Čitam upravo Design of everyday things u kojoj
Donald Norman piše da inteligentan dizajn nudi feedback (povratno informaciju).
Primer:
Staru disketu (čuvena 3,5″) možeš teoretski na
8 različitih načina da ubaciš u čitač.
Međutim, dizajneri su je tako konstruisali da samo na tačan način disketa ulazi u čitač, kako zbog dimenzije (jedna strana je malo duža) tako zbog malih pipka koji sprečavaju pogrešno ubacivanje.
CD je teoretki moguće samo na dva načina ubaciti u čitač.
Tako da je to prednost ali je mana da i u praksi možeš da ubaciš CD na dva načina i samo jedan je tačan.
Loš industrijski dizajn.
Disketa 1 : CD 0
Remeo
Vladimir Nikolić
