Početna » LimundoGrad » Lepa LimundoGrad iskustva: Članovi za svaku pohvalu!

Lepa LimundoGrad iskustva: Članovi za svaku pohvalu!

Preko Limunda i Kupinda kupci i prodavci svakodnevno realizuju više hiljada kupoprodaja i iz svake od njih nose različita iskustva. Kako članovi korisničku podršku kontaktiraju najčešće kada imaju neki problem, ili kada dođe do nesporazuma, uglavnom smo upoznati sa tom stranom saradnje. Međutim, ima i članova koji vole da podele sa nama lepa iskustva koja su doživeli prilikom kupoprodaje i hvala im na tome. 🙂

Ovaj blog post posvećen je upravo tim lepim iskustvima, pa u nastavku slede samo neka od njih.

Kupac nam se pohvalio kako je imao izuzetnu saradnju sa jednim od Premium prodavaca. Čitala je na profilu prodavca sekciju „O meni“ i tu je već stekla utisak da se radi o jako prijatnoj osobi za saradnju.  Da vam ne bih odmah otkrio o čemu se radi, pročitajte poruku koju nam je kupac poslao.

Dobar dan! 🙂
Upravo sam imala jedno baš lepo iskustvo ovde na sajtu pa želim da to podelim sa Vama kako bi znali o čemu se radi i preduzeli adekvatnu akciju t.j. smanjili proviziju prodavcu. Slučajno udjem na profil prodavca, pročitam opis profila, slatko se nasmejem i tako krene naše dopisivanje. Ta prepiska je bila vrlo kratka, vrlo sažeta i prodavac je bio tako pozitivan i otvoren za saradnju da sam ja kupila pet artikla od njega potpuno neplanirano. Sve to mi je ustupila za 3000 dinara mada je vrednost po cenama koje su bile na sajtu iznosila 4750 dinara. Danas sam dobila paket sa robom koju sam kupila a u paketu je bio i poklon. Kako sam vrlo tanka sa parama, nisam planirala nikakvu kupovinu ali eto, žena je uspela da me i te kako pridobije, tako da sam takoreći poslednji novac dala samo da bih bila njen kupac. Zahvljajući njenom takvom stavu uspela je da me pridobije. Ovo iskustvo svakako da vredi i za Vas jer i Vama donosi profit pa sam zato želela da Vam ga prenesem, Ujedno bih Vas zamolila da umanjite proviziju jer ja tu robu nisam platila 4750 na sumu na koju je obračunata provizija već 3000 din. Hvala! 🙂

Kupac je greškom uplatio prodavcu viši iznos od izlicitiranog. U pitanju je bila razlika od 60 dinara. Nakon kraće prepiske članovi su ustanovili da je došlo do greške i kupac je napisao prodavcu da je sve u redu, tj. da nema potrebe da mu refundira taj iznos. Dogovor je ostao na tome, međutim kupac je bio iznenađen nakon što je primio paket. Prodavac je u paketu uz predmet spakovao i novac, odnosno 60 dinara koliko je kupac greškom više uplatio. Relativno je mali iznos u pitanju, ali je kupac bio oduševljen prodavčevim gestom i saradnja je završena na obostrano zadovoljstvo. 🙂

Kupac neskovic1 je hteo javno da pohvali prodavca zbog toga što je ispao korektan prilikom njihove saradnje:

„Želim da pohvalim javno člana Dragomen, ako postoji ta opcija na Limundu (a trebalo bi da postoji) u vidu neke nagrade ili ne znam kako već. Nisam bila zadovoljna onim što sam kupila i bez ikakvih problema sam dobila novac nazad. Ako postoji način nagradite ga. Hvala„.

Kupac kolorado nam je poslao sledeću poruku:

Molim vas da na neki način, ovde, pohvalite prodavca Lukas11. Kupio sam od njega novu stvar koja se pokvarila. Čovek mi vraća novac, svaka mu čast. Želim vam sve najbolje povodom predstojećih praznika.“

Jedno od najlepših iskustava koje je došlo do nas ostavio sam za kraj. Ovo iskustvo preneo nam je kupac, a u pitanju je zaista sjajan gest sa prodavčeve strane. Pročitajte o čemu se radi. 🙂

Nadam se da nisam pogrešio adresu ali moram da pohvalim izuzetno odgovornog prodavca. Radi se o tome da sam kupio knjigu gde u opisu nije bilo naznačeno da ima posvetu. 400-500 dinara je koštala. Samo sam rekao prodavcu da sledeći put obrati pažnju i da nema uopšte nikakvih velikih problema. Reakcija je sledeća: kupio je knjigu istu novu, koju je platio 1100 dinara i poslao mi na adresu bez mog odobrenja. Retko dobar i pošten gest u današnje vreme i mogu samo da Vas zamolim da objavite ovo negde da se vidi da postoje izuzetno pošteni i korektni ljudi!“

U ovom postu su izdvojena samo neka od lepih iskustava, a verujem da ih ima još mnogo koje nismo imali prilike da čujemo. Kao što se iz navedenih primera vidi, kupoprodaja može biti pravo uživanje i za kupca i za prodavca, samo je potrebno da postoji odgovarajući pristup i dobra komunikacija sa obe strane. Nekada ćete možda nešto uraditi i na svoju štetu, ali poverenje druge strane koje stičete tim postupkom je neprocenjivo.

Pozivam vas da u komentarima, ili Limundo Cafe-u, podelite sa nama svoja lepa iskustva i želim vam još puno uspešnih kupoprodaja u LimundoGradu u budućnosti. 🙂

Tagovi :
Prethodni post
Sledeći post
Facebook komentari

7 Komentari

  1. A gde da pričamo o iskustvu da Limundo ucenjuje prodavce negativnim ocenama ako ne plate postarinu kupcu?

  2. Prilikom kupovine predmeta podrazumeva se da poštarinu plaća kupac, osim ako prodavac nije drugačije naglasio na aukciji.
    Ako je u pitanju reklamacija, Pravilnikom sajta nije propisano koji član bi trebalo platiti poštarinu, ali kao kompromisno rešenje predlažemo da se ti troškovi podele ako drugačiji dogovor između članova nije moguć.

  3. I da, nista se ne podrazumeva, vec se obe strane obavezuju da ispostuju prihvacene uslove prodaje naznacene u oglasu. Ako u oglasu pise da kupac snosi troskove postarine, onda je to uslov koji je kupac prihvatio.

  4. Ako u opisu aukcije nije naznačeno ko plaća poštarinu kupac je taj koji plaća te troškove prilikom prijema predmeta, ili unapred ako se poštarina plaća prilikom slanja.

    Vaša prethodna poruka nije odobrena iz razloga što ovde nije mesto za rešavanje nesporazuma do kojih je došlo. U vezi sa svim nesporazumima do kojih dođe prilikom kupoprodaje možete nam pisati putem Kontakt strane.
    Hvala na razumevanju.

  5. O ovom problemu sam pisala vise puta Kontakt strani, ali nisam dobila odgovor utemeljen na cinjecicama i zakonu.
    Nedopustivo je da oko 700000 clanova obavlja kupoprodaju baziranu na pretpostavki i savetu, a ne na pravilniku i zakonu, jer to otvara prostor za stalne konflikte i steti svim stranama.

  6. Sarađujući sa članovima Limunda i Kupinda više puta sam se uverio da u ovoj zemlji i dalje ima ljudi čiste duše, spremnih da pomognu i poklone pa makar i ne imali nikakve koristi od toga. Slučaj koji mi je ostao u najlepšem sećanju desio se pre nekih 2.5 ili beše 3 godine. Sa ćerkicom sam se dogovorio da joj umesto dosadašnjeg laptop kompjutera sastavim jedan dobar desktop kompjuter. Do tada korišćen laptop sa 1-jezgarnim procesorom iako odlično očuvan više nije bio dovoljan za komforno igranje igara tipa Minecraft koje ona želi da igra, a da to izgleda lepi i radi bez seckanja kao što je to slučaj sa tim istim igrama na desktop kompjuterima njene braće. Kupio sam joj monitor na Limundu, mali kompjuterski sto takođe na Limundu, a od delova za kompjuter koji su zaostali posle ugrade-a komojutera njene braće sastavio sam i više nego dobar 2-jezgarni desktop kompjuter. Ćerkica iako mala sa svojih nepunih 7 godina tačno je znala šta još hoće u vezi kompjutera: što manje kablova, što je podazumevalo bežičnu konekciju na kućni ADSL router i naravno bežični miš i bežičnu tastaturu. Želju za bežičnom internet vezom lako sam rešio jer se među mojim kompjuterskim džidžabidžama več par godina povlači neka PCI WiFi kartica. Bežični mi takođe nije bio problem, kupio sam joj novi bežični miš u crvenoj boji. Tastatura je već bila problem jer na polici za tastaturu i miša nije bilo puno mesta, pored miša je bilo svega 30 i par cantimetara prostora za neku malecnu tastaturu, sto za kompjuter prilično je uzak. Tražio sam na sve strane po web-shop prodavnicama u Srbiji i bežične tastature koje sam našao da su dovoljno male i da liče na nešto ili su bile varijante na USB kablu ili su bile papreno skupe. Prošlo je par dana koliko je kompjuter bio operativan i bez tastature, počeo sam da paničim… Onda sam se setio da sam par nedelja ranije na Limundzu video i u listu želja dodao jednu malu i simpatičnu bežilnu Hama Uzzano tastaturu, skoro nekorišćenu sa YU slovima i trackball-om, čija se licitacija ponavljala nekoliko puta, ali tastarura i dalje nije našla kupca. Cena je bila da li 2500,00 ili 3000,00 i realno ta tastatura i vredi tolilo, ali izgleda da nikome tada nije bila potrebna kao ni meni jer rada ćerkicin desktop kompjuter nije bio u planu. Pretražio sam svoju listu želja na Limundu i pronašao pomenutu tastaturu, ali predmet više nije bio aktivan, prodavac je prekinuo licitaciju posle nekoliko bezuspešnih pokušaja da proda istu putem licitacije. Kontaktirao sam ga porukom i pitao da li je tastaturu ima i dalje, i ako nije prodao istu da li bi hteo da je proda bilo putem Limunda ili Kupinda. U večernjim satima član me je kontaktirao i rekao da je tastatura i dalje kod njega, za svoj Samsung Smart TV kupio je original Samsung tastaturu i da mu je ova Hama Uzzano sada višak, praktično jedva da je korišćena, ali da je digao ruke od njene prodaje. Zamolio sam ga da ponovo aktivira predmet bilo na Limundu ili na Kupindu i ako mu odgovara a sam spreman da mu ponudim 3000,00 Dinara za istu. Usput sam pomenuo da je tastatura za moju malu ćerkicu, pokazao sam joj slike te tastature i da je oduševljena time kako dotična izgleda + što će njom moći i iz kreveta da kontroliše kompjuter kao da su i tastatura i miš ispred nje. Sledeća poruka od dotičnog člana iz Bora me je ostavila bez text-a: poslao je broj telefona da ga nazovem da se dogovorimo oko slanja, poslaće mi tj. pokloniće mi tastaturu!? Kako besplatno pobogu, pa čovek me ni ne poznaje, ko još u ova krizna vremena ima 3000,00 Dinara na bacanje? Ne, ne, čovek je sigurno mislio na besplatno slanje tastature, ali opet ni to mi baš nije bilo jasno. Zovem broj, javlja se sredovečni čovek i predstavlja se, predstavljam se i ja, pošto sam pomislio da ga nisam dobro razumeo pitam da mi da podatke da mu uplatim novac unapred na njegov ili tekući račun njemu bliske osobe. „Kakav novac? Tastaturu ću vam poslati besplatno, vaši su samo troškovi transporta, nekih 200 i kusur Dinara…“. Ja zbunjen, ništa mi nije jasno, počinjem blago da se znojim jer u razgovoru ipak pokušavam da nagovorim sagovornika da prihvati novac, ali on izričito odbija: ili ću tastaturu da prihvatim tako da mu ne platim ništa ili je neće ni slati. Tu smo se nekako ipak dogovorili tj. nisam imao izbora i pride započeli priču o sebi i svojim porodicama. On i supruga imaju dva sina nešto starija od mojih mlađih ćerke i sina blizanaca i žarko su želeli da dobiju i devojčicu, ali to sada više nije moguće, nisam želeo da pitam zašto iako sam nagađao. Proveli smo 10-ak minuta u priči, vidi se u priči da je u pitanju poštena duša, čovek koga život definitivno nije mazio. On mi ispriča deo svoje životne priče, ja mu uzvratim svojom pričom i dok još nismo počeli da punimo maramice dogovorimo se oko adrese za slanje, a moje je samo da platim poštarinu i da javim da li se mojoj ćerkici tastatura sviđa. Završimo razgovor, ja i dalje u neverici, prepričam razgovor supruzi i ćerkici i ni njima ništa nije jasno. Dan-dva kasnije stiže tastatura, po dogovoru platio sam samo pištarinu tih 200 i kusur Dinara. Tastatura savršeno i ispravna i očuvana, ćerkica na sedmom nebu jer tastatura je idealno legla na policu njenog kompjuterskog stola. Ja i dalje zbunjen i ne znam šta da kažem, šta da mislim. Zovem čoveka da mu javim i da mu se zahvalim, dajem telefon ćerkici da mu se i ona lično zahvali, nešto kasnije slikam ćerkicu sa tastaturom i šaljem sliku na e-mail adresu dotičnog gospodina iz Bora. Ne znam kako dalje, ceo dan sam bio kao pogubljen. Onda mi padne na pamet da na paketu u kom je bila tastatura piše ime i adresa pošiljaoca tastature, kasnije u toku dana zajedno sa suprugom pravim paket pun raznoraznih đakonija od meda i par čokolada za njega, suprugu i nijihove sinčiće i šaljem za Bor, naravno slanje će biti o mom trošku, ne želim da on ima ikakve troškove oko prijema tog mog paketa, ali nisa ništa želeo da mu javim, neka to bude iznenađenje. Sutradan me zove da se zahvali sa decom i suprugom, nije se nadao, vidim da je bio baš uzdrman ovim mojim gestom pažnje, ali sigurno ne toliko koliko ja njegovim. Dogovorimo se da ako ja ikada budem išao do Bora da svratim makar na par minut na kafu, a on ako bude išao ka Inđiji da i on učini isto. Prošlo je par godina od tada, put me još nije naneo ka Boru, još uvek u originalnom pakovanju tastature čuvam adresu i telefon ovog nesebičnog čoveka…

  7. @PREGEP:

    Hvala vam što ste sa nama podelili ovu zaista sjajnu priču!
    Drago mi je da ste imali tako lepo iskustvo na Limundu koje ćete dugo pamtiti. 🙂

Leave a Reply

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Required fields are marked *

*

Idi na vrh