Početna » IT » Pogled ka Tajvanu

Pogled ka Tajvanu

Pre oko mesec dana sam preko Nacionalne Alijanse za Lokalni Ekonomski Razvoj (NALED) dobio poziv da kao predstavnik Srbije učestvujem na specijalističkoj obuci “2016 Workshop on E-commerce Applications for Micro-enterprises”, koja se održava u oktobru 2016. na Tajvanu.
Poziv sam za zadovoljstvom prihvatio, a toj odluci je dosta pomogla i činjenica da vlada Tajvana pokriva sve troškove puta, smeštaja i same obuke. 🙂

Ovakav pristup me je zainteresovao da se dodatno upoznam sa Tajvanom i razlozima njihovog ulaganja u bespovratnu podršku obrazovanju i unapređenju ekonomija drugih zemalja.

Sam Tajvan je ostrvo veličine polovine Srbije (površina Tajvana je 36.000km kvadratnih, a površina Srbije iznosi 88.000km kvadratnih). Međutim, Tajvan je sedamnaesta ekonomija sveta sa godišnjim izvozom od 318 milijardi dolara i uvozom od 278 milijardi dolara, što znači da je Tajvan u godišnjem suficitu od 40 milijardi dolara. Kada se na to doda prosek od 300 miliona dolara direktnih stranih investicija u Tajvan svakog meseca, dobija se zapanjujuća slika moćne ekonomije jednog malenog ostrva.

map-of-taiwan

Sama industrija Tajvana (te stoga i izvozna struktura) je visokotehnološkog profila, gde verovatno leži deo tajne ovakvog uspeha – izvozi se finalni proizvod koji je uvek višestruko skuplji od prostog zbira svojih sastavnih delova.

Na Tajvanu se danas nalaze sedišta moćnih korporacija kao što su Acer, Asus, HTC, te gigant elektronske industrije Foxconn koji pravi komponente za Apple, Amazon i Microsoft. Stoga je jasno zašto je tajvanska ekonomija jedan od četiri “azijska tigra”, uz ekonomije Hong Konga, Singapura i Južne Koreje.

four_asian_tigers

Četiri azijska tigra

Sam Tajvan ima burnu noviju istoriju, i danas još nesređenu i osetljivu političku situaciju, ali ti problemi ih nisu omeli da postanu jedna od vodećih ekonomija sveta.

Nakon pobede Kineske komunističke revolucije 1949. godine, predstavnici poraženog režima pobegli su na Tajvan i tamo osnovali vladu u izgnanstvu koja je polagala pravo na celu Kinu. Do 1971. godine Tajvan je u ime Kine bio član Ujedinjenih nacija, kada Narodna republika Kina ulazi u UN, a Tajvan gubi članstvo i nalazi se u svojevrsnom političkom vakuumu.

Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka Tajvan je zavisio od pomoći Sjedinjenih Američkih Država, ali krajem osamdesetih godina započinje tranzicija od militarističkog jednopartijskog sistema ka multipartijskom industrijski orijentisanom sistemu. Ova tranzicija kasnije biva strateški usmerena ka ulaganju u informacione tehnologije kao odgovor na nemogućnost konkurisanja susednoj naglo rastućoj kineskoj industriji, zasnovanoj na ogromnoj količini lako dostupne i jeftine radne snage.
Krajnji rezultat je takozvano “Tajvansko čudo” (Taiwan miracle), zahvaljujući kome je Tajvan danas uprkos svojoj maloj veličini jedan od lidera u IT industriji. A IT industrija je opet sama za sebe na samom vrhu ekonomskog “lanca ishrane” jer se sastoji skoro isključivo od nematerijalnih visokosofisticiranih rešenja (softverski proizvodi kao najočigledniji primer).

Tu smatram da leži i odgovor zašto Tajvan (i druge razvijene ekonomije sveta) ulaže, na prvi pogled bez direktnog povrata investicije, u edukaciju i povezivanje sa drugim dalekim državama i sistemima – visokotehnološka industrija zahteva stabilno i napredno okruženje koje će iznedriti potrebu za sofisticiranim, nematerijalnim proizvodima. Svet je danas globalno selo, i nijedan njegov deo nije toliko daleko da bi dešavanja u njemu bila beznačajna na drugom kraju.

U svakom slučaju, sa nestrpljenjem očekujem da se upoznam sa iskustvima u e-commerce i crowdfunding oblastima o kojima će biti reči na obuci i o kojima tajvanska IT industrija poseduje veliko znanje.
Takođe, želim da se još jednom zahvalim ljudima iz NALED-a koji su me preporučili kao predstavnika Srbije, i nadam se da ću dostojno predstaviti srpsku IT industriju te i Srbiju kao zemlju koja prepoznaje IT kao jednu od ključnih grana svog budućeg razvoja.

Svoje utiske i saznanja sa obuke podeliću ovde nakon povratka, krajem oktobra.

lich-king

P. S. Na samom Tajvanu svakako planiram da posetim statuu “Lich King Arthas Menethil” visoku četiri metra koju je Blizzard Entertainment podigao u čast 25 godina od svog osnivanja, kao i Illidan mural koji je osvanuo na ulicama Tajvana povodom puštanja novog World of Warcraft expansion-a. 🙂

Tagovi :
Prethodni post
Sledeći post
Facebook komentari

1 Komentari

  1. Hvala!! Upravo radim istrazivanje medju firmama i gradjanstvu o internet kupovini…

Leave a Reply

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Required fields are marked *

*

Idi na vrh