Robijaš je godinama živeo sam u izolovanoj ćeliji;
nikoga nije video, niti je sa bilo kim govorio, a hrana
mu je doturana kroz otvor u zidu.
Jednog dana u ćeliju je ušao mrav.
Čovek gaje zadivljeno posmatrao, dok je mrav išao gore-dole ćelijom.
Pustio je da mu se popne na dlan da bi ga bolje video,
davao mu je po neku mrvicu hrane i noću bi ga poklopio metalnom posudom.
Jednog jutra, iznenada je shvatio da mu je trebalo
deset dugih godina izolacije da bi njegove oči primetile
lepotu običnog mrava.
Vladimir Nikolić
Ostavite komentar