Robijaš je godinama živeo sam u izolovanoj ćeliji;
nikoga nije video, niti je sa bilo kim govorio, a hrana
mu je doturana kroz otvor u zidu.
Jednog dana u ćeliju je ušao mrav.
Čovek gaje zadivljeno posmatrao, dok je mrav išao gore-dole ćelijom.
Pustio je da mu se popne na dlan da bi ga bolje video,
davao mu je po neku mrvicu hrane i noću bi ga poklopio metalnom posudom.
Jednog jutra, iznenada je shvatio da mu je trebalo
deset dugih godina izolacije da bi njegove oči primetile
lepotu običnog mrava.
Vladimir Nikolić
