Početna » LimundoGrad » Mir-Jam: Pseudonim za ljubav

Mir-Jam: Pseudonim za ljubav

Letnje čitanjeDiskusije o književnim ukusima uvek su aktuelna tema, posebno pred letnji period. Koje knjige treba poneti na more, da li klasike možemo čitati na plaži, da li „teška literatura“ nužno podrazumeva kvalitet, dok je „lako štivo“ precenjeno?

Pred prošlo leto dala sam više različitih predloga za čitanje, ali sada bih izdvojila jedan žanr i jednog autora: našu književnicu i novinarku Milicu Jakovljević, poznatiju pod pseudonimom Mir-Jam.

Rođena je 22. aprila 1887. godine u Jagodini. Nakon Prvog svetskog rata preselila se u Beograd, gde je započela novinarsku karijeru u Novostima, a nastavila u Nedeljnim ilustracijama.
Tokom Drugog svetskog rata bavila se novinarstvom uz još samo četiri žene u Kraljevini Jugoslaviji.
Bila je izuzetno poznata književnica. Priča se da su njeni romani, koje mnogi zbog tematike popularno nazivaju ljubići, bili uzrok jednog od najvećih skandala među izdavačkim kućama tog vremena, usled borbe za autorska prava na njena dela.

Mir-JamRomane je odlučila da piše pod pseudonimom Mir-Jam, što na jevrejskom znači „voljena žena“. Zbog prirode svojih dela, često je nazivana Utešiteljkom ženskih srca. Njen prikaz života u Beogradu, na hrvatskom primorju i u manjim mestima u tadašnjoj Jugoslaviji čitaocima (i gledaocima) slikovito prikazuje stil, modu i kulturu kojima danas mnogi pomalo zavide.

Miličini najpoznatiji romani su Ranjeni orao i Greh njene mame, za kojima slede Nepobedivo srce,  Otmica muškarca, U slovenačkim gorama, Samac u braku, Mala supruga. Autor je i dva pozorišna komada Tamo daleko i Emancipovana porodica, kao i zbirki pripovedaka Dama u plavom, Devojka sa zelenim očima, Časna reč muškarca i Sve one vole ljubav.

Čitaoci su obožavali njena dela i željno iščekivali romane koji su izlazili u nastavcima, u listu Nedeljne ilustracije. Njihova popularnost suštinski se zasnivala na činjenici da je pisala o životnim temama u kojima su se najviše pronalazile pripadnice ženskog pola. Život njenog junaka nikada nije bio besprekorno uređen i u kontinuitetu bezbrižan, naprotiv. Međutim, srećan kraj za koji se odlučivala davao je (i još uvek daje) čitaocima pozitivan pogled na svet.

Nažalost, Drugi svetski rat i tadašnji kritičari potpuno su poništili njene stvaralačke vrednosti, pa je u jednom trenutku bila „književnica broj jedan“, a u sledećem „nadrilekarka koja narod leči jeftinim travkama“.
Pred kraj Drugog svetskog rata i nakon oslobođenja Beograda živela je u veoma teškim uslovima i uskoro izgubila status novinara, prema tadašnjim pravilima – nakon šest meseci nezaposlenosti. Ovaj posao zahtevao je kontinuitet, a Milica je nekoliko puta odbila da piše za okupacione listove tokom rata.

Njena dela smatrana su laganim štivom i nije im pripisivana velika književna vrednost. Međutim, mnogi tvrde da bi Mir-Jam, da je živela u Engleskoj ili Americi, sigurno postigla svetsku slavu poput engleske kniževnice Džejn Ostin. Ipak, autorka Gordosti i predrasuda doživela je veliku slavu koja traje sve do danas. Kuća u kojoj je živela sada je muzej. Mir-Jam je umrla 1952. godine u nemilosti tadašnjih vlasti, vest o njenoj smrti nisu objavile nijedne novine. Kuća u Molerovoj 21, gde je napisala svoja najveća dela, srušena je.

Anđelkina kuća u Trebinju

Tek nakon njene smrti ponovo su oživela njena najpoznatija dela i to ekranizacijom romana Ranjeni orao, za kojim su usledili Greh njene majke, Nepobedivo srce, Samac u braku i To je bilo jedne noći na Jadranu. Priča se da su knjižare odjednom ponovo bile prepunjene Miličinim romanima, a u Ateljeu 212, 2006. godine, premijerno je izvedena i predstava Ranjeni orao.

Moguće da je ekranizaciji ovih romana prethodila zasićenost tadašnjim TV programom ili je to jednostavno bila prava ideja u pravom trenutku.
Ipak, činjenica je da je veliko osveženje sagledati tadašnji život pun lepih manira i obrazovanih ljudi, u vreme za koje mnogi tvrde da se znalo koje su prave vrednosti.

Tagovi :
Prethodni post
Sledeći post
Facebook komentari

1 Komentari

Leave a Reply

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Required fields are marked *

*

Idi na vrh