Čarda na Tisi

Obučen u belu košulju sa prugama, pantalone I elegantne cipele sa pačijim kljunom, odudarao sam od prirodne sredine u kojoj sam se našao verovatno I više nego što pretpostavljam. Zakasnivši samo 2 minuta na polazak skele koja putnike namernike prevozi sa jedne na drugu obalu, mogao sam samo da posmatram njen prelazak tada relativno mirne Tise. S leve strane na drugoj obali nazirao se krov “Čarde na Tisi”, kafanice koja je mirisala na dobru riblju čorbu, a koju sam primetio koji mesec ranije, takođe pred prelazak Tise, ali u drugom smeru. Nažalost, vremena da tada probam čorbu, nije bilo.
Uživajući u prirodnim lepotama koje me okružuju, svestan da moram da čekam na sledeći polazak ceo sat, počeo sam da računam koliko skeledžija može da zaradi za jedan dan. Karta za pešaka – 100 din, za biciklistu – 150 din, auto 250 din, traktor 350, krupnija poljoprivredna mehanizacija – dogovor.
Još dok je skela bila na pola rečnog toka, na drugoj strani formirao se red za sledeće ukrcavanje koje je tek za pola sata. Još čudnije I sa strane na kojoj sam ja čekao pristizali su prvo biciklisti, mahom srednjoškolci, pa polako I automobili, čak I nešto što liči na kombajn, samo je manje.
“Au, koji potencijal” – mislio sam. “Baaaš može da se zaradi ovom skelom”.
Moje kalkulacije o skeledžijinoj zaradi, prekinuo je trgovac poljoprivrednim proizvodima, kome sam onako skockan verovatno delovao kao konkurencija. Upoznasmo se I kad zaključismo da ni na koji način nismo jedan drugom konkurenti, nastavismo zajedno da računamo. Računica je jasno ukazivala  na minimalno 15 000 dinara pazara dnevno, uz procenu da bi uz uvođenje još dve ture na sat, a imao bi vremena I za više jer se celo korito pređe za manje od 5 minuta, mogao da duplira zaradu.
Ali, ne misle svi kao moj sagovornik I ja. Opušteni Lala I sa ove dve ture može lepo da živi, što bi se mučio za još dve. A možda je I u pravu…ko zna.
Pređoh Tisu sat kasnije I uputih se ka Kikindi bogatiji za jedan poziv na “Kobasicijadu” u Turiji, iz koje je moj sagovornik.
Čorbu u Čardi sam I ovoga puta morao da preskočim…