunda je zabranjena i podleže kažnjavanju po pravilima Limunda.
Budi fer kupac.
Budi fer prodavac.
Neka bude vedro IT nebo nad Srbijom.
W T F ?!
a ja imam i ovo:
“kupio bih, ali sam u stisci s parama, moze jeftinije?”.
To je kad se prvo ispovediš, pa onda još i lepo pitaš :-)))