Početna » Plaćanje » Bliži se Zakon o platnim uslugama

Bliži se Zakon o platnim uslugama

Bliži se dan kada će novi Zakon o platnim uslugama zaživeti (oktobar 2015).
To nas posebno raduje jer će se uvesti red, a istovremeno omogućiti razvoj novih načina plaćanja,
kako offline tako i online.

Tim povodom je Narodna Banka Srbije (NBS) održala predstavljanje Zakona o platnim uslugama (#ZAPLUS)
u Privrednoj komori Beograda (PKB).
Dosta skraćenica, da čujemo šta NBS želi da postigne sa zakonom i kako planiraju sledeće korake.

Predstavljanje Zakona o platnim uslugama NBS u sali PKB

Ciljevi zakona su:

  • veća konkurencija;
  • proširenje nadležnosti NBS-a na sve aktere u oblasti platnih usluga;
  • jeftiniji troškovi;
  • veća sigurnost (kroz dodatnu informisanost koju zakon zahteva);
  • unapređenje elektronske trgovine u našoj zemlji;
  • uvođenje elektronskog novca.

Kod platnih usluga, zakon uvodi par noviteta. Između ostalog klijent će biti u mogućnosti da raskine ugovor bilo kada, dok pružalac ima otkazni rok od dva meseca.
Predstavnike banaka je obradovala vest da za promenu uslova koja ide u korist klijenta (npr. niža kamatna stopa), nije potrebno slanje aneksa ugovora. To smanjuje administraciju i time troškove.

Zakon po prvi put uvodi i definiše elektronski novac (e-novac) u Srbiji.
Primer usluga koji se gledaju kao e-novac bi bili PayPal i Google Checkout.
Ovim zakonom će biti moguće takvu vrstu usluga nuditi i u Srbiji.
Zakon ne dozvoljava davanje kamate za e-novac,
ali dozvoljava kreditiranje klijenta kao i nuđenje bonusa za korišćenje e-novca.
To nas posebno raduje, s obzirom da je Limundo Cash dosegao svoje granice u okvirima starog zakona.
Primena novog zakona će nam omogućiti stvaranje drugačijeg platnog sistema u okviru LimundoGrada.

Iz publike sam čuo razmišljanje da su banke postale konzervativne i nude samo najosnovnije usluge,
što je dobrim delom zasluga ekonomske krize. Time je stvoren prostor za internet kompanije i nove načine plaćanja.

Za kraj prezentacija NBS koju vredi pogledati.
Ako ništa drugo, slikovito prikazuje da u NBS rade ljudi,
željni svežine u zakonodavstvu ali i u komunikaciji (slikovito na strani 19).

Sledeći korak je donošenje podzakonskih akata do kraja juna, koji će svaku predstavljenu stavku jasno definisati
i tako omogućiti da se zakonski okvir prelije i u praksi. Željno očekujemo taj momenat.

Tagovi :
Prethodni post
Sledeći post
Facebook komentari

11 Komentari

  1. Da bismo znali da li je ovaj Zakon zaista moderan i prati trendove, i da bi bili sigurni da vec sada, kada se donosi, nije zastareo, mozemo videti po tome da li se igde u Zakonu makar slovom pominju decentralizovane crypto-valute, tj. p2p kripto-novac kao sto je Bitcoin.

    Imali ste uvida u nacrt i raspravu, pa je moje pitanje da li je negde neko pomenuo kripto valute zanovane na Blockchain tehnologiji?

    Ukoliko nije, zakon je vec sada (i pre nego sto je ozvanicen) besmislen i zastareo. Besmislen jer ce morati ponovo da se menja za ~5 godina, a zastareo jer su kripto valute kao Bitcoin, DOGEcoin i sl, vec uzele maha i ozbiljne drzave vec uveliko prate njihov razvoj.
    Pominjanje e-novca u tom kontekstu i eventualno podvodjenje crypto valuta pod klasicni e-novac je nemoguce u glavama zakonodavaca i njihovih navika, sto posledicno dovodi do problema. Pre svega, jer crypto-valute strukturno nisu isto sto e-novac tipa PayPal/GoogleWallet – jesu digitalni, jesu gomila nula i jedinica, ali sustinski nisu ni blizu… najvise zato sto iza njih ne stoji jedna kompanija tj. pravni entitet, vec su decentralizovane i nemaju jednog vlasnika koji ih kontrolise.

    Ukoliko je ovo iznad tacno… zaista ne iznenadjuje cinjenica da se danas (2015.) u krugovima zakonodavaca i drzave o e-novcu govori kao o necemu ultra-inovativnom, ali ono sto vrlo iznenadjuje je nezainteresovanost i neinformisanost ljudi/kompanija/preduzetnika iz ove oblasti koji ne prate svetske trendove i moderne tehnologije od kojih im zavisi poslovanje, te stoga i ne pokusavaju da nateraju drzavu i zakonodavce da prate te nove tehnologije – tipa Blockchain/Bitcoin, p2p crypto valute, itd. – usled svog neznanja. Tuzno ako je tako.

  2. Zakon ne definiše kriptovalute, što bi ga stavilo ispred ostalih u okruženju.
    Dolazeći zakon se oslanja na EU direktivu (koja takođe ne obuhvata kriptovalute).
    Detalji: http://www.loc.gov/law/help/bitcoin-survey/#eu

  3. Da, to je prva pomisao – nije regulisano – sloboda itd. Ipak, nije tako, jer nijedna drzava i njen finansijski establishment nece dozvoliti da takav finansijski instrument prodje neregulisan. Koliko god slobodarski stavovi zvucali primamljivo, u trenutnom ekonomsko-finansijskom sistemu je tako nesto nemoguce, nazalost.

    Briselski legislativni aparat je postao glomazan i prilicno trom (ne trom koliko i nas, naravno), a takodje je postao i autistican (zakonom regulisana zakrivljenost banane i krastavca), te u ovom slucaju se ne treba ugledati na EU propise i njihove mrsomude po raznim agencijama za regulisanje besmisla.

    Ipak, usled sve vece prihvacenosti i koriscenja crypto valuta, kao i pritisaka americke administracije, usled raznih realnih i imaginarnih teroristickih pretnji, EU i ECB ce brzo promeniti stav o „ne regulisanju“ Bitcoina i slicnih valuta – i donece jasne pravne okvire u kojima se crypto valute mogu koristiti i na koji nacin. Sve do tada je pomalo siva zona, a takvo stanje stvari ne vole ni kompanije koje bi zelele da prihvate kripto novac – pre svega zbog kasnijih mogucih problema sa tim istim zakonodavcima i legislatorima koji su >sada< dali zelen(kasto) svetlo.

    Pogledaj samo kako se NBS prema toma postavila – osim one slicice gde je velik CRVENI uzvicnik pored slicice virtuelnog novcica (str. 44.), "kripto" se prakticno ne pominje ni slovom. 🙂
    A to, veruj mi, nikad nije dobar znak. 🙂 Uostalom evo vidis i sam koliko je sada problem sa e-kupovinom i e-placanjem, a ni to nije bilo mnogo (da ne kazem nikako) pominjano u ranijim zakonima.
    Dodatno, NBS definise samo situacije kada je vlasnik pravni subjekt, registrovana ustanova – sta se desava kada valuta NEMA centralno telo, vlasnika, pravni subjekt pod cijom je kontrolom?! Sta kada se radi o DECENTRALIZOVANOJ P2P CRYPTO VALUTI? – kako NBS tada definise i regulise prava korisnika??

    Zato kazem da je zakon vec zastareo, i pre nego je usvojen; a besmislen jer ce uskoro nastati potreba za ponovnim menjanjem i uskladjivanjem sa nekom novom EU regulativom.

    P.S.
    Evo, s obzirom da Bitcoin nije reglulisan, da li to znaci da mozemo da ocekujemo omoguceno placanje Bitcoinom na Limundu? 🙂
    (Implementacija je brza, jeftina, nema derackih posrednickih troskova i provizija procesora , nema gnjavaze oko ispunjavanja nenormalnih uslova kao za primanje kartica kod Inteze, nema besmisleno visokih naknada za prebacivanje sredstava sa racuna na racun cak ni ako su racuni u razlicitim zemljama! nema cekanja danima na pare koje ste dobili SWIFT-om a koje je banka zarobila,… Za vas merchant-e i kompanije, nema chargeback-ova i problema sa ukradenim karticama. 🙂 Itd, itd.)

  4. Ova tema ti je baš bliska, dobro se razumeš.

    Bitcoin u okviru LimundoGrada – proučavali i pratili.
    Gotovo sigurno nećemo na početku imati Bitcoin kao valutu plaćanja.

  5. Pa sad, da li se dobro razumem to je relativno, ali pratim razvoj Bitcoina vec vise godina… kada sam prvi put cuo za Bitcoin/Blockchain tehnologiju bio sam odusevljen genijalnoscu i inovativnoscu koje poseduje, kao i enormnim potencijalom u sferi, ne samo e-placanja, nego bilo kakvog javnog nezavisnog distribuiranog zapisa. Pored toga, a mnogo pre toga, sam se zarazio e-kupovinom i citavim konceptom e-trgovine na Internetu – stoga se trudim da pratim sve tehnologije koje se ticu datih oblasti – kako iz profesionalnih tako i razloga proste zainteresovanosti za nove tehnologije. 🙂

    Da li se mogu znati razlozi za odbacivanje Bitcoina?

  6. Puštamo nove usluge postepeno, Bitcoin ne vidimo kao neophodan ili ključan dodatak za početak.

  7. Mozda nije neophodan za pocetak, zbog tehnickog nivoa vecine posetilaca, ali sigurno nije los za dodatnu promociju i pokazivanje da ste napredna i tehnicki inovativna kompanija – zamislite naslove na blogovima entuzijasta e-kupovine: „Aukcijski sajt Limundo prvi u EVROPI uveo placanje novom crypto valutom Bitcoin!“ ili „Limundo aukcije mogu biti placene Bitcoinom, to cak ni Ebay nema“, „Prvi aukcijski sajt na svetu koji prima Bitcoin – ne, nije Ebay“, „Sve od igle do lokomotive platite Bitcoinima na Kupindu“ i sl. 🙂
    Bilo bi zainteresovanih i van granica Srbije, iz citavog sveta. Bitcoin zajednica u svetu je dosta jaka i vrlo „gostoprimiva“ za biznise i kompanije koje podrzavaju Blockchain tehnologiju.

    Ne radi se o tome da vi ispratite trend, vec da ga postavljate.

    Ukoliko Limundo pretenduje da bude prvi aukcijski sajt u regionu / ovom delu Evrope, onda mora biti na ivici inovativnih tehnologija. Sve drugo je osrednjost.
    A prateci vas razvoj i rast od skoro samih pocetaka, koliko sam shvatio, nikada niste tezili osrednjosti. Ako ne gresim? 🙂

    P.S. Cini mi se da jos od prvog odgovora nije prikladno da ovaj tip prepiske pripada komentarima na javnom blogu. 🙂

  8. Tako je, ne težimo osrednjosti.
    To želimo da postignemo time da ono što uradimo, bude dobro urađeno.
    Ne nužno da budemo prvi. Retko kada smo bili prvi u nečemu.
    Limundo nije bila prva aukcijska stranica u Srbiji, ali je dobro urađena.
    Po tome želimo da se razlikujemo. Ako smo u nečemu prvi, ne smeta nam ali nam nije fokus.

  9. tekst pisan u aprilu najavljen za oktobar danas kraj novembra pitanje koje postavljam je zašto zaluđujete narod

  10. Zakon je važeći od oktobra ove godine, kao što je i Narodna Banka Srbije najavila.
    Evo i vesti o samom puštanju zakona:
    http://www.nbs.rs/internet/cirilica/58/index.html

  11. Evo nas na kraju 2016. godine, a primena zakona je i dalje minimalna.

Leave a Reply

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Required fields are marked *

*

Idi na vrh